Četiri TV emitera prati preko 60 odsto publike

Istraživač Vladimir Kostić je na konferenciji za novinare istakao da Radio Televizija Srbije, Pink, Antena grupa i televizija Hepi zajedno imaju više od 60 odsto udela u gledanosti.

On je objasnio da metodologija Reportera bez granica propisuje da je medijski pluralizam u jednoj zemlji ugrožen, ako četiri emitera zajedno imaju udeo veći od 50 odsto u gledanosti.

Rezultati pokazuju i da je podjednako visoka koncentracija u štampanim medijima u kojima četiri medijske kuće – Ringier Axel Springer, Adria Media Grupa, Insajder Tim i Kompanija Novosti zajedno imaju više od 60 odsto udela u čitalačkoj publici, ukazao je Kostić.

On je objasnio da je u rezultate za štampane medije uključen i list Alo za koji je naveo da je u postupku prodaje.

Nismo imali podatke o onlajnu, jer smo raspolagali samo podacima o posetama sajtovima, ali ne i udelu u čitanosti portala, tako da ti mediji nisu uključeni, napomenuo je Kostić.

On je ocenio i da je u smislu potencijalne ugroženosti medijskog pluralizma slična situacija i u oblasti radija, jer više od polovine publike zajedno imaju S Medija Tim, Maxim Media, Radiotelevizija Srbije i Antena grupa.

Istraživanje BIRN i Reportera bez granica obuhvatilo je 48 medija u Srbiji, pri čemu su, kao tri glavne oblasti, analizirani medijski pluralizam, vlasništvo nad medijima i finansiranje medija novcem poreskih obveznika.

Govoreći o vlaništvu nad medijima, Kostić je ukazao da ni zaposleni u dnevnim novinama Politika i Večernje Novosti ne znaju ko je sve, pored države, vlasnik tih listova.

On je napomenuo da podaci ukazuju da bi iza privatnog udela u Politici mogao da stoji Miroslav Bogićević, ali je dodao da ni to nije izvesno.

Od januara nema direktora koji predstavlja privatnog vlasnika u Politici, a postoji i zabrana raspolaganja privatnim udelom, napomenuo je Kostić.

On je rekao i da rezultati pokazuju da ne postoji vlasnik medija koji je prisutan u sve četiri oblasti – štampanim medijima, onlajnu, televizijama i radio stanicama.

Mediji u oblasti televizije su često prisutni u radijskom sektoru, a štampani mediji su često prisutni u onlajn izdanjima, dodao je Kostić.

Kostić je konstatovao i da nema jasnih podataka o tome koliko budžetskih sredstava odlazi u medije.

Prema negovim rečima, istraživači se nisu bavili samo novcem koji iz javnih budžeta ide na oglašavanje, već i drugim vidovima finansiranja medija novcem poreskih obveznika.

Direktorka BIRN Srbija Dragana Žarković Obradović je ocenila da istraživanje o vlasništvu nad medijima ukazuje na jako veliki i rastući uticaj tabloida i njihovo cvetanje, iako za to ne postoje realni tržišni pokazatelji.

Pitanje je šta je onda interes za otvaranje tabloida, ukazala je Žarković Obradović i dodala da se može raditi o ostvarivanju političkog uticaja.

Ona je napomenula da se u Srbiji ne zna tačno ni koliko je država učesnik na medijskom tržištu, niti su u potpunosti transparentni putevi javnog novca u medijima, što otvara veliku sferu rizika.

Pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Miloš Janković smatra da istraživanje BIRN i Reportera bez granica pokazuje da ima mnogo pitanja koja bi trebalo razmotriti, poput visokog rizika za medijski pluralizam.

Mi nastojimo da finansiramo sadžaje koji komercijalnim medijima nisu isplativi, a važni su za društvo, istakao je Janković.

On je napomenuo i da Ministarstvo nema inspekcijsku službu koja bi proveravala vlasništvo u medijima, ali da može da postupa po prijavi zainteresovanog lica.

Janković je najavio i novu strategiju razvoja javnog informisanja koja bi obuhvatila period do 2022. godine.

Prema Jankoviću, problem tabloidizacije nije lako rešiti i za njegovo prevazilaženje su potrebna sistemska i dugoročna rešenja i stalno podizanje svesti javnosti.

Janković je ocenio i da istraživanje BIRN pokazuje da u Srbiji nema vlasničkih udela koji su nedozvoljeni, već da se radi o situaciji u kojoj nekoliko elektronskih i štampanih medija zajedno drže veliki deo tržišta.

Voleo bih da čujem kakvo rešenje vi imate za te izazove, rekao je Janković, odgovarajući na pitanje šta će Ministarstvo uraditi povodom nalaza o velikom riziku za medijski pluralizam.

On je istakao da su za Ministarstvo kulture i informisanja prioritetni zadaci rešavanje pitanja privatnog vlasništva u Novostima i Politici.

Nije lako utvrditi privatne vlasnike, državni udeo nije sporan. Kod države postoji volja da i drugi deo vlasništva bude vidljiv, konstatovao je Janković i ocenio da taj posao ne zavisi samo od resornog ministarstva, nego i od drugih, pomenuvši Ministarstvo privrede.

Upitan o bezbednosti novinara, Janković je odgovorio da je zakonski okvir dobar i pdosetio da se po domaćem krivičnom zakoniku napad na novinare tretira na isti način kao i napad na predsednika Republike.

Milan Todorović iz Regulatornog tela za elektronske medije (REM) smatra da su postojeći medijski zakoni poboljšali transparentnost vlasništva u elektronskim medijima.

Sproveden je i postupak privatizacije, a kada govorimo o elektronskim medijima, pretežno su privatizovani elektronski mediji na lokalnom nivou, rekao je Todorović.

On je napomenuo i da svaka promena vlasničke strukture u elektronskim medijima mora da se prijavi regulatoru.

Todorović je objasnio da se REM u pitanju vlasništva medija oslanja na podatke koje mu daju emiteri, kao i na podatke Agencije za privredne registre.

Prema oceni medijskog stručnjaka Bernda Malzaninija iz nemačke Komisije za zaštitu konkurencije u medijima, i Nemačka, kao i Srbija, ima veliku koncentraciju u smislu udela na medijskom tržištu.

On je zaključio da Nemačka ima transparentnost u medijskom vlasništvu.