Lokalna propagandna mreža Informera i Aloa stigla i u Šabac 
Miloš Medenica: Uputstvo za upotrebu 
Bez para za Boom 93 i eBraničevo u Požarevcu, sumnjaju da je razlog praćenje studentskih protesta 
Bjeletić o napadu u Pirotu: Opkolili su nas i napali još pre nego što sam izvukla mikrofon 
Skandalizovanje s predumišljajem 
Srpske vlasti moraju hitno osuditi pretnje piscima i novinarima, s obzirom na konstantne napade na kritičare i nezavisne mislioce, poručili su danas iz Međunarodnog PEN centra, svetskog udruženja pisaca.
Ćutalo se 5. februara 25 minuta ispred zgrade Apelacionog suda u Beogradu za 25 godina čekanja pravde za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Pre i posle tišine razgovarali smo sa: Rašom Nedeljkovim, programskim direktorom Crte, Milošem Parandilovićem iz Novog lica Srbije, novinarkom Vesnom Mališić, Srđanom Milivojevićem iz Demokratske stranke, Marinikom Tepić iz Stranke slobode i pravde, Pavlom Cicvarićem aktivistom Borbe, Radomirom Lazovićem iz Zeleno – levog fronta i Pavlom Grbovićem iz Pokreta slobodnih građana.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja je zastupala Milana Radonjića i Ratka Romića u nedavno okončanom postupku za ubistvo novinara i vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije 1999. godine, za Danas navodi da će njeni klijenti podneti zahtev za naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode.
Ima onaj film, s Tomom Kruzom u ulozi beskrupuloznog ubice – postoje li skrupulozne ubice? – koji je razvio ciničan odnos prema svom poslu i njegovim posledicama. Na optužbu da je ubio izvesnog čoveka, on spokojno odgovara: „Ne, ja sam ga samo upucao, ubili su ga meci i pad“.
Tog dana, 11. aprila, bila sam kod drugarice kada me je mama pozvala i rekla - pucali su u tatu. Tad nismo znali da li je ubijen ali je u međuvremenu moj brat otišao u stan gde je tata živeo, nazvao nas i rekao nam je da je tata ubijen, ispričala je za N1 Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara Slavka Ćuruvije i predsednica Fondacije "Slavko Ćuruvija".
Da li je VII uprava crnogorska verzija Miloševićevog "FF odeljenja" teško je reći, ali kad već neki u javnosti mašu postojanjem tog misterioznog dela crnogorske DB, valjalo bi jednom za svagda rasvetliti tu misteriju
Skoro 25 godina nakon što je ubijen sa leđa, država je 2. februara Slavku Ćuruviji pucala u lice. Oslobađujuća presuda za okrivljene novinare je ostavila bez teksta, a društvo bez reči.
BIRN-ova analiza kontroverzne oslobađajuće presude četvorici operativaca Državne bezbednosti (DB) Srbije kojima se sudilo za ubistvo opozicionog novinara Slavka Ćuruvije, pokazuje kako su problematična pitanja oko dokaza i svedočenja svedoka doveli do toga da sud oslobodi optužene.
BIRN’s analysis of the controversial acquittal verdict in the trial of four Serbian State Security operatives for the assassination of opposition journalist Slavko Curuvija shows how troublesome issues with evidence and witness testimony led the court to clear the defendants.
Činjenicu da je novinar Veličković u kafani dao vizit-kartu Ćuruviji apelacija vidi kao „očekivanu primopredaju papira neutvrđene sadržine“, čime opravdava praćenje novinara i veruje da je taj važan trenutak doveo do preusmeravanja praćenja na „vezu“. To je samo jedan u nizu tendencioznih zaključaka Apelacionog suda, koji je uradio sve da opravda postupanje Resora državne bezbednosti, koji je na dan ubistva pratio Slavka Ćuruviju, i oslobodi njegove pripadnike
Početkom februara Srbiju je potresla vest o oslobađajućoj presudi Apelacionog suda za okrivljene u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Naime, nakon 25 godina od ubistva, skoro devet godina od početka suđenja i dve osuđujuće prvostepene presude, Apelacioni sud je, u drugostepenom postupku, pravosnažno oslobodio okrivljene, nekadašnje pripadnike Državne bezbednosti.
Dva obaveštenja stoje na sajtu Apelacionog suda. Ono koje nas je sve šokiralo, da su optuženi u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije oslobođeni, sa sažetkom odluke-presude, i drugo, koje predstavlja reakciju predsednika Suda.
Objavljujemo kompletnu presudu Apelacionog suda u Beogradu kojom su usvojene žalbe okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije i ukinuta presuda Odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu kojom su osuđeni na ukupno 100 godina zatvora
Aleksandar Vučić najpre je izjavio da je oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije "velika nepravda i užasna loša stvar za našu zemlju, kao i užasno loša poruka za svakog ko se bavi novinarstvom", a onda rešio da pošalje jednu užasno dobru poruku za sve koji se bave novinarstvom i vode hibridni rat protiv Srbije
Višemesečna upozorenja pojedinaca i medijskih udruženja nisu mogle da spreče ono što je izgleda bilo neminovno. Prošlog petka, pred kraj radnog vremena Apelacioni sud u Beogradu je saopštio – četvorica optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije oslobođeni su krivice.
Protesti u Srbiji odavno nisu “vanredna stvar”. Protestuje se stalno. Smenjuju se zahtevi, grupe koje protestuju, samo se ne menja ono na šta su protesti uglavnom usmereni – institucije koje deluju pod plaštom Srpske napredne strane i njenog tvorca Aleksandra Vučića.
Mnogo bi se moglo napisati o presudi Apelacionog suda u Beogradu kojom su oslobođeni svi optuženi u predmetu ubistva Slavka Ćuruvije, ali treba sačekati, ona još nije uručena strankama, niti je objavljen kompletan tekst presude. Siguran sam da će u budućnosti i ova presuda, i kompletni spisi sudskog predmeta, biti predmet analize velikog broja novinara, pravnika, pa i istoričara.
Oslobađajuća presuda Apelacionog suda u slučaju ubistva novinara Slavka Ćuruvije, na čije objavljivanje se čekalo više od devet meseci, uzdrmala je čitavu javnost, iako je i ranije bilo naznaka kakva će odluka biti. S obzirom da je apelacija preinačila dve prethodne prvostepene presude, kojima su četvorica bivših rukovodilaca Resora službe državne bezbednosti Srbije dva puta osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, formalno-pravno se malo šta dalje može očekivati.
Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero izjavila je da EU žali što ubistvo novinara Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno i posle dve i po decenije, zbog čega pozivaju odgovorne institucije da preduzmu odgovarajće korake kako bi se okončala nekažnjivost za zločine nad novinarima i počinioci priveli pravdi.
"Zanimljivo je da nekadašnja pripadnica BIA, sada u ulozi ministarke pravde, ne odgovara na pitanja šta je Oliver Antić, kao savetnik i izaslanik tadašnjeg predsednika Tomslava Nikolića, tražio u zatvoru kod bivšeg šefa DB Radomira Markovića, koji je bio prvooptuženi za ubistvo Slavka Ćuruvije", poručuje u pisanom odgovoru ministarki pravde Maji Popović novinar Vuk Cvijić.
