17. jan 2017.

Otpuštanja u Blicu: Robovlasništvo možda i nije bilo najgore

Zbog čega izdavač Blica onemogućava osnivanje sindikata, a oni koji to pokušavaju, prvi dobijaju otkaze? Ako je to nezamislivo u matičnoj kompaniji u Švajcarskoj i Nemačkoj, kako je dopustivo u Srbiji? Kako to da će se najviše uštedeti otpuštanjem novinara sa najnižim primanjima, ali ne i umanjenjem basnoslovnih plata direktora?

typing_keyboard_handcuffs_pixabay

Foto: Pixabay

Novinar Velimir Ilić je u dirljivom i otmenom tekstu objasnio zbog čega se od redakcije Blica – umesto pozdrava i rukovanja – oprostio otvorenim pismom javnosti. Najpre zbog toga što mu za prvi – svakako čovečniji način – nije pružena prilika jer je menadžment zaključio da je za prestanak radnog odnosa sa novinarom posle više od 17 godina dovoljan telefonski poziv i pismeni otkaz na stolu. Sa već ustaljenim obrazloženjem o „tehnološkom višku“, naravno.

[povezaneprice]

Da sve bude još gore, petnaestoro novinara i novinarki dobilo je od rukovodstva kompanije rešenja o prestanku radnog odnosa samo par dana uoči Nove godine, što se može objasniti ne samo potpunom ravnodušnošću prema sudbinama zaposlenih već i bestidnom arogancijom i cinizmom.

Nezamislivo u Nemačkoj, poželjno u Srbiji

Pitate se, naravno, šta je novo u ovom slučaju osim, naravno, bizarne pojedinosti u kojoj se rešenje o otkazu umotava u šljašteći „poklon- paket“.

Da srpski ogranak kompanije Ringier Axel Springer u svom ponašanju ne vidi ništa loše svedoči saopštenje menadžmenta da su izmirena sva potraživanja otpuštenih i da je, najzad, sve učinjeno „po zakonu“. Gotovo da se čude zbog čega ih – tako „velikodušne“ – ne potapšemo po ramenu.

Ono što nije moguće u matičnoj kompaniji u Švajcarskoj i Nemačkoj, u Srbiji je dopustivo.

Nije li krajnje licemerno da novinska kuća, koja se tobože zalaže za evropske vrednosti u koje su ugrađene i tekovine vekovne borbe radnika za pristojnu nadnicu i uslove rada, pravo na štrajk i pravo na zaštitu od samovolje poslodavca i države – u sopstvenoj sredini poštuje jedino okrutna finansijska pravila?

Pa ako već sami – uz svu pomoć human resources i drugih krotko prihvaćenih mitomanskih ispraznih pojmova neolingue – ne mogu da se dosete, neka još jednom pročitaju oproštajno pismo svog novinara. U njemu se – ne i prvi put – ponovo pokreću neka važna pitanja sa kojima se „poštovaoci zakona“ nerado suočavaju.

Najpre, zbog čega se ne dozvoljava, bolje reći onemogućava, osnivanje sindikata? Zbog čega oni koji to pokušavaju, prvi dobijaju otkaze? Ako je tako nešto nemoguće, čak i nezamislivo, u matičnoj kompaniji u Švajcarskoj i Nemačkoj, kako je tada dopustivo u Srbiji?

Tu se već suočavamo sa mnogo krupnijim pitanjem: ko – u odsustvu sindikata – štiti novinare od samovolje poslodavca? To svakako ne čini domaće radno zakonodavstvo jer je – kako je gotovo s ponosom primetio menadžment kompanije – sve urađeno „po zakonu“.

Po onom istom zakonu koji poslodavcima u „Juri“ dopušta da ponižavaju radnike tražeći od njih da nose pelene kako ne bi gubili vreme u zadovoljavanju nekih nužnih potreba?

U Blicu i drugim izdanjima kompanije Ringier do toga se još nije došlo, ali se model „Jure“ – u kojem zaposleni postoje samo kao statistički uzorak – sve više upražnjava.

Simbioza profita i političke celishodnosti

Nije li, najzad, krajnje licemerno da novinska kuća, koja se tobože zalaže za evropske vrednosti, u šta su, svakako, ugrađene tekovine vekovne borbe radnika za pristojnu nadnicu i uslove rada, pravo na štrajk i pravo na zakonsku zaštitu kako od samovolje poslodavca, tako i od države – u sopstvenoj sredini poštuje jedino okrutna finansijska pravila, a o sudbini zaposlenih odlučuju isključivo lakomi poslodavci i isto tako bezdušni mehanizmi vlasti?

U tako nakaznim odnosima apsolutne potčinjenosti moguća su samo jednostrana tumačenja čak i tako apsurdnih poslovnih odluka prema kojima će se najviše uštedeti na otpuštanju novinara sa najnižim primanjima, ali ne i umanjenjem basnoslovno visokih plata direktora, među kojima ima i takvih – kažimo to otvoreno – koji o novinarstvu pojma nemaju.

Petnaestoro novinara i novinarki dobilo je od rukovodstva kompanije koja izdaje Blic rešenja o prestanku radnog odnosa samo par dana uoči Nove godine, što se može objasniti ne samo potpunom ravnodušnošću prema sudbinama zaposlenih već i bestidnom arogancijom i cinizmom

Stranim vlasnicima, naravno, to nimalo ne smeta sve dok se njihovi izabranici – u simbiozi sa vlastima – više staraju o političkoj celishodnosti i profitu nego o novinarstvu.

Na praktično neograničenu samovolju poslodavaca makar posredno je uticao i sam premijer za koga je najveća sreća da se što više radi čak i kada se ukidaju elementarne tekovine vekovne borbe radnika, kao što su osmočasovno radno vreme i pravo na štrajk.

Ako, prema tome, polazimo od istorijski ozloglašene devize da arbeit macht frei, što će reći da „rad oslobađa“, tada zaista nije važno da li se osećate kao slobodno ljudsko biće ili kao šraf koji se – po potrebi – može zavrtati i odvrtati.

Znači li to da je robovlasništvo ideal kome treba težiti jer je bar tada bilo posla na pretek? Ne treba, ipak, žuriti sa tim zaključkom, jer su robovlasnici bili obavezni da hrane i odevaju robove i pobrinu se za njihov smeštaj. Nisu to činili zbog čovečnosti, već zbog toga što su znali da gladan čovek nije sposoban za rad te, prema tome, ne mogu da od njega imaju koristi.

Imajući to u vidu, na robovlasništvo ne mora obavezno da se gleda kao na najgori društveni poredak, naročito ne sa stanovišta onih koji danas – poniženi – žive u bedi i oskudici.

18 komentara za: “Otpuštanja u Blicu: Robovlasništvo možda i nije bilo najgore

  1. dragan

    pa da su pisali i prenosili istinu,mozda i ne bi dobili otkaze. bombasticni naslovi a u tekstu nista……neka se ugase

    17. јан 2017. at 16:26
  2. Zoran

    Zao mi je novinara, ali treba se setiti sindikata na vreme…ne sada. Postoji nacin da se sindikalno organizuje i u ovakvim okolnostima. Sindikat Nezavisnost je u mnogim slicnim kompanijama uradio vazne stvari za radnike. Treba se boriti!

    17. јан 2017. at 17:08
    • depalma60

      UGS „Nezavisnost“ de facto nije više ni reprezentativan a nije ni sindikat. Neke grane i neka povereništva su izuzetak. Centrala je jedno vreme bila produžena ruka DS, tada su prestali da organizuju prvomaske proteste. Sada ne talasaju zarad opstanka u Soc-ek savetu, kao i u odborima gde su članovi plaćeni. Zoran Stojiljković je predsednik isto koliko je i Mirko Cvetković bio premijer. I posle Čankam Čanak. Inače bio sam na sastanku (2009 ili 2010) gde ga je grana HNER predložila za potpredsednika UGS-a. Nije imao bazu, jer je tada na FPN bio jedini član UGS „Nezavisnost“.

      18. јан 2017. at 13:21
  3. Ranko

    U PKS su isto to uradili pre godinu dana. 31.januara ljudi su dobili resenja o tehniloskom visku- Post Exprssom, na kucnu adresu. Mislite da su imali kome da se obrate u PKS? Da dobiju neko objasnjenje? Nista nisu dobili. Kad je covek otisao po svoje stvari samo je video kako se unose flase sampanjca u predsednikov kabinet i gomilu novoprimljenih….mladih snaga.

    17. јан 2017. at 20:37
    • Nataša

      A tužbe i sudovi? Zašto se ljudi ne udruže i ne tuže te bahate? Kad bi sVI tako radili, bio bi neki pomak. Do Strazbura. U mojoj ustanovi, gde radim, postoji 10 tužbi, jeste sporo, ali da vidite kako su promenili stav prema radnicima, pa ne može, ne može.

      18. јан 2017. at 07:29
  4. Tucconinjo

    Sindikati najvece zlo. A i sa kojim pravom se vi mesate sta neko radi sa privatnim vlasnistvom ili ti svojom firmom. Kako on moze ili ne moze? Jel vas neko tera da radite u blicu? Ako je tako lose sto rade ljudi tamo?

    17. јан 2017. at 20:52
  5. Mile

    Sve to, NARAVNO, radi uz blagoslov Aleksandra Vucica, jer on ima vrlo jasne instrukcije od svojih vlasnika, da Srbija i Srbi moraju biti robovi.
    Da li ste se ikada zapitali, zasto drzava placa stranim kompanijama da otvaraju preduzeca u Srbiji. Dobijaju po 10.000 evra po zaposlenom i 3 godine postedu od placanja poreza. Sa druge strane, svaka domaca firma (osim, firmi povlastenih tajkuna), odmah biva suocena sa gomilom dadzbina kojom joj drzava oduzima svaku sansu za profitom.
    Pogledajte odluke tzv privredne komore Srbije (citaj „jos jednom polugom vlasti Aleksandra Vucica“), da stranim firmama koje „zaposljavaju“ po 300 srpskih robova, 4 puta umanji clanarinu, a da domacim, malim preduzetnicima za 8-9 puta poveca tu istu clanarinu, te da im izjednaci sumu koju ce ubuduce placati. Ni jedno malo preduzece to ne moze da priusti.
    Idu izbori, pa vi i dalje sedite kod kuce ili budite beli listici. Kad tad ce robovlasnik zakucati i na vasa vrata. I to ne robovlasnik koji ce vas obuci, nahraniti i dati vam smestaj, vec, ova nova, Vuciceva modifikacija, koja ce vas terati da rintate ceo dan gladni, u pelenama, a onda ce vam zapleniti stan, jer od plate niste uspeli ni decu da nahranite, a kamoli da platite preskupe racune.

    17. јан 2017. at 22:07
  6. Nevena

    nadam se da su otpustili novinara koji je pisao/la hvalospeve o vakcinama

    17. јан 2017. at 22:38
  7. Seki

    ionako samo lazi plasiraju..totalno su nebitni..

    18. јан 2017. at 00:49
  8. Bjorn

    Kako ste radili, tako ste i zavrsili. Blic je jedan najobicniji blatoid, ali zaista. O redakciji i urednicima je suvisno komentarisati. U normalnoj zemlji, ne bi bili ni na birou rada. Najvaznije je da svaki dan objave neku vest o velikosrbinu – Emiru Kusturici i da traze pare za lecenje nesretne dece preko SMSa.

    To je domen Blicovog istrazivackog rada. Hvala Bogu na kulturnoj redakciji koju verovali ili ne, imaju, i vise je nego solidna.

    18. јан 2017. at 14:50
  9. Vendetta

    Ustajte prezreni na svetu, svi sužnji koje mori glad!

    19. јан 2017. at 00:16
  10. mrki59

    Ovo im se desava zato sto nisu nista napisali kad sam ja dobio otkaz. Mene su 10.05.2005.proglasili nepotrebnim solana, tadic i davinic. Otkaz sam dobio na blagovesti atog dana mi se pridruzilo jos 4999 mojih kolega koji su radili u vscg.
    Naravoucenie KRIVI SU KOMUNISTI

    19. јан 2017. at 15:22
  11. tomkarlo

    Pravićete od blata samoupravljanje, ali to ne ide bez komunista.
    Navukli ste se kao i milioni drugih da je svako sposoban da bude Bil Gejts i da samo treba da se trudi, da gazi sve oko sebe, da ne gleda oko sebe bedne i ponižene – jer bogatstvo je ispred.
    Nisam mogao ni da pretpostavim da će za dvadeset i nešto godina biti izvršena eksproprijacija 99% stanovništva u korist samo JEDNOG procenta bogatih.

    19. јан 2017. at 23:17
  12. Zoran

    Zoranrbrankovic1@gmail.com
    Autor teksta gospodon Miklja je kao penzioner dugo bio kolumnista Blica.I u to vreme su u Blicu ljudi ostajali bez posla,mozda i u vecem broju ali on to nije promecivao.Tuzno je sto u tim.godinama ima vrlo dvostruke arsine

    24. јан 2017. at 17:51

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend