Bivši pripadnici Službe tvrde da Fondacija Ćuruvija vodi medijski progon protiv njih, advokatica traži da sud odbaci tužbe 
Tabela „živih mrtvaca“: Prilagodi se ili traži novi posao? 
„Klasično zastrašivanje“: Četvoro novinara KRIK-a na optuženičkoj klupi pod pretnjom kazne zatvora 
Jelena Ćuruvija: Ni korak nisam mrdnula u potrazi za pravdom, ali sam spremna za maraton 
Gavrilo Andrić, fotograf: Nemam drugu reč – policajci su u Loznici bili odvratni 
Evropski parlament je danas usvojio izveštaj o „autorskim pravima i generativnoj veštačkoj inteligenciji", koji je sastavio poslanik Aksel Fos (sa 460 glasova za, 71 protiv i 88 uzdržanih). Evropska federacija novinara (EFJ) pozdravlja ovaj prvi korak kao znak političke volje da se ojača i učini pravednijim okvir autorskih prava koji štiti novinare od neovlašćenog korišćenja njihovih radova u obuci veštačke inteligencije i generisanju sadržaja.
Iako bauk veštačke inteligencije lebdi nad medijima već neku godinu, jedna obična tabela nedavno objavljena na društvenim mrežama uplašila je mnogo novinara. Da li je novinarstvo osuđeno na bezuslovno prilagođavanje igri koju diktira VI?
Mrinank Šarma, šef za bezbednost veštačke inteligencije u kompaniji "Anthropic", podelio je alarmantno pismo ostavke na mreži X, upozoravajući da čet (chat) botovi veštačke inteligencije manipulišu ljudima i stvaraju iskrivljenu stvarnost. Njegova ostavka dolazi u nizu odlazaka stručnjaka za bezbednost iz vodećih AI kompanija, uključujući OpenAI, gde eksperti upozoravaju na zabrinjavajuću zavisnost korisnika i nedovoljno razumevanje psihosocijalnih uticaja ovih tehnologija
Alate za generisanu veštačku inteligenciju (AI) u Srbiji koristi 47 odsto mladih uzrasta od 16. do 24. godine, pokazuju podaci Evrostata za 2025.
Evropska komisija je pokrenula novu istragu protiv platforme Iks u okviru Zakona o digitalnim uslugama (Digital Services Act). Istovremeno je proširena i istraga koja je protiv ove kompanije otvorena još u decembru 2023. godine.
Šta su vibe coding, Answer Engine Optimization, Digital Prominence i Liquid content? Ne bi bilo loše da saznate, sva je prilika da ćete to ili koristiti ili konzumirati, ako to već nije slučaj. Prema liderima razvoja digitalnog informisanja iz celog seta, ovi izrazi će biti u živahnoj upotrebi ove mlade i neizvesne godine
Kako odgovorni mediji da izađu na kraj sa potrebama mlade publike, sa „digitalnih stvaralaca" koje baš briga za pravila novinarske profesije, influenserima i kohortama uvlakačkih jutjubera, zadovoljnih svojim klikovima...? Šta za digitalno novinarstvo i medije predviđa 280 istaknutih profesionalaca iz 51 države sveta u novom izveštaju Rojtersovog instituta za medije?
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen oštro je kritikovala društvenu mrežu Iks zbog širenja seksualno eksplicitnih dipfejkova, kreiranih pomoću njihovog veštačkog četbota Grok.
Mediji u Srbiji, sudeći prema istraživanju Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost CEPROM, alate generativne veštačke inteligencije koriste mnogo više za ilustraciju sadržaja, odnosno multimedijalne formate, nego za samo pisanje tekstova.
"Srbofob", "progon Srba", "albanski kriminalci" i slično, neki su od izraza koji se pojavljuju u tekstovima u kojima se pominje Kosovo u pojedinim medijima i na kanalima društvenih mreža koji šire ruske narative na internetu uoči izbora na Kosovu.
Za novinare, veštačka inteligencija je od najveće koristi kada im pomaže u radu i otvara šanse, ali nemaju u nju poverenja i plaši ih opasnost gubitka posla. Za poslodavce, ona služi da ubrza i unapredi podršku novinarima, da uradi neke poslove brže od njih. U izboru alatki redakcije su u dilemi - kupiti gotovo ili praviti svoje, čulo se na londonskom Festivalu veštačke inteligencije u novinarstvu
Direktor OpenAI-ja Sem Altman predviđa da će sledeći veliki proboj na putu ka nadljudskoj veštačkoj inteligenciji nastupiti u trenutku kada AI sistemi dobiju, kako kaže, „beskonačno, savršeno pamćenje“.
Urednici i novinari domaćih medija svesni su ogromnog uticaja koji veštačka inteligencija ima na novinarstvo, ali istovremeno smatraju da ona ne može biti zamena za novinare, već samo koristan asistent.
Evropska komisija je pokrenula zvaničnu antimonopolsku istragu protiv Gugla zbog sumnje da je prekršio pravila konkurencije EU tako što je za potrebe razvoja svog modela veštačke inteligencije koristio tuđe sadržaje na internetu, kao i video zapise postavljene na Jutjub.
Od Trumpovih bizarnih videosadržaja kreiranih uz pomoć AI-alata, preko 'AI političara' u Hrvatskoj i Albaniji, pa sve do muzičkih spotova Rame Isaka – vještačka inteligencija ulazi u politiku kao novo sredstvo samopromocije, prevare i diskreditacije političkih protivnika.
Dana 13. novembra 2025. Evropska komisija usvojila je svoj Evropski štit za demokratiju, prvu sveobuhvatnu, vodeću strategiju za jačanje demokratske otpornosti u okviru EU, sa posebnim fokusom na slobodne i nezavisne medije, borbu protiv dezinformacija i stvaranje zdravijih informacionih ekosistema radi zaštite evropskih vrednosti i bezbednosti. Evropska federacija novinara (EFJ) danas se pridružuje partnerima inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) u pozdravljanju ovog Štita, koji, suočen sa rastućim digitalnim manipulacijama, smanjenjem građanskog prostora i urušavanjem poslovnih modela medija, predstavlja važnu priliku da se obezbedi sigurnost novinara i održivost medija – ali samo ako bude pretočen u konkretne mere.
Vodeći AI asistenti pogrešno prikazuju sadržaj vesti u skoro polovini svojih odgovora, pokazalo je istraživanje objavljeno u sredu koje su sproveli Evropska radiodifuzna unija (EBU) i BBC.
Bar tri četvrtine budalaština i pogrešnih informacija na internetu bilo bi sprečeno ako bi ljudi makar jednu sekundu svog vremena potrošili na to da provere koji je izvor nekog neverovatnog naslova koji su pročitali na Fejsbuku. Evo nekoliko besplatnih saveta za snalaženje u medijskoj džungli interneta koji umire
Površna upotreba veštačke inteligencije (AI) predstavlja opasnost jer je ljudi koriste na pogrešan način i ne razmišljaju o njenoj upotrebi, smatraju IT stručnjak Strahinja Dević i Zoran Marjanović iz Instituta za nuklearu fiziku.
