Andrej Hložan autor fotografije godine u Srbiji: Dok sam objektivom tražio pištolj mislio sam – neće valjda mene 
Slavko Ćuruvija fondacija: Pozdravljamo presudu Vrhovnog suda koji je utvrdio da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije 
Odbor za kulturu i informisanje usvojio pokretanje postupka za predlaganje kandidata za REM 
„Rušenje ustavnog poretka“ ili izgovor vlasti za obračun sa kritičkim medijima: Krivični zakon kao oružje protiv neistomišljenika 
Hronologija napada na medijske radnike u prostoru između Pionirskog parka i Skupštine Srbije 
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u kojoj se, između ostalog, navode podaci o njenoj imovini. Dok su mediji u Srbiji zbog toga na meti tužbi, objavljivanje imovinskih karti nosilaca pravosudnih funkcija obavezna je praksa u pojedinim evropskim državama, pa tako i u susednoj Hrvatskoj.
Advokatica Valentina Đurđević, pravna zastupnica sutkinje Apelacionog suda u Beogradu Dušanke Đorđević koja je podnela tužbu protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“, a u okviru koje su istraživali rad pravosuđa, između ostalog i njen rad, kaže za N1 da od sudskog "procesa očekuje da sud donese odluke na osnovu zakona".
Napad na novinara nedeljnika "Radar" Vuka Cvijića proizilazi iz atmosfere u kojoj ljudi osećaju mnogo veću moć i prostor da napadaju novinare, izjavio je urednik KRIK Stevan Dojčinović. Ta atmosfera je, kako kaže, dovela i do toga da sudije tuže novinare, tražeći zatvorske kazne i zabranu njihovog rada.
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje smo istraživali rad pravosuđa, između ostalog i njen rad. Tužbama koje je podnela zajedno sa suprugom osim novčane odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost. U tužbi sudija Đorđević – poznata po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije – tvrdi da joj novinari KRIK-a „crtaju metu” i pomažu kriminalcima da je pronađu. KRIK smatra da je ovo do sada nezabeležen pritisak na rad medija i da predstavlja pokušaj da se novinarima zabrani da izveštavaju o radu i integritetu sudija.
Bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić podneo je, zbog povrede ugleda i časti i kršenja presumpcije nevinosti, Višem sudu u Beogradu 48 tužbi protiv elektronskih i štampanih medija
Privredni sud u Beogradu odbio je tužbu koju je izdavač Kurira podneo protiv KRIK-a tvrdeći da smo nelojalna konkurencija i da urušavamo ugled ovog tabloida. Tužba je usledila nakon što je KRIK-ov portal Raskrikavanje, koji proverava tačnost informacija objavljenih u medijima, utvrdio da je Kurir tokom 2020. na naslovnim stranama objavio 163 lažne, neutemeljene ili manipulativne vesti. Presuda je prvostepena i Kurir može da se žali na nju.
Nema bilo kakvog osnova za tužbu protiv Danasa zato što je preneo saopštenje Instituta za evropske politike o navodnim zabludama o NATO bombardovanju, kaže advokat Jovica Todorović komentarišući javni poziv pevača Vlada Georgieva na kolektivnu tužbu protiv naše redakcije.
Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda kojom se odbija kao neosnovana tužba navodnog kupca Univerziteta Megatrend Dejana Đorđevića protiv Danasa kojom je tražio naknadu štete od 500.000 dinara zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda.
Urednik KRIK-a Stevan Dojčinović danas je na sudu odgovarao na navode iz tužbe koju je protiv redakcije podnela Dijana Hrkalović, bivša sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova, zbog navodnog kršenja pretpostavke nevinosti i povrede časti i ugleda. Dojčinović je na sudu objasnio najpre da se u tekstovima koji se pominju u tužbi kritikuje tužilaštvo i njihov rad i da tema tekstova nije Hrkalović, već neispitane veze između države i kriminala.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tužio je Pištaljku i glavnog i odgovornog urednika Vladimira Radomirovića zbog teksta „Finansijski izveštaji RTS-a ne mogu da prođu reviziju zbog poslova sa firmama povezanim sa Šolakom, Đilasom i Šaperom”, tvrdeći da je Pištaljka objavila neistinu o njegovoj povezanosti sa firmom „Dajrekt medija“. Tužbom zahteva da se tekst ukloni sa sajta i odštetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 200.000 dinara.
Neopravdana hapšenja, procesuiranja i osuđivanja demonstranata postali su uobičajeni metodi zastrašivanja neistomišljenika. Međutim, vlast i njoj bliski biznismeni naučili su od svojih uzora u Poljskoj i Mađarskoj da se pravo može zloupotrebiti i sistematskim podnošenjem SLAPP tužbi. Strateške tužbe protiv javnog istupanja su se pokazale kao efikasan metod za uništavanje nezavisnih medija i nevladinih organizacija, kao i za ućutkivanje aktivista i nezavisnih intelektualaca.
Ukoliko bude usvojena Anti-SLAPP Direktiva na nivou Evropske unije, to neće uticati na pravni sistem Republike Srbije zato što Srbija trenutno nije članica Unije. Međutim, bez obzira što pomenuta direktiva ne može da utiče na naš pravni sistem, to ne znači da s druge strane Srbija ne može da preduzme neke druge mehanizme protiv SLAPP tužbi, ističe za Autonomiju sudija Slađana Pantović iz Višeg suda u Beogradu.
Izdavač provladinog tabloida Kurir tužio je KRIK i izdavače još šest medija zbog nelojalne konkurencije i narušavanja ugleda. Tužbu su podneli zbog analize Raskrikavanja kojom smo utvrdili da je na naslovnim stranama Kurira 2022. godine bilo najmanje 122 neutemeljene, pristrasne ili manipulativne vesti. Kurir tvrdi da smo tom analizom narušili njihov poslovni ugled, zbog čega traže isplatu od 11 miliona dinara. Urednica Raskrikavanja Vesna Radojević smatra da analize o lažnim vestima nisu narušavanje konkurencije, već ozbiljan novinarski posao koji ukazuje na goruće probleme u srpskim medijima - česte manipulacije i obračune sa političkim neistomišljenicima.
Novinari KRIK-a obavili su novinarski posao sa dužnom pažnjom i nisu naneli štetu poznatom srpskom biznismenu Bogoljubu Kariću kako je on tvrdio u tužbi koju je podneo protiv njih, odlučio je sudija Višeg suda u Beogradu Nebojša Đuričić. Karić je tvrdio da navodi teksta „Veze Lukašenka i Karića: Poklonjeni milioni i neuspešni projekti u Belorusiji“ nisu tačni, ali je sudija Đuričić istakao da su u tekstu predstavljene „istinite činjenice koje nisu osporene tokom postupka”, kao i da novinari u tekstu nisu izneli neadekvatne tvrdnje.
Viši sud u Beogradu odbio je kao neosnovanu tužbu navodnog kupca univerziteta Megatrend Dejana Đorđevića protiv Danasa kojom je zahtevao naknadu štete zbog pretrpeljenih duševnih bolova usled navodne povrede časti i ugleda kroz dva teksta o toj temi, objavljena pre skoro četiri godine.
Na osnovu prvostepene presude Višeg suda u Beogradu od 4. septembra, „Takovske novine“, kao i njihov glavni i odgovorni urednik Nebojša Savić, obavezni su da na ime pretrpljene nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, solidarno isplate Dejanu Kovačeviću 100 hiljada dinara u roku od 15 dana po prijemu presude.
Vibor Mulić, nekadašnji direktor „Dana Holdinga“, izjavio je da je EU zbog tekstova KRIK-a o poslovanju kompanija Bogoljuba Karića, stavila prvo kompanije, a zatim i Karića na „crnu listu“, tj pod sankcije. Mulić je, kao svedok, u postupku Karić protiv KRIK-a, istakao da se u odluci EU nalaze samo tekstovi KRIK-a i OCCRP, a ne i drugi dokazi, i da je to nanelo ogromnu štetu kompaniji.
Crnogorsko zakonodavstvo još uvijek ne prepoznaje SLAPP tužbe, iako pojedine tužbe protiv medija imaju SLAPP “karakteristike”, a i sami mediji ih tako tretiraju.
U nedavno publikovanom Izveštaju Saveta Evrope o Srbiji komesarka za ljudska prava SE Dunja Mijatović, uz mnogo toga drugog što je uočila da ovde ne valja, navela je i da je ozbiljno zabrinuta zbog učestalosti tzv. SLAPP tužbi (Strateške tužbe protiv učešća javnosti). Mijatović u svom izveštaju citira podatke Nezavisnog udruženja novinara Srbije prema kojima je tokom 2021. i 2022. godine podneto najmanje 40 tužbi, koje se mogu okarakterisati kao SLAPP, protiv istraživačkih novinara i medija.
Neprofitni portal H-Alter udruzi U ime obitelji treba isplatiti 4000 eura jer je objavio tekst da je udruga Željke Markić referendumskom kampanjom, kojom se ljudima homoseksualne orijentacije nastojalo onemogućiti sklapanje braka, provela "strukturno nasilje", govori urednik H-Altera
