26. maj 2021.

Pakt Euronews-a i Telekoma: Zakon u raljama politike

Partnerstvo Euronews-a i većinski državnog Telekoma za stručnjake je zakonski sporno, dok politički kontekst pod kojim je investicija realizovana izaziva sumnju u prave namere

Na svečanoj ceremoniji početkom maja povodom dolaska Euronews-a u Srbiju, premijerka Ana Brnabić istakla je da će to značiti “više medijskog pluralizma, poštovanje najvših profesionalnih standarda, pre svega objektivnosti i nepristrasnosti, ali takođe manje senzacionalizma, a više proverenih, tačnih i potpunih informacija“.

Međutim, pojedini stručnjaci u zemlji i regionu, sa skepsom posmatraju partnerstvo Telekoma, preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, i evropskog informativnog kanala u većinskom vlasništvu egipatskog milijardera Nagiba Savirisa, ali koji ima i značajnu finansijsku podršku EU.

Sagovornici BIRN-a smatraju da je akvizicija Telekoma i Euronews-a u suprotnosti sa Zakonom o elektronskim medijima, koji propisuje da preduzeća u državnom vlasništvu ne mogu da osnivaju medije i ističu da bi “neutralna“ urednička politika Euronews-a mogla da posluži za stvaranje iluzije pluralizma i medijskih sloboda u zemlji.

S druge strane, predstavnici vlasti negiraju da je investicija nezakonita, navodeći kao argument da Telekom ne koristi novac iz budžeta, već iz sopstvenih prihoda.

U Euronews-u, koga finansiraju i evropski poreski obveznici i koji ima brojne evropske javne servise među svojim deoničarima, nisu želeli da odgovaraju na pitanja BIRN-a. Kao razlog navode nezadovoljstvo prethodnim tekstom koji se bavi njihovim poslovima, i za koji kažu da nisu citirani u adekvatnoj meri, kao i da su izvučeni iz konteksta.

Brankica Petković, istraživačica medija koja vodi Centar za medijsku politiku ljubljanskoga Mirovnog instituta, komentarišući sporno medijsko partnerstvo, kaže za BIRN da država Srbija praktično “krši sopstveni zakon“.

“Ovo je pre svega jedno pravno nasilje koje može da ima ozbiljne posledice, jer su uključeni politički akteri najviše razine. Takođe, teško je poverovati da se Euronews, koji ima evropske javne servise kao deoničare, nije uputio u medijsko zakonodavstvo Srbije, jer je to prva stvar koju bilo koji investitor uradi kada negde dolazi“, Petković ističe.

“Evropski CNN“

Zamišljen kao „Evropski CNN“ koji bi trebalo da predstavlja “pan-evropsku perspektivu“ kroz vesti, Euronews je 1993. pokrenulo 10 evropskih javnih servisa u cilju “jačanja evropskog identiteta i integracije“.

Od 2015. u većinskom je vlasništvu Media Globe Networks egipatskog milijardera Nagiba Savirisa, koji danas poseduje 88 odsto akcija. Preostalo je u vlasništvu pojedinih evropskih javnih servisa i vlasti na lokalu, koje su članice Evropske Radiodifuzne Unije, EBU.

Evropska Komisija subvencioniše Euronews sa oko 24 miliona evra godišnje. Kanal je dostupan u 430 miliona domaćinstava u 166 zemalja širom sveta. Od 2018. godine, Euronews je pokrenuo svoje franšize u Albaniji, Bugarskoj, Gruziji, Rumuniji i Srbiji.

Zakon pod kontrolom

Euronews je u julu 2019 – tokom zvanične posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Beogradu – objavio da će lansirati Euronews Srbija, informativni kanal i digitalnu platformu namenjenu publici srpskog govornog područja, i to u partnerstvu sa HD WIN, firmom u vlasništvu Telekoma, a koja se od marta 2020. zvanično zove Arena Channels Group.

Michael Peters, generalni direktor Euronews-a, izjavio je tom prilikom da je cilj stvaranje “kvalitetnog nezavisnog kanala“.

Međutim, Zakon o javnom informisanju i medijima koji je donet 2014. godine predvideo je povlačenje države iz vlasništva nad medijima, što se nije dogodilo do danas. Suprotno tome, Telekom Srbija, akcionarsko društvo u kom država ima 58 odsto vlasništva, pokupovala je brojne medije poslednjih godina, a te akvizicije su ostale bez reakcije nadležnih institucija.

Regulatorno telo za elektronske medije, REM, u septembru prošle godine je izdalo dozvolu za pružanje medijskih usluga i Euronews televiziji. U izjavi za medije, u REM-u su istakli da je odluka doneta na osnovu pozitivnog mišljenja Ministarstva informisanja iz 2012. godine kada su Telekomu izdali dozvolu za Arenu sport. Tada je Ministarstvo navelo da to što je Arena Sport u vlasništvu Telekoma, nije prepreka za izdavanje dozvole jer je Telekom akcionarsko društvo koje se “ne finansira iz javnih prihoda već isključivo od delatnosti koju obavlja“, obrazlažu u REM-u.

Judita Popović, članica Saveta REM-a, ne slaže se sa odlukom tog regulatornog tela, navodeći da država po zakonu ne sme da osniva svoj medij i na taj način širi svoj uticaj u javnom prostoru.

“Ministarstvo informisanja je izvršna vlast. Vi kao nezavisno regulatorno telo nemate šta da tražite mišljenje od izvršne vlasti. To je nonsense. REM se uvek ponaša ovako kada je reč o slučajevima u kojima se vidi politički uticaj na medije. To je formalno telo koje ne radi svoj posao, i to se već dugo zna, nije više ni vest“, kaže Popović za BIRN.

Predstavnici vlasti, s druge strane, tvrde da nema ništa nezakonito u tome što je Telekom osnovao Euronews Srbija. Suzana Vasiljević, medijska savetnica predsednika Vučića, navodi da se Telekom ne finansira iz budžeta zbog čega, kako kaže, nema govora o kršenju zakona.

“Saglasno iznetim činjenicama, podatak da su akcije Telekoma delom u državnom vlasništvu nije od značaja za primenu navedenih ograničenja važećih za oblast delovanja elektronskih medija. Pored toga, primena ograničenja zavisno od svojinskog oblika značila bi kršenje ustavnih načela ravnopravnosti svojinskih oblika“, kaže Vasiljević za BIRN, navodeći kao argument da Telekom već poseduje brojne medije u Srbiji, ali i Hrvatskoj i Sloveniji.

Ona naglašava i da Telekom, iako je investitor, neće kontrolisati uređivačku politiku.

“Euronews ima uredničku kontrolu, ne TS. Euronews je izabrao glavnog i odgovornog urednika i zaposlio ga u Lionu. Editorial Board upravlja kanalom po Euronews standardima“, naglašava savetnica predsednika Srbije.

Rat i “opasna“ ekspanzija telekomunikacionih giganata

Dolazak Euronews-a će uticati da se rat između Telekoma i United Group dodatno intenzivira, tvrde stručnjaci. Prema podacima RATEL-a, na tržištu telekomunikacionih usluga, SBB koji je u vlasništvu United Group, ima 46,1 odsto tržišta, dok Telekom Srbija drži 42,4 odsto.

United Group poseduje dve kablovske televizije – N1 i NOVA, koje redovno izveštavaju o korupcionaškim aferama vlasti. S druge strane, vladajuća većina ima kontrolu nad svim ostalim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, kao i nad javnim servisima, objašnjava za BIRN Snježana Milivojević, profesorka javnog mnjenja i medijskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

“Telekom želi da minimizira uticaj N1 i da preko medija sličnog profila preuzme publiku i pojedine kadrove. Euronews ima reputaciju neutralnog informativnog programa, dok vlasti treba strani medij koji će osporavati kritike u Srbiji. I važno je da je strani, jer će imati kredibilitet u opozicionoj javnosti“, navodi ona.

Brankica Petković upozorava da je ekspanzija obe kompanije, Telekoma i United Group, dugoročno problematična, kao i da su te dve kompanije postale izrazito dominantne na tržištu. Ona podseća na usvajanje Zakona o elektronskim medijima 2014. kojim je distributerima/operaterima omogućeno da proizvode sadržaj i, time, potencijalno favorizuju vlastiti program u odnosu na druge. Media observatory je tada objavila da je United grupa lobirala kod Evropske komisije za sporne izmene srpskog zakona.

“United group je medijska grupacija koja je problem sama po sebi. N1 je zlatni dukat u rukama te grupacije kojim oni peru svoj obraz i ubeđuju javnost da im damo podršku uprkos ogromnoj i opasnoj koncentraciji koju imaju na tržištu. S druge strane, državni Telekom se širi i u regionu, ima ambiciju da ga kontroliše, i njihove poteze treba pomno pratiti“, kaže Petković za BIRN.

Politički korisno za srpsku vlast

Odgovarajući na pitanja BIRN-a o zakonski spornom partnerstvu Euronews-a i državnog Telekoma, u Delegaciji EU u Srbiji su istakli da bi to trebalo da ocene domaća regulatorna tela.

“Medijsko okruženje u Srbiji bi trebalo da omogući fer, izbalansirano i transparentno izveštavanja uz profesionalan novinarski način gledanja na tekuća dešavanja…Što se tiče specifičnog slučaja koji ste pomenuli, to je na srpskim regulatornim telima da utvrde da li je sve u skladu sa zakonom. Mi ćemo nastaviti da pratimo razvoj“, kažu u EU delegaciji za BIRN.

Profesorka Milivojević smatra da dolazak Euronews-a može biti politički korisno za srpsku vlast.

“Ako već ne možete da obezbedite slobodu medija, onda uđite u savezništvo s nekim ko će učiniti da deluje kao da postoji sloboda medija. Takođe, i da na jedan krut i neutralan način prikaže da situacija u Srbiji nije toliko loša“, objašnjava Milivojević.

Nakon svečanosti povodom dolaska u Srbiju, generalni direktor Euronews-a Michael Peters je izjavio da kompanija ima jednu skromnu ambiciju, a to je da „budemo u sredini“.

“Hoćemo da budemo mesto gde su svi političari i druge društvene ličnosti dobrodošli da daju svoje mišljenje, da se izraze, a mi smo ovde da ih poštujemo“, izjavio je Peters.

Brankica Petković smatra da su ekonomski motivi bili sekundardni prilikom dolaska Euronews-a u Srbiju s obzirom na situaciju na medijskom tržištu.

„Mene zanima koja je to analiza tržišta pokazala da postoji prostor za još jedan medij informativno-politickog karaktera u Srbiji. Euronews nije komercijalni medij i ima ograničenja sam po sebi. Čak i N1 koji je duže vreme tu posluje sa gubicima. Euronews je skupa igračka i sumnjam da su došli na duže vreme“, navodi ona.

Profesorka Milivojević ističe da će partnerstvo sa državnim Telekomom definitivno pomoći sa poslovne strane.

“Da se Euronews pojavio kao privatnik od nule, jako dugo bi im trebalo da se nametnu na zasićenom tržištu informativnog i ozbiljnog medijskog programa. Juronjuz od Telekoma dobija pristup tržištu i državnu naklonost“, ističe ona.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend