Igor Božić poslat na rad od kuće, od sutra neće imati nikakav uticaj na redakciju N1 
Šta je sve sporno u presudi Apelacionog suda u slučaju Ćuruvija 
Sud odbacio Kaićevu tužbu: Novinarka Danasa ima pravo da Kaićev tekst nazove pamfletom 
Ni tri nedelje od zločina nad novinarima u Boru nema optužnice, iako postoje snimci nasilnika 
Nevladine organizacije: Razrešenje dugogodišnjeg direktora N1, Igora Božića, predstavlja najoštriji udar na uređivačku politiku, ruši kredibilitet medijske kuće i ukazuje na moguću zloupotrebu vlasničkih prava 
Ono što je do sada novo u ovom ratu u Ukrajini od svih prethodnih sukoba koji su se dešavali proteklih godina su lažni video snimci koji su zastupljeniji od neistinitih fotografija. Ova pojava se posebno intenzivirala nakon izbijanja sukoba u Ukrajini pre 11 meseci, a osim na frontovima, borba sa dezinformacijama se vodi i na društvenim mrežama, gde obe strane koriste propagandu za dobijanje podrške.
N1 Hrvatska postaje deo jednog od novih evropskih centara za borbu protiv dezinformacija.
Turski sud doneo je odluku da se novinar Sinan Ajgul, prva osoba pritvorena na osnovu novog zakona o dezinformacijama, pusti na slobodu, prenosi NUNS.
Klasični mediji brzo gube uticaj, posebno kod mlađe populacije, koja ih gotovo više ne uzima u obzir, rečeno je prilikom predstavljanja rezultata istraživanja Istraživačko-izdavačkog centra Demostat, u okviru projekta „Odbrana od dezinformacija“.
Istinitost ali i kvalitet informisanja jednog društva se neizbežno ogleda u stepenu poverenja građana prema društvenim akterima koji informišu medije, političare, institucije. Prema rečima stručnjaka za komunikaciju, sposobnost građana da prepoznaju dezinformacije u zemljama regiona je niska, uglavnom se u početku zasniva na nepoverenju u bilo koju informaciju, da bi potom počeli da proveravaju i upoređuju informacije uzimajući u obzir više izvora. Ovaj fenomen je prisutan nažalost u skoro svim zemljama Zapadnog Balkana zbog činjenice da je trenutno veoma niska medijska pismenost u zemljama u okruženju.
Dozvole za emitovanje šest televizijskih kanala u Moldaviji suspendovane su zbog optužbi za dezinformacije, netačno izveštavanje o ratu Rusije u Ukrajini i "pokušaje manipulisanja javnim mnjenjem", saopštile su vlasti.
Ako čitate tabloide u Srbiji, građani u Evropi maltene da nemaju šta da jedu, dok Srbija postaje zemlja blagostanja i obećane budućnosti. Čemu, ili kome, služi kampanja u provladinim medijima, koja građane obaveštava o navodnoj ekstremnoj finansijskoj krizi i propasti zemalja zapadnog sveta?
Rusija od početka rata protiv Ukrajine koristi propagandu i širenje dezinformacija kako bi postigla različite ciljeve, a najnoviji primer je lažna fotografija na kojoj premijer Poljske Mateuš Moravjecki polaže cveće na spomenik ukrajinskom ultranacionalisti Stepanu Banderi, piše danas Istraživačko-izdavački centar Demostat.
Premijer Poljske Mateuš Moravjecki posetio je krajem novembra Kijev, odakle je pozvao ceo „slobodan svet“ da podrži Ukrajinu u ratu sa Rusijom, uz ocenu da može biti samo jedan ishod rata – ili će Ukrajina pobediti ili će Evropa izgubiti. Odmah nakon njegove posete, na Telegramu se proširila fotografija na kojoj se vidi premijer Poljske ispred spomenika Stepanu Banderi. Ruski Telegram kanal Ненасытный Гардемарин („Insatiable Gardes-Marine”) podelio je i izjavu poljskog premijera koju je navodno dao kada je odao počast Banderi: „Sećanje na ovog velikog borca protiv Rusa ostaće zauvek u našim srcima. Bandera je oduvek bio veliki prijatelj poljskog naroda.“
Dezinformacije, namjerno širenje netačnih informacija, čest su alat za uticaj na publiku. One se najčešće šire ili zbog političke propagande, na primjer radi diskreditacije pojedinih kandidata i kandidatkinja, ali i zbog veće čitanosti i zarade. Dio takvih informacija namjerno je plasiran, ali često se dešava da veliki broj online medija, zbog velike konkurencije, metodom copy-paste preuzimaju takve informacije bez dodatnih provjera, pa objave netačnu informaciju iako toga nisu svjesni.
Ovog vikenda internetom je odjeknula vest kako je pod pritiskom dvomesečnih protesta u Iranu vlast odlučila da ukine takozvanu „moralnu policiju”. Da li je ovo zaista velika pobeda za žene Irana, ili još jedna dezinformacija poput one o 15.000 ljudi osuđenih na smrt?
Od početka rata u Ukrajini, na društvenim mrežama je prisutno podvlačenje manipulativnih paralela između ruske invazije na Ukrajinu i NATO bombardovanje bivše Jugoslavije, kako bi se dodatno raspirio prisutan anti-zapadni narativ. Ovoga puta je u tu svrhu zloupotrebljena naslovna strana američkog magazina „Time” - „Bringing the Serbs to heel”, uz tvrdnju da je objavljena 1999. godine. Naslovnica je autentična, međutim, izdanje je objavljeno 1995. godine, a tema je bila bombardovanje Republike Srpske.
Kompanija Tviter odlučila je da prestane da sprovodi dosadašnja pravila o obmanjujućim informacijama o korona virusu.
Dramatični incident od pre 10 dana kad su dve rakete pale na poljsku teritoriju i ubile dvoje ljudi prebrzo je nestao iz vidnog polja o ukrajinskom sukobu.
Istinomer u saradnji sa organizacijom Transitions online iz Češke, koja je specijalizovana za obuku novinara, organizuje seriju od četiri jednosatna treninga iz oblasti provere činjenica. Onlajn sesije biće posvećene upotrebi koncepta prebunkinga u izgradnji otpornosti prema onlajn dezinformacijama, ocenama kredibilteta medija, savetima za borbu protiv dezinformacija putem Tiktoka, kao i pripremi fektčeking sadržaja za široku publiku.
Facebooku slična eksperimentalna platforma koja moderiranje stavlja u ruke svojih korisnika pokazuje da ljudi učinkovito ocjenjuju postove i svoje procjene dijele s drugima
Tabloid Informer, osim po širenju prorežimske propagande, poznat je i kao veoma naklonjen Rusiji i ruskom predsedniku, što ni urednik Dragan J. Vučićević ne osporava. Ipak, zasmetalo im je što su se našli u bazi EUvsDisinfo, bazi medija u čijim tekstovima o Rusiji su uočene razne manipulacije i dezinformacije. Tačnije, tvrde da je baza napravljena skoro da bi beležila manipulacije u vezi sa ratom u Ukrajini, ali da su tu popisani tekstovi Informera još iz 2019. godine koji nemaju nikakve veze sa Ukrajinom te da EU pokušava da ih „satanizuje”. Ipak, to nije tačno - baza postoji od 2015. godine i u njoj su od tada zabeležene brojne manipulacije, između ostalih, Informera, Pinka, Večernjih novosti, Kurira, B92, Sputnika i drugih medija.
Brojni domaći portali preneli su nedavno navodnu izjavu američkog kongresmana i demokrate Džejmija Raskina da „Rusiju treba uništiti jer je pravoslavna zemlja”, te naveli da je iznošenjem tog ekstremnog stava on „pozvao na opšti rat”. Činjenica je, međutim, da Raskin to nikada nije rekao. Citat koji je, putem proruskih medija, stigao u Srbiju, zapravo je izgovorio voditelj sa američke „Fox News” televizije Taker Karlson, poznat po širenju konspirativnih narativa.
Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act), kojim se na prostoru Evropske unije uređuje odgovornost pružalaca digitalnih usluga, juče je stupio na snagu. Ovom uredbom velike internet platforme i pretraživači moraće da preduzmu mere za ublažavanje rizika od dezinformacija, manipulacija tokom izbornih procesa, digitalnog nasilja nad ženama. Kako će ovaj propis promeniti internet okruženje u Evropi, ali i Srbiji?
Očekujemo da Srbija preduzme akciju za aktivnu borbu protiv manipulacije informacijama, uključujući dezinformacije i druge oblike hibridnih pretnji, izjavio je danas portparol Evropske komisije (EK) za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Peter Stano.
