Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Bezdušna ružičasta jutra: Televizije se naslađuju brutalnostima koje mame gledaoce – REM ih još hvali 
Ubistvo u Ulici Slavka Ćuruvije 
Proevropske opozicione stranke od Vlade Srbije traže da promeni sporne odredbe ili u celosti iz procedure povuče zakon kojim se omogućava da Telekom sada i legalno može da bude vlasnik medija.
Evropska komisija traži od Srbije da sprovede Medijsku strategiju i u skladu s njom stvori slobodno medijsko okruženje, omogući fer konkurenciju i osigura zaštitu medijskog pluralizma. Šta sve predviđa Medijska strategija?
Evropska komisija traži od Srbije da sprovede Medijsku strategiju i u skladu sa njom stvori slobodno medijsko okruženje, omogući fer konkurenciju i osigura zaštitu medijskog pluralizma.
Odbor za kulturu i informisanje usvojio je amandmane na članove 39 i 41 Predloga zakona o javnom informisanju i medijima, a koje je predložio narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Koalicija za slobodu medija i organizacija CRTA pozivaju novinare, medijske radnike, udruženja građana i celokupnu zainteresovanu javnost da svojim potpisom podrže peticiju kojom se od Vlade i narodnih poslanika Skupštine Srbije traži da hitno izmene nacrte medijskih zakona.
Ukoliko bude usvojen nacrt zakona, Telekom će postati ne samo vlasnik medija, nego će imati i mogućnost da u svom vlasništvu ima i televizije sa nacionalnom frekvencijom, što ne postoji nigde u Evropi. O tome kako Telekom Srbija posluje - detaljnije ćemo čuti od reporterke N1 Maje Đurić.
Drugog dana rasprave u parlamentu, ponovo se oglasio ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, saopštenjem u kome, u pokušaju da obrani zakone koji su pred poslanicima, napada United Grupu.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović regaovao je povodom saopštenja stranaka opozicije u kome se navodi da novi medijski zakoni "devastiraju medijsku scenu u Srbiji". On u pisanoj izjavi osuđuje saopštenje opozicije, naziva ga neistinitim i kaže da su predlozi zakona finalno usaglašeni na sastanku kome su prisustvovala udruženja novinara, ali i predstavnici EU i OEBS-a.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović izjavio je danas, obrazlažući medijske zakone u Skupštini Srbije, da se Srbija pridružila malobrojnim zemljama u Evropi koje su Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, prepoznale u zakonskom tekstu.
Nebojša Bakarec, poslanik SNS i zamenik Odbora za kulturu i informisanje, ocenio je na sednici Skupštine Srbije da predloženi medijski zakoni garantuju slobodu mišljenja i izražavanja i slobodu medija u skladu sa najvišm evropskim zakonima i UN. Naveo je da je vlast Srpske napredne stranke sebe razvlastila u oblasti pravosuđa, a sada se razvlašćuje i u oblasti medija, pogotovo oko REM-a.
United Media (UM) upozorava da bi usvajanje medijskih zakona koji dozvoljavaju povratak državnog vlasništva u medije predstavljalo ozbiljan presedan koji bi dodatno degradirao već loše stanje medijskih sloboda u Srbiji i imao štetan uticaj na medijski pluralizam i tržišnu utakmicu.
Novinar Nedim Sejdinović ocenio je da je vlast izmenama medijskih zakona "dobila ono što je htela", a to su Telekom koji će van pogleda javnosti biti "otac i majka medijske scene", i potpuno nekontrolisano državno oglašavanje u medijima.
Medijska strategija eksplicitno navodi meru izlaska države iz vlasništva nad medijima, podseća Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija, i konstatuje da nove odredbe u medijskim zakonima naknadno legalizuju po važećim zakonima nelegalno ponašanje Telekoma.
Direktor nedeljnika Vreme Stevan Ristić uz ocenu da je cela priča u vezi sa medijskim zakonima pogrešna, a da bi se njihovim usvajanjem otvorila vrata da država preuzme velike medijske sisteme poput Vajerles medije koja stoji iz Kurira, Monda ili Ringijera koji izdaje Blic.
Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je narodne poslanike Skupštine Srbije da iz Predloga Zakona o javnom informisanju i medijima izmene članove 39 i 41 na način da ostanu isti kao u važećem Zakonu o javnom informisanju i time omoguće da Srbija dobije osnovni medijski zakon koji je podržan od svih relevantnih i reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja i u potpunosti usklađen sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja za period 2020-2025, naveli su u saopštenju.
Troje poslanika opozicije napustili su sednicu Odbora za kulturu i informisanje zato što su tek danas, kao dopuna dnevnog reda, dodati predlozi medijskih zakona, jer smatraju da je o tome morala da se povede ozbiljnija rasprava.
Predlog Zakona javnom informisanju i medijima koji je usvojen na Vladi Srbije je prvi otvoreno revizionistički zakon, koji se vraćanjem države u vlasništvo medija istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća na početnu tačku tranzijicije, ističe za N1 Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penzji.
Novinar Đorđe Vlajić, govoreći o Predlozima novih medijskih zakona, rekao je da je "vrlo skeptičan, pogotovo što nisu odustali od toga da država ostane u medijima".
Nedelju za nama obeležila je bura oko izmena dva medijska zakona. Uprkos upozorenjima i apelima stručne javnosti da će novine značajno narušiti medijske slobode u Srbiji, Vlada je ipak tekstove zakona usvojila. Ukoliko "za" budu i poslanici - država se vraća u vlasništvo medija. Vlast ponavlja stari izgovor: "Tako je i u zemljama Evropske unije". A da li je?
Na današnji dan 1998. usvojen je „Šešeljev“ Zakon o informisanju, koji je poslužio tadašnjim vlastima da se brutalno obračunaju sa medijima i novinarima, drakonski ih kažnjavajući, oduzimajući i redakcijsku i ličnu imovinu. Četvrt veka kasnije, Vlada je danas na sednici usvojila Zakon o javnom informisanju kojim se omogućava da državni Telekom osniva svoje medije. Pre 25 godina Aleksandar Vučić je bio ministar informisanja, a danas predsednik Srbije.
