22. jun 2017.

Mediji u Srbiji: Partijsko novinarstvo, napadi na medije i nepoznato vlasništvo

Zbog čega nijedna dosadašnja Vlada nije raspravljala o izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije o transparentnosti vlasništva medija? Ko su vlasnici ”Večernjih novosti” i ”Politike” i zašto se nadležni organi ne brinu o sprezi tajkuna, političara i vlasnika medija pitanja su koja su ponovo aktuelizovana na predstavljanju baze podataka ”Ko je vlasnik medija u Srbiji” koju su izradile u saradnji organizacije BIRN i nemačkog ogranka ”Reporteri bez granica”

Novinari ne mogu da odbrane svoja elementarna egzistencijalna prava. Onaj ko ne može da odbrani svoj integritet i svoje dostojanstvo jasno je da ne može da se bavi odbranom javnog interesa. Zato sada imamo partijsko novinarstvo”, kazala je Dragana Čabarkapa, novinarka Večernjih novosti i predsednica sindikata u tom preduzeću na konferenciji za novinare gde je predstavljen projekat ”Monitoring vlasništva nad medijima”. Pomoćnika ministra za kulturu i informisanje Miloša Jankovića upitala je zbog čega država do sada nije ispunila svoju obavezu da otkrije ko stoji iza Večernjih novosti.

Njegov prilično načelan odgovor pokazao je svu nemoć države u kojoj je čak 5 godina prošlo od čvrstog obećanja sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića da će to pitanje sigurno rešiti.

”Samo mogu da potvrdim da ministarstvo kulture i informisanja kao priortetno ima rešavanje problema vlasništva ”Novosti” i ”Politike”. To nije nimalo lako, morala bi se sprovesti ozbiljna i opsežna istraga o tome čije je to i ko stoji iza vlasništva, kazao je Janković.

U bazi podataka vlasništva i finansijskih informacija o 48 medija u Srbiji, istraživači BIRNA i ”Reportera bez granica” navode da su Večernje novosti u državnom i vlasništvu of-šor kompanije povezane sa Milanom Bekom.

Pored Večernjih novosti i Politike, kao mediji sa netransparentnim vlasništvom u istraživanju se pominju i ”Hepi televizija”, list ”Pečat” kao i web-portali ”Telegraf.rs” ”Mondo” i ”Novosti.rs”.

U istraživanju se dalje navodi da je u Srbiji primetan visok rizik za koncentraciju medijske publike. Pa tako, prema istraživanju, 62,35 odsto publike koncentrisano je oko Radio-televizije Srbije, čije programe uz Radio-televiziju Vojvodine prati 23,17 odsto publike, kanale Pink medija grupe prati 16,44 odsto gradjana, Antena grupe u čijem sastavu su TV Prva i B92, prati 15,27 odsto i televiziju Hepi prati sedam odsto publike.

Istraživanje pokazuje i da je 63,27 odsto publike u štampanim medijima koncentrisano na četiri medijske kuće i to Ringier Axel Springer koji je izmedju ostalog izdavač dnevnih listova „Blic“ i „Alo“, oko koje se koncentriše 25,48 odsto publike, potom sledi Adrija medija grupa koja izmedju ostalog izdaje dnevni list „Kurir“ sa 13,08 odsto, Insajder tim koji izdaje list „Informer“ sa 12,74 i kompanija Novosti koja, izmedju ostalog, izdaje list „Večernje novosti“ sa 11,25 odsto.

Direktorka BIRN Srbija Dragana Žarković Obradović ocenila je da je u Srbiji primetan rastući uticaj tabloida i da je primetno „njihovo cvetanje bez ekonomskih osnova“.

Samo pre nekoliko nedelja kompanija Ringier Axel Springer objavila je da prodala jedan od svojih listova, tabloid ”Alo”. U saopštenju te kompanije tada je stajalo da je novi vlasnik tog lista Saša Blagojević koji ima oko 15 godina iskustva u marketingu

Dnevni list Danas je pak objavio da Blagojević nema iskustva u medijima, da je blizak sadašnjim vlastima, ali i da je na sajtu Agencije za privredne registre (APR) kao vlasnik novina upisan 27. marta ove godine, sa osnivačkim kapitalom od 18,6 miliona dinara. Prema podacima BIRN Srbija, u toku je postupak odobrenja prodaje u Komisiji za zaštitu konkurencije.

Pre dve godine osam lokalnih medija kupio je kruševački biznismen Radoica Milosavljević. Od tada do danas, mnogi novinari u tim medijima izgubili su posao, jedna privatizacija je raskinuta, a Radoica Milosavljević duguje plate većini svojih radnika o čemu je Istinomer pisao u nekoliko navrata.

Oba primera jasan su pokazatelj problema transparentnosti nad vlasništvom medija u Srbiji. Jer dok javnost još uvek čeka da sazna ko je i čime se tačno bavi novi vlasnik ”Alo-a”, nadležni organi nikada nisu ispitali odakle Radojici Milosavljeviću blizu 300 hiljada evra da kupi lokalne medije s obzirom da je pre toga u svojoj firmi ”Sloga” prijavio profit od samo 10 hiljada evra.

O ugroženosti slobode medija na Balkanu nedavno je izveštavao i Evropski parlament. U izveštaju istraživačkog centra ovog zakonodavnog tela EU sloboda medija direktno je povezana sa nedostatkom transparentnosti i vlasništva nad medijima.

To potvrđuju i aktuelni nalazi pa se u istraživanju ”Ko je vlasnik medija u Srbiji” navodi da se ”političke veze ogledaju u političkoj povezanosti vlasnika medija i uređivačkoj politici, naročito među vodećim tabloidima koji podržavaju Vladu. Većina štampanih medija koji su ušli u uzorak istraživanja (osam od 15) u vlasništvu su i kontrolisani od strane pojedinaca poznatih po političkoj lojalnosti”.

Na konstatacije da novinari u Srbiji nisu slobodni kao i pitanje da li se slaže sa nedavnim izveštajem Reportera bez granica u kome se navodi da je Srbija pala za sedam mesta na listi medijskih sloboda, Miloš Janković iz Ministarstva kulture i informisanja je kazao da taj izveštaj nije video pa ne može da da tačnu ocenu.

”Mi smo jedna od retkih država u Evropi koja u Krivičnom zakoniku ima to da je napad na novinara tretiran kao napad na predsednika države, kao napad na premijera, na sudiju, policajca”, kazao je Janković uz napomenu da ima problema u medijima i najavio izradu medijske strategije početi tokom leta.

Ova izjava, podsećamo, dolazi samo dvadesetak dana nakon napada nepoznatih lica na novinare koji su izveštavali sa polaganja zakleteve novog predsednika Aleksandra Vučića. Dolazi i posle brojnih verbalnih napada predstavnika vlasti na nezavisne novinare koji su među retkim novinarima u Srbiji usuđuju da postave relevantna pitanja za javnost na konferencijama za medije predstavnika vlasti.

Monitoring vlasništva nad medijima iniciran od strane ”Reportera bez granica” do sada je sproveden u Kolumbiji, Kambodži, Tunisu, Turskoj, Ukrajini, Peruu, Filipinima i Mongoliji.

Ove godine, pored Srbije, projekat se sprovodi u Gani, Brazilu, Pakistanu i Maroku.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend