Sudija zabranio odgovore o kontaktima Predraga Koluvije sa novinarkom zbog čijeg teksta je tužio KRIK 
Masovna kupovina medija u gradovima u kojima se pripremaju lokalni izbori 
Smiljana Milinkov, Odsek za medijske studije: U vanrednoj smo situaciji, nećemo odustati bez borbe 
SLAPP tužbe protiv lokalnih medija: Čitaoci spašavaju portale kojima veruju 
Ko su kandidati za direktora RTS-a 
„Poginule kolege novinari su se svojim životom i svojom smrću upisali u naše redove i oni nisu samo novinari Kine, oni su i naši novinari“, rekla je novinarka RTS-a i članica Uprave UNS-a Olivera Kovačević na mestu gde je na današnji dan pre 25 godina, u NATO bombarodvanju SR Jugoslavije srušena Ambasada Kine, kada je poginulo troje kineskih novinara.
List Tajms objavio je tekst koji Milorada Ulemeka Legiju dovodi u vezu sa ubistvom britanske novinarke Džil Dando 26. aprila 1999. godine ispred njene kuće u Londonu. Jedna žena, svedok, koja se zatekla u blizini mesta zločina i videla muškarca koji beži, izjavila je da je prepoznala Legiju na fotografiji, rekao je za N1 Dejvid Braun, novinar Tajmsa.
Britanski stručnjak izjavio je da misteriozni ubica, viđen u blizini kuće britanske novinarke Džil Dando, liči na bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka, koji služi kaznu zatvora od 40 godina zbog ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića, piše The Times.
Dragan Šuković iz tehničkog vođstva u režiji programa Radio-televizije Srbije, povodom godišnjice bombardovanja RTS-a, kaže da su međunarodna razmena i slobodna slika koju je RTS slao za NATO bili "bukvalno nož u srce". Predstavnik porodica poginulih Miroslav Medić ističe da ništa nije preduzeto da se zaštite zaposleni, koji su bili "kao glineni golubovi". Novinar Aleksandar Mitić objašnjava da se napad dogodio u vreme kada su Toni Bler i njegov savetnik Alister Kembel počeli kampanju slamanja otpora medija u zemljama NATO-a. RTS je bio veliki simbolički cilj, naravno da su znali da nema nikakvog vojnog efekta, smatra istoričar Predrag Marković.
Pre 25 godine NATO je bombardovao zgradu RTS-a i ubio šesnaestoro naših kolega. U dva sata i šest minuta kod spomenika "Zašto" u Tašmajdanskom parku održan je pomen stradalim radnicima RTS-a. Poštu su im odali članovi porodica, kao i rukovodstvo i kolege iz RTS-a, predstavnici novinarskih udruženja, ministar Nikola Selaković i drugi.
Pre tačno četvrt veka, šestog aprila 1999. godine, u režimskom tabloidu Politika Ekspres objavljen je tekst „Ćuruvija dočekao bombe“. Potpisao ga je izvesni Miroslav Marković, a potom je u celini bio pročitan i na Dnevniku RTS. Samo pet dana kasnije, novinara Slavka Ćuruviju je dočekalo 14 metaka s leđa, u haustoru zgrade u kojoj je stanovao. Ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999.
Do kojih su podataka došli novinari istraživanjem ubistava svojih kolega od 1991. do 1995. godine na prostoru bivše Jugoslavije, šta su tim povodom uradili tužioci, kao i postoji li saradnja između srpskog i tužilaštva za ratne zločine u susednim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije? O svemu tome razgovarali su novinari, advokati, predstavnici Javnog tužilaštva za ratne zločine juče u Pres centru UNS-a.
Tužilaštvo za organizovani kriminal vratilo je spise predmeta Višeg javnog tužilaštva u Jagodini o ubistvu novinara našeg lista Milana Pantića, koje mu je jagodinsko tužilaštvo dostavilo 30. juna 2022. Kako su naveli, zasada nema dokaza da je u pitanju delovanje organizovane kriminalne grupe, što je zakonski uslov za određivanje nadležnosti tog tužilaštva, potvrđeno je za “Novosti” u Višem javnom tužilaštvu u Jagodini.
Bela podeblja koverta stigla je u porodično poštansko sanduče Amidžića u Šapcu. Ubijeni Zoran Amidžić već je bio sahranjen. Suprugu Snežanu policija je već upozorila da bi moglo biti provokacija, poziva, čudne pošte. Trebalo bi da ih obavesti ako se tako nešto desi. To je i uradila.
Od danas, 11. april možemo obeležavati i kao sećanje na to kako je država Srbija samu sebe ukinula, poručivši svojim građanima u februaru, kada je posle devet godina sudskog postupka doneta konačna presuda za ubistvo Ćuruvije, da svako ko kritikuje vlast može biti likvidiran, a da počinitelj, ako su u taj poduhvat umešane strukture vlasti, nikada neće biti kažnjen. Ovaj dan će biti tužni podsetnik na kolaps države pred sopstvenim zločinačkim strukturama.
Ubistvo novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavka Ćuruvije na današnji dan pre tačno 25 godina, iznelo je na svetlost dana da Srbija nema sudove, izjavio je novinar Branko Čečen. "Slavkovo ubistvo je apsolutni poraz novinarstva, sudstva i cele zemlje", smatra on.
Ispred ulaza u zgradu u kojoj je ubijen novinar i vlasnik "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina" Slavko Ćuruvija, danas su predstavnici novinarskih udruženja i opozicionih političkih partija položili vence i cveće, uz ocenu da je oslobađajućom presudom za okrivljene u tom slučaju "pravda ubijena, ali da je istina živa".
Ovaj tekst govori o tome kako je ubistvo Slavka Ćuruvije izvitoperilo život njegove ćerke Jelene. Nastao je u oktobru 2019. godine, neposredno nakon prve presude bivšim pripadnicima Resora državne bezbednosti, koje je nedavno Apelacioni sud konačno i definitivno oslobodio. Na 25. godišnjicu Slavkove smrti, dodaćemo samo još Jelenine reči: „Ovom presudom je poslata zastrašujuća poruka novinarima i građanima – možemo da vas uništimo, pa možda i ubijemo, bukvalno da vas više nema i za to niko neće odgovarati.“
Na današnji dan pre 25 godina ubijen je novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin, a ova godina ostaće upamćena po presudi Apelacionog suda u Beogradu, kojom su oslobođeni osumnjičeni za njegovo ubistvo. Predstavnici UNS i NUNS položiće u podne vence u Svetogorskoj ulici na mestu gde je Ćuruvija ubijen.
Radomir Marković bio je šef Državne bezbednosti (DB), Milan Radonjić načelnik beogradskog DB-a, Ratko Romić glavni obaveštajni inspektor u Drugoj upravi Službe, a Miroslav Kurak pripadnik rezervnog sastava DB-a. Nakon što se u medijima krajem 2000. godine pojavio dokument pod nazivom „Dosije Ćuran“, koji je otkrio da je Ćuruviju pratio DB, kao i da je…
Commemorating 25 years since the brutal murder of Serbian journalist Slavko Ćuruvija, media freedom organizations unite to condemn continued impunity in this case and demand accountability for all acts of violence against journalists in Serbia.
Povodom obeležavanja 25 godina od brutalnog ubistva srpskog novinara Slavka Ćuruvije, organizacije za slobodu medija ujedinjuju se da osude nastavak nekažnjivosti u ovom slučaju i zahtevaju odgovornost za sve akte nasilja nad novinarima u Srbiji. Nedavna oslobađajuća presuda bezbednosnim službenicima optuženim za Ćuruvijino ubistvo, kao i eskalacija napada na novinare u Novom Sadu, naglašavaju hitnu potrebu da vlasti deluju i zaštite slobodu štampe u Srbiji.
Commemorating 25 years since the brutal murder of Serbian journalist Slavko Ćuruvija, media freedom organisations unite to condemn continued impunity in this case and demand accountability for all acts of violence against journalists in Serbia. The recent acquittal of security officers accused of Ćuruvija’s murder, as well as the escalating attacks against journalists in Novi Sad, underscore the urgent need for authorities to act and protect press freedom in Serbia.
Profesorka FPN u penziji Snježana Milivojević kazala je, govoreći o napadima na novinare u Srbiji, da se demokratija urušava u mnogim zemljama i da je čak, recimo, saučesnik za ubistvo ruske novinarke Ane Politikovske "otkupio u krvi" na ratištu u Ukrajini svoju zatvorsku kaznu.
Kada srpska tužilaštva i policija odluče da ne istraže ubistvo novinara, možete da saznate i ko je ubio, i zašto. I ništa.
