„Ološ, bednik, odrod“: REM zaključio da emisija TV Informer ne sadrži informacije, već izliv uvreda 
Kleut: Moram da priznam, rastužuje me sama pomisao da možda više neću biti u učionici sa studentima 
Marić (SNS): Priča o nezavisnim kandidatima za Savet REM-a je za malu decu 
Istina smeta Trampu: SAD uskraćuju vize onima koji proveravaju podatke i razotkrivaju propagandne laži 
Dovođenje u vezu N1 i Nove S sa ustašama i nacistima za REM je samo kritika i stav o uređivačkoj politici 
Gotovo tri od četiri žene koje rade kao novinarke, aktivistkinje, braniteljke ljudskih prava ili javne komunikatorke doživele su neki oblik onlajn nasilja zbog svog posla, a 41 odsto njih kaže da se ono prelilo u oflajn svet – kroz fizičke napade, uhođenje ili drugo zlostavljanje. To su ključni nalazi nove publikacije „Tipping point: The chilling escalation of violence against women in the public sphere“, koju je objavio UN Women u okviru programa „ACT to End Violence against Women“.
U ponedeljak, tokom okruglog stola o poljoprivredi u Beloj kući, atmosfera je postala napeta kada je novinarka ABC Njuza Rejčel Skot postavila pitanje o mogućem objavljivanju snimka vojne akcije protiv, navodno, venecuelanskog broda za krijumčarenje droge — incidenta koji je izazvao brojne kontroverze.
Svaka druga novinarka u Srbiji doživela je seksualno uznemiravanje, pri čemu 50 odsto od kolega, rečeno je danas na okruglom stolu "Zaštita novinarki koje izveštavaju o korupciji i nasilju" sa kog je upozoreno da je proteklih godinu dana izveštavanje sa terena izuzetno opasno.
„Bilo mi je lakše da se nosim s tim kad mi neko napiše ‘treba ti zabiti vilicu u beton ili sekiru u glavu’, nego kad pišu to ‘kako bi me silovali, ubili moju ćerku, majku, sestru’. Bukvalno pišu do detalja kako bi se iživljavali na tebi”, jedan je od odgovora intervjuisanih novinarki u prvom regionalnom istraživanju o diskriminaciji žena u medijima koji su istovremeno sprovele organizacije iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, a koji je danas predstavljen u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine u Novom Sadu.
Novinarke iz medija u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji pišu o nasilju, ali retko o onom koje same proživljavaju, pokazalo je istraživanje o seksualnom uznemiravanju u medijima u te četiri zemlje.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević pokazivao je u programu slike studentkinja, govorio njihova imena i iznosio apsolutno neprikladne komentare.
Pažnju javnosti ove nedelje privukla je i poslednja emisija Magazin in autorke Sanje Marinković na televiziji Pink i izazvala oštru osudu na društvenim mrežama. Ali, i isto takve pravne akcije ženskih organizacija.
Izjava advokatice Zore Dobričanin Nikodinović u emisiji “Magazin IN” na RTV PINK da ne podržava nasilje, ali da žene mogu da isprovociraju muškarca na fizičko nasilje, kao i reakcija voditeljke Sanje Marinković koja je izjavu pozdravila i dodala „Kada piše u javnosti da je neko fizičko nasrnuo – ja odmah kažem: Ovo je neka koja je to sigurno izazvala“, su zabrinjavajuće i opasne posebno kada i dalje imamo veliki broj žena ubijenih u porodičnom nasilju, ukazala je poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković.
Kakav je položaj novinarki u društvu i u redakcijama? Sa čim se sve suočavaju? Koliko ima novinarki, a koliko urednica u Srbiji? Šta nam taj podatak govori? Zašto mlade novinarke odlučuju da, uprkos svemu, ostanu u toj profesiji i šta sve stoji protiv njih na tom putu
Na ovogodišnjim Igrama je prvi put više mjesta u udarnim terminima dato takmičenjima sportašica kako bi se poboljšala njihova vidljivost.
Desetine hiljada ljudi iz Srbije na Telegramu dele slike žena 'razgolićenih' veštačkom inteligencijom. Zakon žrtvama ne pruža nikakvu mogućnost da se zaštite
Uloge su dobro podeljene. Iste poruke iz političkog centra umrežavaju režimski mediji, preuzimaju ih armije botova. Kao jedan brutalizuju javni govor, raspaljuju emocije, šire dezinformacije. Političari i tabloidi kao da prepisuju jedni od drugih obračunavajući se sa novinarima koji kritikuju vlast
U redu je da javnost kritikuje ono što novinari rade. Nije u redu kada to pređe u uznemiravanje, zlostavljanje ili pretnje smrću. Niko ne zaslužuje da ide na posao i prima pretnje seksualnim napadom ili silovanjem, pretnje porodici, deci, kaže za Cenzolovku Dženifer Moro iz najvećeg kanadskog sindikata novinara
Kandidat na listi Aleksandar Vučić „Srbija ne sme da stane” o prijavi nasilja nad ženama (RTS, Reč na reč, 14. novembar 2023. godine)
Na srpski deo interneta juče su bačene dve "bombe": prva, jača, u vidu snimka govora patrijarha Porfirija u kojem se on zasad nepoznatoj ženi obraća teškim rečima poput "bedo"i "jadnice". I druga, dimna, u vidu neistinite tvrdnje dramske spisateljice Biljane Srbljanović da joj je "Blic" "otkazao saradnju" zbog kolumne na pomenutu temu.
Profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i dramska spisateljica Biljana Srbljanović objavila je na svom profilu na Fejsbuku da je tabloid Blic sa njom prekinuo saradnju, pošto je godinama u njemu objavljivala kolumnu jednom nedeljno.
Neformalna mreža za suzbijanje seksizma u medijima i oglašivačkoj industriji je u samo dva mjeseca prikupila više od 830 seksističkih članaka u hrvatskim medijima.
Novinarka Centra za istraživačko novinarstvo Dina Đorđević rekla je danas FoNetu da je istraživanje CINS „Moraš da budeš superžena“ o položaju istraživačkih novinarki u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori pokazalo da se u donosu na muške kolege novinarke nalaze u težem položaju, da im je teže da napreduju.
Anđela Milivojević je istraživačka novinarka i autorka istraživanja o osvetničkoj pornografiji koje je objavljeno na @birnsrbija7209 u okviru kog je dala glas ženama koje su prošle kroz ovu vrstu nasilja ali i razotkrila postojanje više Telegram grupa u kojima desetine hiljada ljudi deli slike žena svakodevno. Bez njihovog pristanka i znanja. U ovoj epizodi podelila je sa nama sam proces istraživanja, pričala o tome kako je ušla na “domaće tržište” zatvorenih Telegram grupa na kojima se deli osvetnička pornografija, ali i kakve posledice ona ostavlja.
U novoj #BIRNPriča novinarka Anđela Milivojević govori o tome kako je ušla na “domaće tržište” zatvorenih Telegram grupa na kojima se deli osvetnička pornografija. Kroz razgovor sa žrtvama novinarka spoznaje široku zastupljenost ovog tipa nasilja i brzinu kojom se intimni materijali žena širom Srbije šire po kanalima Telegrama.
