Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Suđenje Danasu i Cenzolovci: Kaić tuži medije, nije odgovorio na poziv novinara niti je tekst demantovao 
Australija je u prvih mesec dana primene zabrane društvenih mreža za korisnike mlađe od 16 godina deaktivirala oko 4,7 miliona naloga, što predstavlja prvi globalni pokušaj regulacije digitalnog pristupa deci. Slične mere najavile su Francuska, Danska, Grčka, Portugal, Španija i Slovenija. U tom kontekstu postavlja se i pitanje: da li Srbija uopšte može i treba li da ograniči pristup društvenim mrežama tinejdžerima i da li bi takva zabrana bila realno sprovodiva i društveno opravdana.
Fejsbuk, Instagram, Redit, Snapčet, Treds, TikTok, Iks, Jutjub, neke su od društvenih mreža koje su od 10. decembra i zvanično zabranjene za korišćenje mlađima od 16 godina u Australiji. Stručnjaci kažu da će, ukoliko se ovaj eksperiment pokaže kao uspešan, primer te zemlje početi da slede i drugi, ali istovremeno upozoravaju da se strogim restrikcijama ulazi na opasan teren.
Australija je postala prva zemlja koja je zabranila korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina. Odrasli to podržavaju, ali deca smatraju da je zabrana napad na njihova prava, koji će dodatno izolovati najranjivije.
Loren Tomasi, dopisnica iz SAD za australijsku televizijsku stanicu Channel Nine koja ima saradnju sa CNN-om, pogođena je gumenim metkom koji je ispalila policija tokom njenog prenosa uživo iz Los Anđelesa.
Udruženje novinara Srbije (UNS) protestovalo je danas zbog privođenja dopisnika australijskog radija SBS Nikole Doderovića, dok je izveštavao sa Svenarodnog sabora na Trgu kralja Milana u Nišu.
Australija je najavila da će kažnjavati internet platforme sa do pet odsto njihovih globalnih prihoda zbog neuspeha da zaustave širenja dezinformacija, javlja Rojters.
Zahtjev za vizu je odgođen nakon što su ruske vlasti, u odsustvu, osudile Gessen na zatvorsku kaznu od osam godina.
Na stotine australijskih novinara je počelo petodnevni štrajk dok traju pregovori o platama sa kompanijom koja ih zapošljava.
Dogovor koji je doveo do oslobađanja osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža pripreman je mesecim, a do poslednjeg trenutka bio je neizvestan. Na kraju je mešavina diplomatije, politike i prava bila ta koja je omogućila Asanžu da se vrati u rodnu Australiju, objavio je BBC.
Samo tri dana nakon što je počela da vodi jutarnji program na australijskom Ej-Bi-Siju, novinarka libanskog porekla Antoaneta Latuf dobila je otkaz. Kao razlog medijska kuća navodi to što je Latuf na društvenim mrežama podelila post organizacije "Hjuman rajts voč" o ratu u Gazi.
Aktivnost botova na X-u, platformi koja se ranije zvala Twitter, gora je nego ikad, pokazalo je istraživanje u Australiji, iako vlasnik platforme Elon Musk, kako piše Guardian, tvrdi da je borba protiv botova jedan od ključnih razloga zbog kojih je kupio kompaniju.
Australijska novinarka Cheng Lei prvi put se nakon tri godine koje provodi u pritvoru obratila javnosti, piše BBC.
Australijska nadzornica internet bezbednosti zapretila je u četvrtak novčanom kaznom Tviteru jer se nije uhvatio u koštac sa zlostavljanjem onlajn i navela je da je porast "toksičnosti i mržnje" zabeležen nakon što je Ilon Mask kupio Tviter
Novinarka i autorka studije o tome kako naterati velike tehnološke kompanije da plaćaju vesti koje koriste, Kortni Radiš, na tribini u Vašingtonu odgovorila i na pitanje Cenzolovke o problemima nezavisnih medija u Srbiji, na čije prihode uticaj imaju i država i Fejsbuk i Gugl. S druge strane, pojedine zemlje slede primere Australije i EU, koje su donele uredbe kojim nalažu tehnološkim gigantima da plaćaju medijima
Novinarki Čeng Lei koja je u pritvoru u Kini skoro dve godine uskraćeno je pravo da razgovara sa porodicom i konzularnim osobljem, a zdravstveno stanje joj se pogoršava zbog loše ishrane u zatvoru, izjavio je danas njen partner Nik Kojl.
Australski zakon koji prisiljava platforme poput Googlea i Facebooka da plaćaju lokalnim izdavačima za vijesti naišao je na prvu kušnju u kojoj je internetska stranica za koju se smatra da koristi lažne novinarske profile, dobila regulatorno odobrenje biti na popisu kompanija kojima će se plaćati za sadržaj.
Australijska vlada najavila je zakon o borbi protiv klevete, uznemiravanja i trolova na internetu koji će omogućiti podnošenje tužbe za sporan sadržaj, dok će giganti društvenih mreža biti odgovorni za skupljanje podataka o anonimnim korisnicima koji objavljuju takav sadržaj.
Vlada Australije planira da traži od društvenih mreža obaveznu saglasnost roditelja za korisnike mlađe od 16 godina – u suprotnom ih čekaju kazne od 10 miliona australijskih dolara (7.5 miliona američkih dolara), po nacrtu zakona koji je objavljen u ponedjeljak, 25. oktobra.
Premijer Australije Skot Morison izjavio je da digitalne platforme poput Fejsbuka treba da snose odgovornost za uvredljive komentare koje korisnici objavljuju anonimno.
Viši sud Australije potvrdio je značajnu presudu o kleveti koja je utvrdila da su medijske kompanije zapravo "izdavači" objava trećih strana na njihovim Facebook stranicama, čineći ih odgovornima za izjave i komentare koje čitatelji ostavljaju na tim stranicama.
