21. jun 2017.

Četiri TV emitera prati preko 60 odsto publike

Medijski pluralizam u Srbiji je u velikom riziku, jer četiri televizije zajedno imaju 62,35 odsto udela u gledanosti, a slično je stanje u štampanim medijima i na radiju, pokazalo je danas objavljeno istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN) i Reportera bez granica, u okviru programa "Monitoring vlasništva nad medijima".

Istraživač Vladimir Kostić je na konferenciji za novinare istakao da Radio Televizija Srbije, Pink, Antena grupa i televizija Hepi zajedno imaju više od 60 odsto udela u gledanosti.

On je objasnio da metodologija Reportera bez granica propisuje da je medijski pluralizam u jednoj zemlji ugrožen, ako četiri emitera zajedno imaju udeo veći od 50 odsto u gledanosti.

Rezultati pokazuju i da je podjednako visoka koncentracija u štampanim medijima u kojima četiri medijske kuće – Ringier Axel Springer, Adria Media Grupa, Insajder Tim i Kompanija Novosti zajedno imaju više od 60 odsto udela u čitalačkoj publici, ukazao je Kostić.

On je objasnio da je u rezultate za štampane medije uključen i list Alo za koji je naveo da je u postupku prodaje.

Nismo imali podatke o onlajnu, jer smo raspolagali samo podacima o posetama sajtovima, ali ne i udelu u čitanosti portala, tako da ti mediji nisu uključeni, napomenuo je Kostić.

On je ocenio i da je u smislu potencijalne ugroženosti medijskog pluralizma slična situacija i u oblasti radija, jer više od polovine publike zajedno imaju S Medija Tim, Maxim Media, Radiotelevizija Srbije i Antena grupa.

Istraživanje BIRN i Reportera bez granica obuhvatilo je 48 medija u Srbiji, pri čemu su, kao tri glavne oblasti, analizirani medijski pluralizam, vlasništvo nad medijima i finansiranje medija novcem poreskih obveznika.

Govoreći o vlaništvu nad medijima, Kostić je ukazao da ni zaposleni u dnevnim novinama Politika i Večernje Novosti ne znaju ko je sve, pored države, vlasnik tih listova.

On je napomenuo da podaci ukazuju da bi iza privatnog udela u Politici mogao da stoji Miroslav Bogićević, ali je dodao da ni to nije izvesno.

Od januara nema direktora koji predstavlja privatnog vlasnika u Politici, a postoji i zabrana raspolaganja privatnim udelom, napomenuo je Kostić.

On je rekao i da rezultati pokazuju da ne postoji vlasnik medija koji je prisutan u sve četiri oblasti – štampanim medijima, onlajnu, televizijama i radio stanicama.

Mediji u oblasti televizije su često prisutni u radijskom sektoru, a štampani mediji su često prisutni u onlajn izdanjima, dodao je Kostić.

Kostić je konstatovao i da nema jasnih podataka o tome koliko budžetskih sredstava odlazi u medije.

Prema negovim rečima, istraživači se nisu bavili samo novcem koji iz javnih budžeta ide na oglašavanje, već i drugim vidovima finansiranja medija novcem poreskih obveznika.

Direktorka BIRN Srbija Dragana Žarković Obradović je ocenila da istraživanje o vlasništvu nad medijima ukazuje na jako veliki i rastući uticaj tabloida i njihovo cvetanje, iako za to ne postoje realni tržišni pokazatelji.

Pitanje je šta je onda interes za otvaranje tabloida, ukazala je Žarković Obradović i dodala da se može raditi o ostvarivanju političkog uticaja.

Ona je napomenula da se u Srbiji ne zna tačno ni koliko je država učesnik na medijskom tržištu, niti su u potpunosti transparentni putevi javnog novca u medijima, što otvara veliku sferu rizika.

Pomoćnik ministra za kulturu i informisanje Miloš Janković smatra da istraživanje BIRN i Reportera bez granica pokazuje da ima mnogo pitanja koja bi trebalo razmotriti, poput visokog rizika za medijski pluralizam.

Mi nastojimo da finansiramo sadžaje koji komercijalnim medijima nisu isplativi, a važni su za društvo, istakao je Janković.

On je napomenuo i da Ministarstvo nema inspekcijsku službu koja bi proveravala vlasništvo u medijima, ali da može da postupa po prijavi zainteresovanog lica.

Janković je najavio i novu strategiju razvoja javnog informisanja koja bi obuhvatila period do 2022. godine.

Prema Jankoviću, problem tabloidizacije nije lako rešiti i za njegovo prevazilaženje su potrebna sistemska i dugoročna rešenja i stalno podizanje svesti javnosti.

Janković je ocenio i da istraživanje BIRN pokazuje da u Srbiji nema vlasničkih udela koji su nedozvoljeni, već da se radi o situaciji u kojoj nekoliko elektronskih i štampanih medija zajedno drže veliki deo tržišta.

Voleo bih da čujem kakvo rešenje vi imate za te izazove, rekao je Janković, odgovarajući na pitanje šta će Ministarstvo uraditi povodom nalaza o velikom riziku za medijski pluralizam.

On je istakao da su za Ministarstvo kulture i informisanja prioritetni zadaci rešavanje pitanja privatnog vlasništva u Novostima i Politici.

Nije lako utvrditi privatne vlasnike, državni udeo nije sporan. Kod države postoji volja da i drugi deo vlasništva bude vidljiv, konstatovao je Janković i ocenio da taj posao ne zavisi samo od resornog ministarstva, nego i od drugih, pomenuvši Ministarstvo privrede.

Upitan o bezbednosti novinara, Janković je odgovorio da je zakonski okvir dobar i pdosetio da se po domaćem krivičnom zakoniku napad na novinare tretira na isti način kao i napad na predsednika Republike.

Milan Todorović iz Regulatornog tela za elektronske medije (REM) smatra da su postojeći medijski zakoni poboljšali transparentnost vlasništva u elektronskim medijima.

Sproveden je i postupak privatizacije, a kada govorimo o elektronskim medijima, pretežno su privatizovani elektronski mediji na lokalnom nivou, rekao je Todorović.

On je napomenuo i da svaka promena vlasničke strukture u elektronskim medijima mora da se prijavi regulatoru.

Todorović je objasnio da se REM u pitanju vlasništva medija oslanja na podatke koje mu daju emiteri, kao i na podatke Agencije za privredne registre.

Prema oceni medijskog stručnjaka Bernda Malzaninija iz nemačke Komisije za zaštitu konkurencije u medijima, i Nemačka, kao i Srbija, ima veliku koncentraciju u smislu udela na medijskom tržištu.

On je zaključio da Nemačka ima transparentnost u medijskom vlasništvu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend