Zašto baš Vuk? 
Ko je Manja Grčić: Put od Pinka do RTS-a, uz bliske veze sa režimom 
Pregledanjem TV emisija dodatno se odugovlači postupak koji Vladimir Đukanović vodi protiv novinara Vuka Cvijića 
Ana Novaković tuži Đukanovića i Selakovića: Neću da dozvolim da me blate i lažu o meni 
Preki sud za Verana Matića 
Na televizijama s nacionalnim frekvencijama – Pink, B92, Prva i Hepi i na prva dva kanala Radio-televizije Srbije (RTS) tokom 2025. godine zabeleženo je 5.047 nepravilnosti u vezi sa Zakonom o oglašavanju, navodi se u izveštajima Službe za nadzor i analizu Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Devet nacionalnih štampanih medija napravilo je 7.346 prekršaja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u 4506 tekstova u periodu od početka jula do kraja decembra 2025. godine. Najviše prekršaja u objavljenim tekstovima imali su list Alo, Informer i Kurir, pokazao je monitoring poštovanja Kodeksa koji je Savet za štampu sproveo jedanaesti put. Istovremeno, najnovije istraživanje BIRN-a pod nazivom „Analiza praksi oglašavanja u medijima: Tokovi novca, nedostatak kriterijuma i (ne)poštovanje etičkih normi“ pokazalo je da najveći deo novca za oglašavanje države i privatnih kompanija odlazi upravo medijima koji sistematski krše Kodeks.
Gašenje donatora, tržišni i politički pritisci, tehnološki izazovi natjerali su redakcije u BiH, Crnoj Gori i Srbiji da preispitaju modele opstanka radi lakšeg izlaska iz krize
Konzumiranje vijesti pomjerilo se ka digitalnim i kraćim formatima, ukazuje izvještaj 'Media Industry Outlook'
Srbija je i dalje, sa ukupnim medijskim tržištem vrednosti 274 miliona evra, nedovoljno velika za primenu naprednijih metoda praćenja publike i njihovih potrošačkih navika.
Više čitalaca nam se tokom prethodne nedelje javilo kako bi nam ukazali na poplavu manipulativnih oglasa distribuiranih kroz takođe manipulativan sponzorisan sadržaj na društvenim mrežama. Ako ste prethodnih dana na Fejsbuku i Instagramu videli poznate novinare ili političare koji reklamiraju sumnjive preparate, obmanjujuće reklame su zagadile i vaš algoritam. U nastavku pročitajte na kakve sve manipulativne reklame su novinari i čitaoci Tragača naišli prethodnih dana.
Gradska uprava Novog Pazara jednostrano je raskinula ugovor o oglašavanju sa kompanijom „Insajder tim“, izdavačem tabloida Informer, potvrđeno je danas radiju Sto plus u lokalnoj samoupravi.
Studenti koji drže u blokadi Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP) zatražili su danas od Gradske uprave da raskine ugovor o oglašavanju sa kompanijom "Insajder tim", izdavačem tabloida Informer.
Ministarstvo kulture odabralo je firmu koja će mu isporučivati dnevne listove, nedeljnike i mesečnike. Posao je dodeljen firmi „Pretplata“ d.o.o. na osnovu ponuđene cene. Ukupno ponuđena cena bez PDV-a je 1,2 miliona dinara odnosno 1,3 miliona sa PDV-om.
Grad Novi Pazar dodelio je ugovor za objavljivanje oglasa, konkursa, obaveštenja i drugih informacija kompaniji “Insajder tim” iz Beograda, izdavaču tabloida "Informer", objavio je radio Sto plus.
Pokret Kreni-promeni zatražio je danas od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da reaguje zbog "flagrantnog kršenja zakona i zloupotrebe medija u političke svrhe", jer su televizije Pink, Prva, B92 i Informer od 31. marta do 2. aprila emitovale "političke propagandne spotove" van zvanične izborne kampanje, što je zabranjeno važećim zakonskim propisima."Političko oglašavanje van izborne kampanje nije dozvoljeno. Ovaj pravni okvir postoji kako bi se obezbedili ravnopravni uslovi u javnom informisanju i zaštitili građani od zloupotrebe medija u korist jedne političke opcije", navodi se u saopštenju.
Monitoring oglašavanja u štampi u poslednja tri meseca 2024. godine pokazuje da se u srpskim tabloidima najviše oglašavaju Telekom Srbija, kladionice, Pogrebne usluge i Državna lutrija Srbije, a među medijima koji plaćaju oglase prednjači TV Pink
Istraživanje „Oglašavanje u dnevnim listovima u Srbiji“ obuhvatilo je štampana izdanja devet dnevnih novina koje imaju nacionalnu pokrivenost: Danas, Informer, Blic, Alo, Nova, Srpski telegraf, Politika, Kurir i Večernje novosti.
Native oglasi su važan izvor prihoda za medije, ali upitna je njihova etičnost
SHARE Fondacija u saradnji sa BIRN-om je objavila novi izveštaj Prakse etičkog oglašavanje u onlajn medijima u Srbiji. Oglašavanje igra ključnu ulogu u održavanju poslovanja onlajn medija u Srbiji, ali je otkriveno da se neki mediji služe netransparetnim i neetičkim praksama kako bi privukli oglašivače i ostvarili veći profit. Prema istraživanju SHARE fondacije najposećeniji mediji koriste prakse koje uključuju neregulisano korišćenje kolačića i obradu ličnih podataka, često bez saglasnosti korisnika, a u cilju ostvarivanja većeg profita od oglašavanja.
Paulo Kevedo je meksički glumac, kojeg na Fejsbuku prati 54.000 korisnika, a na Instagramu nešto više od trista hiljada. Na svom verifikovanom nalogu dočekuje vas rečima „Zdravo, prijatelji i fanovi! Ovo je službena stranica gde ćete pronaći ekskluzivne fotografije i video zapise! Hvala vam na podršci!“ Međutim, osim fotografija i video-zapisa, na Kevedovom nalogu naći ćete i pregršt prevarantskih reklama. Tako je, na primer, ove sedmice promovisao navodnu izjavu Miloša Vučevića „Građani Srbije stariji od 30 godina moći će mesečno da primaju do 350.000 dinara kroz novi državni projekat“.
Državni novac koji se troši u medijima je važan deo ukupnog medijskog tržiša i ima uticaj na održivost medija i njihove uredničke politike. Kroz različite mehanizme finansiranja medija, od kojih su dva osnovna konkursno finansiranje i javne nabavke medijskih usluga, procena je da se godišnje troši najmanje 2,2 milijarde dinara (oko 19 miliona evra) budžetskog novca, objavio je BIRN.
Velike kompanije koje žele da se oglašavaju u medijima često nailaze na etičke prepreke, jer neki mediji koji imaju veliku čitanost i koji posećuje velik broj građana, ne poštuju etičke kodekse. Zbog toga, s jedne strane u interesu kompanija nije da se oglašavaju u medijima koji ne poštuju kodeks, dok s druge strane, iza tih medija stoji velika publika.
Javna rasprava o novom zakonu o oglašavanju završena je 20. oktobra, a medijska udruženja upozoravaju da bi vlast kroz reklamiranje državnih institucija kontrolisala medije. Redovna profesorka Ekonomskog fakulteta i članica Radne grupe za izradu zakona Galjina Ognjanov kaže da je posebno problematično što u radnoj grupi nije bilo predstavnika asocijacija medija, nezavisnih udruženja medija, odnosno, onih koji bi o zakonu mogli da govore iz ugla trećeg značajnog učesnika na tržištu medijskih usluga, tj. iz ugla interesa samih medijskih kuća koje, takođe, imaju interese u kontekstu oglašavanja.
Nacrt Zakona o oglašavanju, o kom upravo traje javna rasprava, nije ni dotakao pitanje reklamiranje državnih institucija i firmi, iako je državno oglašavanje jedan od načina na koje vlasti kontrolišu medije
