Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Gavrilo Andrić: Napad u Negotinu je bio najstrašniji, policajac je praktično saučesnik 
Nuncijati: Postavljati pitanja čak i ako postoji rizik od otkaza 
Novinari i stres: Hajde da se lečimo 
Urednici portala „Novosti“ zabranjeno obavljanje posla na godinu dana zbog vređanja Zdenka Tomanovića 
Konkurs je raspisan, traži se idealni kandidat naprednjačkog režima za novog generalnog direktora RTS-a. „Ne bi me čudilo da se na spisku nađe Dragan J. Vučićević“, kaže za „Vreme“ profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski
Dugogodišnja „vladavina“ Dragana Bujoševića jepri kraju jer mu uskoro ističe mandat a pre četiri dana je raspisan konkurs za imenovanje novog generalnog direktora javnog servisa. Aktuelnom direktoru Draganu Bujoševiću drugi petogodišnji mandat ističe u februaru 2026. godine i on više nema prava da bude biran na tu funkciju.
Radio-televizija Srbije je raspisala konkurs za generalnog direktora. Pod upravom Dragana Bujoševića opozicija je RTS kritikovala da je glasilo naprednjaka, a Aleksandar Vučić besneo na svaku naznaku nepokoravanja. Bitka za nezavisnost Javnog servisa sada ulazi u novu fazu
Radio-televizija Srbije raspisala je konkurs za imenovanje generalnog direktora ove javne medijske ustanove, objavljeno je danas na portalu RTS i u dnevnom listu Politika. Aktuelnom direktoru Draganu Bujoševiću drugi petogodišnji mandat ističe u februaru 2026. godine i on više nema prava da bude biran na tu funkciju.
Televizijska emisija za decu „Važne stvari“, koja se emituje subotom u 12 časova na prvom programu RTS-a, ponovo je u fokusu javnosti zbog epizode koja je emitovana skraćena za 15 sekundi bez ikakvog objašnjenja. Producent Milan Stojanović iz produkcijske kuće Sense Production, koja stoji iza emisije, rekao je da još čekaju zvanično obrazloženje RTS-a, ali da do sada nisu imali nikakve zahteve da menjaju sadržaj i da se nadaju da je reč o ljudskoj ili tehničkoj grešci.
Dečija emisija „Važne stvari“ koja se emituje na Prvom programu RTS-a ponovo je zapala za oko javnosti, ovoga puta zbog toga što je, prema tvrdnjama producenata, jedna epizoda skraćena za 15 sekundi.
Radio televizija Srbije (RTS) ponovo se našla u fokusu javnosti nakon što je, prilikom emitovanja epizode "Važne stvari", isekla deo iz emisije u kojem devojčica govori da u budućnosti ne bi htela da živi u Zrenjaninu jer tamo, kako je rekla, nema čiste vode. Podsetimo, ovo nije prvi put da se emisija nalazi u fokusu javnosti, a nedavno su odbili da repriziraju jednu epizodu zato što je dečak govorio o studentima i blokadama.
Predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček reagovao je povodom objave na Instagram profilu "Naš protest". Saopštenje predsednika UO prenosimo u celosti.
Da li je moguće da RTS tajno istražuje policiju i izvesti o ubistvu, sakaćenju, poniženju i pretnjama silovanjem, i zašto nije? Ili da se vladajuća stranka kod nas, kao laburisti u Britaniji, zahvali javnom servisu i preduzme mere da problem u policiji suzbije?
Aleksandar Vučić je na nekoliko stotina strana uradio analizu rada Radio televizije Srbije i došao do zaključka da RTS učestvuje u obojenoj revoluciji. Koliko traju studentski protesti toliko Vučić ima konstantne zamerke na RTS, ali je nejasna njegova opsednutost javnim servisom, s obzirom da je okosnica informativnog programa upravo sam Vučić, njegove izjave i politika, dok se kritička reč gotovo i ne čuje.
Jedno od ključnih mesta gotovo svih protesta i demonstracija poslednjih trideset godina je Radio-televizija Srbije. Omražena devedesetih godina kao glavno sredstvo režimske propagande, u godinama posle petooktobarskih promena ulagala je izvesne kadrovske i programske napore da uspostavi poverenje gledalaca i slušalaca, da bi je pre nekoliko meseci, zbog nezadovoljstva načinom izveštavanja studenti blokirali, što se nije dogodilo ni kada je za vreme vlasti Slobodana Miloševića važila za "TV Bastilju".
Radio-televizija Srbije objavila je konkurs za imenovanje direktora i glavnog urednika Prvog programa Radio Beograda, obe funkcije na po četiri godine.
Kada dete izrazi politički stav, a da pritom nije izazvano, inspirisano ili isprovocirano – to nije politička zloupotreba, već njegovo mišljenje o stvarnosti koja ga okružuje. Ukoliko, pak, dete komentariše ono što ga pita neko ko je u ovoj ili onoj političkoj kampanji, na ovoj ili onoj funkciji, onda to više nije njegovo mišljenje o stvarnosti, već zloupotreba tog mišljenja. U prevodu – politička zloupotreba deteta.
„Glavna vodilja mog rada je da je dete osoba“, kaže u intervjuu za Danas Jelena Popadić Sumić, urednica Dečjeg programa Radio-televizije Srbije (RTS), protiv koje tabloidi bliski vlasti vode medijski linč jer je odbila da cenzuriše dečaka Leona.
Protiv urednice Dečjeg programa RTS-a Jelene Popadić Sumić, autorke emisije "Važne stvari" u kojoj je dečak komentarisao studentske blokade, pokrenut je disciplinski postupak, a ovo nije prvi put od početka studentskih protesta da rukovodstvo Javnog servisa vrši odmazdu prema zaposlenima. Naime, sa spiska zaposlenih koji su potpisali otvoreno pismo upućeno upravi, a u kojem su se usprotivili načinu izveštavanja RTS-a, blizu 15 ljudi je do sada ostalo bez posla, a svih 380 koliko ih ima, kažu da strahuju od otkaza.
Odbivši da cenzuriše dečaka u emisiji „Važne stvari“, urednica Dečjeg programa Radio-televizije Srbije (RTS) Jelena Popadić Sumić našla se na meti vlasti i njenih tabloida.
Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazili su protest zbog kampanje koju protiv odgovorne urednice redakcije Dečijeg programa RTS-a Jelene Popadić Sumić vode tabloidi. Zbog toga je i grupa novinara RTS-a, okupljena u inicijativi Naš protest, organizovala podršku koleginici. Na protestu je rečeno da je unutar RTS-a pokrenut disciplinski postupak protiv urednice Dečijeg programa.
Sindikati unutar RTS-a uputili su otvoreno pismo generalnom direktoru RTS-a Draganu Bujoševiću i članovima Upravnog odbora, isprovocirani reakcijom člana Upravnog odbora na sadržaj emitovan na 1. programu TV u subotu 27. septembra, i otkazivanjem njene reprize. Oni su postavili pitanje da li po nečijem nalogu preispituju svoju samostalnost.
