Slobodni i uplašeni novinari u Beloj kući: Ne diraj mi princa, gico 
Jelena Kleut – profesorka koja doživljava odmazdu zbog podrške svojim studentima 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
„Nije bedž sa krvavom rukom ruganje institucijama, već krvavi srednji prst uperen u narod“: Deo zaposlenih na RTS-u obratio se Vučiću 
Državne instutucije nemaju posebne pravilnike kojima je definisan dres kod novinara, ali u većini važi pravilo da poslenici sedme sile ne mogu da ulaze u institucije neprimereno odeveni. Šta to tačno znači zavisi od same ustanove, ali je generalni stav da su bermude, atlet majice, papuče ili japanke zabranjeni.
Pritisci na nezavisne medije u Srbiji ulaze u novu, opasniju fazu, istraživačke redakcije su pogođene SLAPP tužbama, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nastoji da ostvari uticaj na donošenje odluka u Junajted mediji.
Srbija već gotovo 11 meseci funkcioniše bez Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), što paralizuje nadzor nad elektronskim medijima i omogućava neometanu propagandu za vlast.
Napadi medija na pojedince ili grupe, poznati i kao diskreditacione kampanje, predstavljaju oblik sistematskog javnog pritiska sa ciljem da se naruši ugled, kredibilitet ili društveni položaj određene osobe ili organizacije. Ovakve kampanje u Srbiji nisu retkost i često koriste selektivno izabrane informacije, iskrivljene činjenice ili negativne interpretacije, stvarajući lažnu sliku o nekome ili nečemu.
Poslednjih nekoliko dana u Srbiji smo imali pravu epidemiju pretnji redakcijama kao i napada na novinare kritički nastrojene prema režimu. Sagovornici Danas-a ocenjuju da su pretnje uglavnom planirane i koordinisane preko plaćenih botova i nasilnika inspirisanih medijima poput Informera, kao i da su ti napadi posledica aktulene situacije u našem društvu.
Policija i uprava Studentskog kulturnog centra (SKC) jutros su uz pratnju novinara Informera upali u prostorije blokiranog SKC-a u i izbacili studente koji su tu boravili. Sagovornici Danasa ovaj događaj opisuju kao politički režiranu akciju sa ciljem propagandnog obračuna sa studentskim protestima.
Poslednji nastup predsednika Srbije Aleksandra Vučića u emisiji „Oko“ na RTS-u izazvao je burne reakcije dela stručne i medijske javnosti, koje ukazuju na problematičan odnos vlasti prema novinarima i javnom servisu.
Nakon pada nadstrešnice 1. novembra 2024. godine, započeta je do sad najveća i najdruža pobuna građana i studenata – protesti koji već više od pola godine ne jenjavaju. Verovatno je ovo period i u kome je jasno da postoje neke dve Srbije, a usput i dve vrste novinara.
Dve godine nakon dva velika masovna ubistva koja su uznemirila Srbiju, prorežimski mediji, ali i najviši državni funkcioneri podgrevaju teorije zavera u vezi sa njima. Najnovija u nizu su pisanja tabloida da su su otac maloletnog K.K. i Uroš Blažić koji je počinio ubistva u selima blizu Mladenovca navodno doputovali zajedno u Beograd, direktnim letom iz nemačkog grada Kelna, 15. aprila 2023. godine, svega dve nedelje pre počinjenih ubistava. Ovo je nedavno tvrdio otac mladića koji je stradao u masakru u Duboni, a potom je tu tvrdnju senzacionalistički prenelo više domaćih portala. Ipak, prema dostupnim informacijama o letovima iz Nemačke za Srbiju toga dana, nema dokaza da je postojala direktna linija iz Kelna za Beograd.
Na televiziji Informer je u ponedeljak emitovan snimak sa plenuma studenata na Medicinskom fakultetu na kojem navodno planiraju blokadu aerodroma Nikola Tesla i upad u kontrolu leta. Dragan J. Vučićević je ovo nazvao „planiranjem terorističkog akta“. Više javno tužilaštvo je odmah reagovalo naloživši MUP-u i BIA da prikupe sve informacije u vezi sa snimkom, a jedan student je čak i priveden na informativni razgovor.
Kako rasformirati naprednjačku propagandnu mašineriju posle pada režima i javnu medijsku scenu vratiti građanima i profesionalnim novinarima
Već duže vreme, RTS se suočava sa, po mnogima opravdanim, optužbama da krši pravila javnog servisa, koje stižu od opoziciono nastrojene javnosti, ali i od same vlasti, koja, bar se tako čini, javni servis odavno drži pod kontrolom.
Presuda protiv KRIK-a šalje opasnu poruku novinarima i medijima. Sud, umesto da štiti javni interes, sve otvorenije staje na stranu moćnika, upozoravaju za Danas novinari i medijski stručnjaci.
„Onaj ko kontroliše medije, kontroliše um“, citat je Noama Čomskog, američkog profesora i intelektualca, poznatog lingviste i društvenog kritičara, koji dobro opisuje današnji život u Srbiji. U Srbiji je danas dovedena u pitanje nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), odnosno njegovog Saveta, koji je u procesu ponovnog imenovanja i čije članove bira Skupština.
"He who controls the media controls the mind". This catchy quote is from Noam Chomsky, a US professor and intellectual, renowned linguist and social critic. It well describes life in Serbia nowadays. At stake in Serbia today is the independence of the Regulatory Agency for Electronic Media (REM), specifically its Council, which is in the process of re-appointment and whose members are to be selected by the Parliament.
Pojedini mediji bliski vlasti su u izveštavanju o tragediji u Novom Sadu, van konteksta prenosili izjave arhitekata i inženjera kako bi one odgovarale narativu režima da se nadstrešnica na Železničkoj stanici srušila jer je stara i dotrajala.
Kada su 2020. godine bili protesti protiv Rio Tinta, Vlada je odlučila da stavi tačku na projekat „Jadar“. Da li postoji šansa da danas, kada su protesti mnogo masovniji, Vlada posle poslednjih dešavanja i protesta širom Srbije stavi tačku na taj projekat, glasilo je pitanje novinara Juronjuza, koje, prema mišljenju ministra policije Ivice Dačića, novinar tog medija nije smeo da postavi državnim zvaničnicima.
Nakon medijske hajke na novinarku Tamaru Skrozzu, zbog iskonstruisane izjave koju su režimski mediji „protumačili“ kao poziv na ubistvo predsednika Srbije, oglasilo se i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na čijem čelu se nalazi Dejan Ristić. Iako se očekivalo da će ministarstvo osuditi napade na novinarku, ono je u svom saopštenju praktično ponovilo istu stvar kao i tabloidi, a to je da je Skrozza u svojoj izjavi izrazila žaljenje što neki državni zvaničnici nisu lišeni života.
Nekada optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a danas pravosnažno oslobođeni, jedan za drugim tužili su Slavko Ćuruvija fondaciju (SĆF) za „povredu ugleda i časti“.
Trojica bivših pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti (DB), koji su prvobitno okrivljeni, a onda pravosnažno oslobođeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije u Beogradu, traže od fondacije Ćuruvijine porodice ukupnu odštetu od oko 12.800 evra (1.500.000 dinara) za "povredu časti i ugleda".
