Veliki rezovi na BBC-ju: Kakva je budućnost javnih servisa?

Nije preterivanje reći da najstariji i najpoznatiji javni servis na svetu trenutno prolazi kroz veliku krizu, ovoga puta finansijsku. BBC je ovih dana najavio gašenje 550 radnih mesta i to samo u prvoj fazi plana koji u naredne dve godine treba da donese uštedu od oko 500 miliona funti.

Ovim rezovima najteže je pogođena informativna redakcija, koja će ostati bez 200 ljudi. Neke čuvene i veoma popularne emisije sa Četvrtog programa radija (uzmimo Drugi program Radio Beograda kao ekvivalent) gase se, pojedini produkcijski timovi na televiziji se spajaju, Info kanal BBC News okreće se više međunarodnim vestima sa obrazloženjem da mu raste popularnost van Britanije, a neke internet redakcije se smanjuju. Broj menadžera biće redukovan za 10 odsto, ali BBC za sada nije objavio ko od njih ide.

Posle „političke“ krize – finansijska

Ovo, i još mnogo više, zaposlenima je pre nekoliko dana saopštio novi generalni direktor britanskog javnog servisa Met Britin, koji je tek stupio na dužnost. Njegov prethodnik Tim Dejvi i direktorka vesti Debora Turnes nedavno su podneli ostavke zbog skandala oko neprofesionalno montiranog govora američkog predsednika Donalda Trampa u jednoj informativnoj emisiji. Tramp je zbog toga pokrenuo tužbu protiv BBC-ja.

Dakle, posle, uslovno rečeno, političke krize, BBC je sada i u finansijskoj krizi. I sve to se dešava uoči nove runde pregovora sa vladom oko BBC-jeve povelje – osnivačkog dokumenta britanskog javnog servisa koji se obnavlja svakih deset godina i definiše njegovu ulogu i finansiranje.

BBC je jedan od najvećih javnih servisa sa svetu. Zapošljava oko 21.500 ljudi, od čega najveći broj radi u informativnim redakcijama što u samoj Britaniji, što u brojnim dopisništvima i jezičkim redakcijama Svetskog servisa. U naredne dve godine broj zaposlenih biće smanjen za 10 odsto.

BBC inače ima godišnji budžet od skoro šest milijardi funti (skoro sedam milijardi evra), čije dve trećine se popunjavaju prihodom od TV pretplate, koja trenutno iznosi 170 funti godišnje (197 evra). Ostatak uglavnom čine prihodi od komercijalnih aktivnosti.

Iako ove cifre verovatno zvuče impresivno, činjenica je da nisu dovoljne za trenutni obim programa, zbog čega je britanski javni servis primoran na ozbiljne rezove. Ovo što se trenutno dešava u BBC-ju moglo bi da ima veliki uticaj i na druge javne servise u svetu jer se svi suočavaju sa sličnim izazovima.

Jednostavno otkazivanje pretplate

Najveći od tih izazova je budući model finansiranja. Javni servisi se najčešće finansiraju putem obavezne pretplate ili generalnog oporezivanja. U zemljama poput Srbije, gde naplata pretplate ne ide baš lako, ona se uključuje u račun za struju, kao kod nas, koji je građanima praktično nemoguće da ne plate.

U Britaniji se taj model ne koristi, niti razmatra, iako BBC ima sve veći problem sa naplatom jer sve više građana otkazuje pretplatu. Za otkazivanje je dovoljno prijaviti BBC-ju da niko u domaćinstvu ne gleda nikakvu televiziju uživo, niti gleda BBC preko striming platforme. Trenutno, pretplatu plaća oko 80 odsto britanskih domaćinstava, uz prognozu da će taj procenat nastaviti da pada. Inače, jedina izuzeta grupa su građani stariji od 75 godina koji uz penziju primaju i socijalnu pomoć.

Dobrovoljna pretplata, plaćeni delovi programa…?

Da li je ovo održiv model u narednih deset i više godina ili treba tražiti novi? Neka rešenja već postoje drugde u svetu – finansiranje javnog servisa kroz opšte oporezivanje građana ili preko komercijalnih aktivnosti (dakle, otvaranjem javnog servisa za reklame); neka su za sada samo u formi ideja, kao što je direktna pretplata po komercijalnom modelu.

Prelazak na opšte oporezivanje u zemlji poput Britanije ne bi bio popularan, posebno u aktuelnom trenutku zbog pada životnog standarda mnogih građana. Ali ideja otvaranja BBC-ja za reklame nije bez pristalica.

U igri je model po kojem bi samo neki delovi BBC-ja, na primer veb sajt i You Tube kanal, bili otvoreni za oglašivače, ali je jasno da to ne bi obezbedilo dovoljne prihode. Druga opcija je da se za reklame otvore i delovi radio i TV programa, uz ogradu da bi informativni program bio svakako izuzet. Iako možda na prvi pogled izgleda primamljivo, ovaj model otvara mogućnost uticaja oglašivača na ukupnu uređivačku politiku ili na vesti, pa se zato ne očekuje da će biti ozbiljan kandidat.

Sledeći model o kojem se razmišlja je dobrovoljna pretplata, kao na primer za Netflix i slične platforme, ili pretplata samo na emisije koje nisu deo informativnog ili obrazovnog programa – dakle zabavne emisije, serije, rijaliti itd. BBC ima sjajnu reputaciju i veliku gledanost u svim ovim žanrovima, pa se pretpostavlja da bi značajan broj građana bio voljan da za njih plati.

Dalje, tu je i opcija prelaska na nekakav hibridni model, gde bi se smanjena TV pretplata kombinovala sa pretplatom po izboru za određene emisije. Na kraju, postoji mogućnost da se nova vlada (ovaj tekst nastaje u trenutku kada premijer Kir Starmer podnosi ostavku) odluči za status kvo jer trenutno ima daleko važnija posla.

A cela ova priča o TV pretplati zapravo je posledica daleko krupnije dileme sa kojom se mnoga društva suočavaju – da li nam zapravo i dalje trebaju javni servisi. Da li građani i dalje cene javne medijske servise i da li su spremni da nastave da ih plaćaju? O tome – uskoro.

* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu