Odgovor Bratine na pitanje zašto nijedna institucija nije reagovala na napad na ekipu N1: Nemamo ovlašćenje da postupamo u konkretnom slučaju 
Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Vučićeva Božićna priča o REM-u: Kako je predsednik preuzeo krivicu i uspavao regulatora 
Perica Gunjić: Odluka Vrhovnog suda u slučaju Ćuruvije potvrđuje kolaps pravosuđa 
Na sednici Odbora za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije usvojen je danas predlog izmene zakona o naplati takse za javni servis, koji predviđa povećanje mesečne pretplate na 349 dinara. Članovi opozicije su kritikovali donetu odluku, uz obrazloženje da RTS nije u funkciji informisanja građana već propagande režima Vučića.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio je nakon jednoipogodišnjeg monitoringa Dnevnika 2 RTS-a, da je u centralnoj informativnoj emisiji javnog servisa predsednik države pozitivno predstavljen 87,9 odsto vremena, 11,4 neutralno, a kritike je bilo u tek 0,7 odsto vremena.
Rukovodstvo Radio-televizije Srbije potrošilo je prošle godine milione evra na projekte koji niti su bili planirani niti ih je Upravni odbor odobrio, pokazuje izveštaj o poslovanju javnog servisa. Projekte koje je planirao, RTS nije realizovao a onda je rukovodstvo na svoju ruku novac dodeljivalo – bez plana i zaobilazeći Upravni odbor – projektima koji nisu ušli u programski plan javnog servisa, otkriva Pištaljka.
Na nedavnoj sednici Upravnog odbora RTS-a posebna pažnja je posvećena svadbi voditeljke Dragane Kosjerine, odnosno, njenom prikazivanju od 30 sekundi u okviru emisije zabavnog programa.
Umesto 299 dinara mesečnu taksu za Radio televiziju Srbije i Radio televiziju Vojvodine plaćaćemo 349 dinara, stoji predlogu izmena zakona koji je 4. jula usvojila Vlada Srbije.
Sindikat novinara i medijskih radnika Srbije (SINOS) pozvao je RTS da zaposli neophodne honorarne saradnike, koji rade u honorarnom statusu preko dve godine a kako navode u saoštenju, veliki broj njih je u tom statusu po 10, 20 i 30 godina, sa manjim platama i zakinutim stažom.
„Kolumnista i urednik Filip Rodić novinarsku karijeru gradio je u najuticajnijim medijima – u nedeljnicima NIN i ‘Pečat’, dnevnim listovima ‘Večernje novosti’ i ‘Borba’, agencijama Tanjug i Beta, stranim medijskim kućama Frans pres i RT“, piše u biografji novinara koga je REM imenovao za novog člana Upravnog odbora RTS-a.
Javni servis primarno usmeren na predsednika, vladu i vladajuću stranku. Tako su i domaći i strani posmatrači videli poziciju RTS-a u predizbornoj kampanji. "Viđenje" vlasti potpuno je drugačije. Nezadovoljni radom RTS-a, predsednica Skupštine od ODIHR-a će tražiti dodatna pojašnjenja, a predsednik države "ljut", već drugi put u nedelju dana. Toliko ljut da preti prekidom pojavljivanja na javnom servisu.
Bitke oko političkog uticaja na javne servise postale šire se Evropskom unijom, od Nemačke, Italije, Švedske i Grčke do Poljske, Slovačke i Mađarske. Uz to, javni servisi se suočavaju sa mnogo više problema nego što su to politički pritisci. Kako ukazuju analize Rojtersovog instituta za studije novinarstva, njihova publika se u dobrom delu svela na stanovništvo starije od 60 godina, uglavnom obrazovanije i politički raznolikih opredeljenja. Kao rezultat toga, JMS u mnogim zemljama ne uspevaju da ostvare propisanu ambiciju da budu univerzalni servisi vesti. Naročito to ne uspevaju u onlajn sredini, rizikujući da postanu irelevantni.
Provladini mediji objavili su da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao večerašnje gostovanje u Dnevniku RTS-a i navodno poručio javnom servisu da umesto njega pozovu kandidata pokreta Kreni-promeni za gradonačelnika Beograda Sava Manojlovića.
Radio-televizija Srbije reagovala je na tekst Danasa „Radio Beograd ukinuo rubriku „Pitanje jutra“, RTS negira da je zbog slušaoca koji je kritikovao Vučića“ tvrdeći da su činjenice – zlonamerno i netačno vremenski poređane.
Spektakl do sada neviđenog prijateljstva jedne od najmoćnijih država na svetu Kine i male, a velikih zaštitnika željne Srbije, začinjen je onomad i učešćem nekoliko medijskih kuća u učvršćivanju, proširivanju i na informativno-propagandnom prostoru jačanju saradnje.
Rubrika „Pitanje jutra“ u okviru emisije „Uhvati dan“ na Radio Beogradu 1 ukinuta je nakon što se uključio slušalac koji je kritikovao predsednika Srbije Aleksandra Vučića, saznaje Danas. Nakon toga, prema informacijama do kojih smo došli, urednicima su u potpunosti oduzete uređivačke nadležnosti, te prebačene na direktora Milana Nedića. Ipak, pomenute navode RTS je negirao za Danas.
Najviše sporazuma o razumevanju tokom posete kineskog predsednika Sija Đinpinga Beogradu potpisano je u medijskoj sferi, ali potpisnici odbijaju da ih stave na uvid javnosti. Izveštaji najvećih srpskih medija i javnog servisa o poseti podsećali na socijalističku propagandu, bez ijedne kritičke reči o zemlji poznatoj kao najveći zatvor za novinare i u kojoj je cenzura Komunističke partije potpuna
Analizirajući debatne emisije na Radio-televiziji Srbije, Demostat je došao do zaključka da ove emisije nisu deo stalne programske šeme, već se emituju „ad hok“. Na ovaj način Javni servis pokušava da stvori privid postojanja debate i dijaloga političkih neistomišljenika. Ovakve debate predstavljaju „fasadu“ iza koje se krije nepostojanje pluralizma mišljenja i ravnomerne zastupljenosti svih relevantnih političkih aktera (i vlasti i opozicije).
Emitovanje prvog polufinala Evrovizije prekinuto je na RTS1 zbog prenosa dočeka predsednika Kine Si Đinpinga, i prebačeno je na drugi kanal javnog servisa.
Među mnoštvom razmenjenih memoranduma o razumevanju i saradnji između predstavnika Kine i Srbije, nalazi se i nekoliko iz sfere medija i javnosti.
Kad su reporteri RTS već ceo dan pocupkivali na aerodromu, red je bio i da dočekaju druga Sija. Na užas fanova Evrovizije, a sa fanovima Evrovizije se nije šaliti
Saradnja između Kineske medijske grupe, verovatno najveće medijske organizacije u svetu i Radio- televizije Srbije biće nastavljena i u narednim godinama.
„Poginule kolege novinari su se svojim životom i svojom smrću upisali u naše redove i oni nisu samo novinari Kine, oni su i naši novinari“, rekla je novinarka RTS-a i članica Uprave UNS-a Olivera Kovačević na mestu gde je na današnji dan pre 25 godina, u NATO bombarodvanju SR Jugoslavije srušena Ambasada Kine, kada je poginulo troje kineskih novinara.
