26. apr 2018.

Asocijacija medija: Televizije najuticajniji mediji

Specifičnosti medijske scene u Srbiji je u velikom broju medija, ali nemaju sve vrste medija isti uticaj i u tom pogledu su najuticajnije televizije na koje odlazi i najveći deo budžeta za oglašavanje, oko 55 odsto, navodi se u danas objavljenoj studiji „Prava mera medija“, koji je izdala Asocijacija medija.

U Izveštaju, čiju je izradu podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, navodi se da se štampanim medijima iz godine u godinu smanjuje prodaja i medijski budžeti, ali da oni i dalje imaju značajnu ulogu u javnoj debati.

Medijski budžeti štampani medija su, prema izveštaju „Prava mera medija“ sa 25 odsto u 2008. pali na 17 odsto u 2016. godini.

Može se reći da je pad oglašavanja u štampanim medijima uslovljen i rastom digitalnih medija, konstatuje se u izveštaju, koji su radili medijski stručnjaci i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Galjina Ognjanov.

Ognjanov je rekla da se procenjuje da u Srbiji ima više od 2.000 registrovanih medija i da je ukupna vrednost medijskog tržišta 170 miliona evra.

Ona je istakla da su to samo procene, ali i da se iz njih može zaključiti da je to „relativno malo tržište“.

Prema rečima Ognjanov, ne može se sa sigurnošću reći koliki je broj pružalaca medijskih usluga, kakva je koncentracija i koliki je obim državne pomoći.

Ognjanov je ukazala da studija pokazuje da preterana komercijalizacija može da šteti medijima i da dovede do smanjenje cene oglašavanja.

Potpredsednik I&F McCann grupe Vanda Kučera je istakla da je studija „Prava mera medija“ uzela u obzir i medijsku situaciju u zemljama regiona.

Analizirano je stanje u zemljama bivše Jugoslavije, ali i Albanije, Rumunije i Bugarske, rekla je Kučera na predstaljanju studije u sedništu UNDP u Beogradu.

Ambasador OEBS u Srbiji Andrea Oricio je istakao da su u izradi izveštaja „Prava mera medija“ učestvovali medijska industrija, državne institucije i medijska udruženja.

Oricio je savetovao da se podaci iz istraživanja koriste i u izradi nove medijske strategije i istakao da je OEBS spreman da pomogne Srbiji u njenoj izradi i naglasio da sama izrada zavisi od Srbije.

Državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Aleksandar Gajović je obećao da će izveštaj „Prava medija medija“ biti uzet u obzir u izradi medijske strategije.

Gajović je zamerio izveštaju to što ne postoje podaci o slušanosti i gledanosti, kao ni o tiražu štampanih medija.

On je konstatovao da je za regulisanje medijskog tržišta od velike važnosti raspolaganje tačnim podacima.

Nije moguće, kako je rekao, sprovesti odbredbe Zakona o javnom informisanju u delu o zaštiti medijskog pluralizma bez podataka o gledanosti, slušanosti i tiražu.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić je rekao da istraživanje „Prava mera medija“ otvara prostor za ozbiljnu i argumentovanu raspravu o medijskom sektoru u Srbiji.

Prema rečima Sekuliću, razni akteri na medijskoj sceni Srbije do sada nisu vodili dijalog nego monolog u kome je bilo malo podataka i argumenata, a mnogo emotivnosti.

Razgovor o javnom interesu, ulozi oglašivača i uticaju digitalne revolucije na neuređenu ili poluređenu medijsku scenu u Srbiji ne mogu se voditi bez podataka, istakao je Sekulić.

Nije vest da je medijska situacija loša, da je loš položaj novinara, da postoje politički i finansijski pritisci, kao i pogrešna primena medijske regulative, ali jeste vest da je urađeno istraživanje koje otvara nov prostor i pokazuje da je tema kompleksnija nego što je to vidljivo golim okom, smatra Sekulić.

Sekulić je konstatovao da je pokušaj pravljenja medijske strategije propao i da je to bilo jasno i pre šest meseci kada su mnogi akteri ukazivali da se krenulo pogrešnim putem.

Videćemo iz studije da preterana komercijalizacija ugrožava opstanak medija, kao i da se potencijal oglašivača i digitalu skoro izjednačio sa potencijalom oglašivača i printu, rekao je Sekulić i konstatovao da te teme treba da nađu mesto i u novoj medijskoj strategiji.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend