07. dec 2018.

Kako sam pokrenuo NOVINARSKO preduzetništvo u Srbiji i uspeo da ŽIVIM OD TOGA

Foto: Zoran Jevtić

Da li ste vi novinar, bloger ili putopisac? Da li su Priče sa dušom blog ili portal? Na ova pitanja obično odgovorim da sam novinar – preduzetnik, neko ko je pre pokretanja projekta Priče sa dušom dvadeset godina radio na radiju (kao tonac i voditelj), na televiziji (kao organizator programa) i u štampanim medijima (kao novinar i urednik) i neko ko je 2014. godine poželeo da se osamostali.

Mada su one u početku tretirane kao blog, za Priče sa dušom sada kažem da su medij, odnosno kako ih zakon prepoznaje: „samostalno elektronsko izdanje – uređivački oblikovane internet stranice“.

Ko je novinar – preduzetnik?

Novinar – preduzetnik (ovde ne govorim o blogerima) koji je karijeru počeo u štampanim medijima, radiju ili na televiziji najčešće postaje preduzetnik na internetu. To je najjednostavniji i najjeftiniji vid predstavljanja svog pisanog umeća.

Razlike između onoga što sam radio nekad i šta radim sad su velike.

  1. Naslovi u štampanim medijima imaju više opisa, a na internetu su informativniji i atraktivniji. Naslovi u novinskim člancima donose srž sadržaja teksta, a naslovi na internetu treba da zagolicaju interesovanje čitaoca da na njega klikne mišem.
  2. Teme u štampanim medijima novinaru najčešće sugeriše urednik, dok, ako radi samostalno, novinar-preduzetnik na početku neće imati pomoć i moraće sve sam da radi.
  3. Tekstovi na internetu su kraći nego u novinama.
  4. U redakciji uglavnom postoji fotograf, a na internetu će novinar-preduzetnik koristiti fotografije sagovornika ili će ga sam slikati svojim foto-aparatom.
  5. U novinama (ako su danas uopšte ti ljudi „preživeli“) rade lektori koji će novinaru doterati tekst, dok na njegovom sajtu u početku to mora sam da radi.
  6. Sve ovo zajedno čini novinarsko preduzetništvo, jednu ideju o kojoj sam više puta slušao i čitao, a za koju je pre nekoliko godina objavljen i priručnik namenjen novinarima koji žele da se osamostale, da krenu u preduzetničke vode i rad na internetu.

Da li sam influenser?

Ako gledamo malo šire od onog što se danas smatra influenserom na društvenim mrežama, s obzirom na to da su ideje, teme i ljudi koje predstavljam na svom sajtu postali svojevrstan pokret koji se širi munjevitom brzinom, mogu potvrdno da odgovorim. Jer, osim velikog saobraćaja i posete samom sajtu, Priče sa dušom prenosi više od 20 domaćih televizija i najčitanijih internet portala iz Srbije i regiona. Skoro da nema nekog od aktera Priča sa dušom koji nije završio ispred kamera nacionalnih televizija i za čiju se misiju, životnu odluku ili proizvod nije čulo mnogo dalje od sajta. O tome kako im se poboljšao posao pričali su OVDE, a ja napisao svoje utiske OVDE.

Mene nema na predavanjima i konferencijama, jer mi to sada nije u fokusu, ne držim ni radionice, ali zato po onoj staroj „tiha voda breg roni“ neskromno ću reći da Priče sa dušom, moj tim i ja pravimo „opasan pozitivan uticaj“ na sredinu u kojoj živimo.  

Osamostaljenje nije bilo jednostavno

  1. Trebalo je ostati novinar, a postati privatnik.
  2. Trebalo je nastaviti sa pisanjem lepih, optimističnih tekstova, takozvanih „toplih ljudskih priča“ i imati inspiraciju kao da primam platu, a s druge strane biti i producent, odnosno razmišljati o tome kako da taj lep sajt zaradi novac, kako platiti njegovo održavanje, svoj rad i račune…
  3. Trebalo je imati šlifa za marketing i izdvojiti se u moru blogova, lepih fotografija, autora originalnih sajtova i nekoliko velikih medija kod kojih je većina oglašivača u Srbiji.
  4. Trebalo je reći „ne“ redovnoj pristojnoj plati, ostaviti doprinose za penziju i otići na biro, bez novca ući u istraživanje nepoznatog interneta koji mi „štampani“ novinari tada nismo mnogo voleli, verujući da će se novine i knjige uvek čitati i da papir ne izlazi iz mode, i uhvatiti se u koštac sa novim načinom rada, drugačijim naslovima i publikom koja jednim prstom vrti stranice i ne klikće u tekstove koji joj na prvi pogled ne privlače pažnju.
  5. I najvažnije, trebalo je verovati u ono što se stvara i biti istrajan.

Kada je stigao novac?

Kažu da je u svakom poslu najteža prva godina poslovanja, da je super ako ste u prve dve godine na nuli, a da bi zarada trebalo da stigne tokom treće godine konstantnog rada.

Mnogi misle da će posle mesec ili dva vođenja sajta ili bloga zaraditi novac. To nije realno. U mom slučaju prve pare zaradio sam posle godinu i po dana (nakon oko 150 objavljenih članaka) i to je bio simboličan iznos od 70 evra, a veliki klijenti pojavili su se na sajtu posle tri godine rada.  

Kada otvoriti firmu?

Kad sam intuitivno osetio da je vreme da otvorim preduzeće, to sam i uradio, a zatim sam registrovao Priče sa dušom kao medij Republike Srbije. Sa više samopouzdanja, svestan da sada bilo kome, pa i najvećim kompanijama mogu da izdam fakturu, počeo sam da nudim svoje usluge: pisanje priče o proizvodima i uslugama koji su u duhu Priča sa dušom, turističke usluge i konsultativne usluge pozicioniranja brenda na internetu. Kad dođe do saradnje, onda jednostavno morate da imate preduzeće, bilo da ste paušalac (što sam ja bio u početku) ili da imate DOO. Sve usluge naveo sam OVDE.  

Kako jedno vuče drugo, tako su i pare počele da pristižu, a moj san o tome da živim od posla koji volim, da se ostvaruje. Sa nekim klijentima me je spojio život, a neki su se sami javili jer su prepoznali vrednosti i uticaj Priča sa dušom. Klijenti koji žele da se pojave u vašem sadržaju doći će onda kad imate veliku čitanost ili veliki uticaj na društvo u ovoj zemlji ili kvalitetan sadržaj, odnosno tačno profilisanu nišu, ili kombinacije ova tri. Nema drugog recepta.  

U trenutku kad pune četiri godine Priče sa dušom se, prirodno, šire i rastu, pripojene su preduzeću Medijska kuća Priče sa dušom doo, ali ostaju verne onome iz čega su potekle: kontentu koji ima tačnu temu, profil i određenu ciljnu grupu, meri u objavama (što je izuzetno važno da ne biste zatrpali čitaoce veoma sličnim sadržajem) i, najvažnije, duši i autentičnosti, bez čega ništa ne bi bilo moguće.

Ostale tekstove o mom iskustvu na internetu, storitelingu i stvaranju originalnog sadržaja na globalnoj mreži pronađite na ovom LINKU, a intervjue OVDE.

Pozdrav.

Nenad


Izvor:  www.pricesadusom.com 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend