Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Kritičko novinarstvo pod udarom: Ugrožavanje novinara sve raširenije i u demokratskim društvima 
Budućnost javnih servisa u digitalnom dobu, u eri mnoštva izvora informacija i uređaja na kojima ih primamo, prilično je neizvesna. Ovo što se trenutno dešava u britanskom BBC-ju može nam biti pokazatelj
Alatke veštačke inteligencije nisu više privilegija velikih medijskih igrača na Zapadu. Sada ih koriste i male redakcije u Africi, Latinskoj Americi ili južnoj Aziji. Često su baš te male redakcije u stanju da same naprave alatke koje im trebaju; ne moraju da ih kupuju od velikih. Naš izveštač prenosi iskustva sa londonskog Festivala veštačke inteligencije u novinarstvu.
Za novinare, veštačka inteligencija je od najveće koristi kada im pomaže u radu i otvara šanse, ali nemaju u nju poverenja i plaši ih opasnost gubitka posla. Za poslodavce, ona služi da ubrza i unapredi podršku novinarima, da uradi neke poslove brže od njih. U izboru alatki redakcije su u dilemi - kupiti gotovo ili praviti svoje, čulo se na londonskom Festivalu veštačke inteligencije u novinarstvu
Ne smemo zaboraviti da su novinari među prvima na meti autokratskih režima. Što je gušenje demokratije jače, to je veći pritisak na novinare; što je pritisak na novinare veći, to je njima samima teže da dosegnu ideal pune objektivnosti. Ne zaboravimo to kad večeras sednemo da gledamo dnevnik
Složićemo se da je objektivnost ono što kao čitaoci, slušaoci i gledaoci intuitivno smatramo najvišim i verovatno najvažnijim standardom u novinarstvu. Ali da li tako misle i novinari i da li oni uopšte mogu da budu objektivni u zemljama kao što je Srbija? U seriji članaka Cenzolovka traži odgovore na ova pitanja
Da li mediji koji nisu pod kontrolom vlasti treba da budu objektivni i nepristrasni? I da li oni uopšte to mogu u ovakvoj svakodnevici u kojoj im vlast otežava život a njihove novinare obeležava kao državne neprijatelje? Da li njihova publika zaista želi nepristrasne medije ili joj je važnije da ima svoje medijske oaze oko kojih će se okupljati istomišljenici?
Ovih dana imali smo nekoliko poučnih studija slučaja o medijskoj (ne)pismenosti značajnog broja građana Srbije, i to onih koji sebe smatraju bolje obaveštenim od konzumenata režimskih medija poput Pinka ili Informera. A takođe smo imali lavinu rasizma kod raznih „tastatura ratnika“, kao neželjeni bonus.
Nerežimski mediji u Srbiji postoje da bi se održavala iluzija o Srbiji kao demokratiji. Ta iluzija odgovara kako režimu tako i njegovim zapadnim sponzorima. Svejedno, dobro je da ti mediji postoje i treba ih podržavati jer igraju važnu ulogu u društvu.
Ruski propagandni napori imali su za cilj da podrže jačanje nezadovoljstva evropskim elitama, uspon „patriotskih” snaga, otpor imigraciji i podršci Ukrajini, često su sprovođeni preko korumpiranih biznismena, bivših obaveštajaca i drugih simpatizera Putina. Istovremeno, nisu imali neki uspeh - ono malo sajtova koji su preuzimali ovaj proruski sadržaj uglavnom su na ekstremnoj desnici i levici u Evropi
Od nepunih 10 miliona dolara dobijenih od ruske medijske kuće RT, američka kompanija Tenet Media je skoro 9 miliona isplatila influenserima, od kojih je jedan dobijao 400.000 dolara mesečno za četiri Jutjub videa, kaže se u optužnici koja je podignuta u SAD
Sa jedne strane Donald Tramp godinama podstiče nepoverenje u medije, dotle da traži da im se oduzmu dozvole, a nekima preti i zatvorom, a sa druge su podkasti već izuzetno uticajni, dok se više od trećine mladih već informiše preko influensera na društvenim mrežama
Broj prividno lokalnih medija koji guraju levu ili desnu političku opciju prevazišao je broj autentičnih lokalnih medija u SAD. Pojavljivali su se najviše upravo tamo gde je predsednička trka bila neizvesna. U okruzima Arizone, Severne Dakote i Nevade, građani su dobili novine koje pišu algoritmi ili ko plati
U vremenu postistine, kada se neosnovane tvrdnje ili bezočne laži serviraju kao vesti, birači ostaju zaglavljeni u svojim silosima, okruženi istomišljenicima, gde im je sve teže da čuju šta ima da kaže druga strana. A bez toga nema zdrave demokratije
Danas lokalni listovi i TV stanice nestaju, a radio se sve više udaljava od informativnog programa. I tako nam se pojavljuju „informativne pustinje“ – regioni bez lokalnih medija u kojima rupe na oruk pokušavaju da pokriju zainteresovani pojedinci
U Velikoj Britaniji je BBC na sebe preuzeo odgovornost da finansira rad lokalnih novinara kojima je osnovni, ako ne i jedini, zadatak da prate rad lokalnih organa vlasti. Ti novinari nisu zaposleni u BBC-ju i ne rade za britanski javni servis, već za novu agenciju. Projekat se finansira iz pretplate
Više od 300 stručnjaka u industriji medija analiziralo je šta će sa pouzdanim vestima od javnog značaja biti 2035. i šta uraditi da one budu vidljive i važne za građane u Velikoj Britaniji. Među njima i Aleksandar Kocić, docent novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu i dugogodišnji novinar, koji govori za Cenzolovku
