Pronađi kompas

Pojam shadowing doslovno znači praćenje nekoga poput senke. U srpskoj političkoj praksi ima i značenje imitiranja tuđeg identiteta. Vidimo to od naziva nekih izbornih lista pa do imena medija. Cilj je isti – zbunjivanje građana, pravljenje zbrke, multipliciranje poželjne poruke. Tako od prošle nedelje imamo treći medij sa istim nazivom – Kompas.

Prvi Kompas su osnovali nezavisni mediji – nedeljnik Vreme, Nova ekonomija i agencija FoNet – kao platformu koja se obraća publici na društvenim mrežama i to uspešno rade od osnivanja 2023. Tokom studentskih i građanskih protesta postali su sve popularniji i uticajniji izvor informisanja.

Drugi Kompas nema impresum, ne vide se pod tim imenom u APR-u i počeli su da rade ubrzo nakon prvog Kompasa. Za sebe kažu da su portal koji posebnu pažnju posvećuje „temama koje se tiču društva, ekonomije, vere, kulture, istorije, tradicije i identiteta naroda koji žive u ovom regionu“. Te teme izgleda zanimaju i mnoge druge narode pa tekstovi imaju prevod i na ruskom, arapskom i kineskom jeziku.

Koliko njih zanimaju teme poput situacije u narodnoj kuhinji Devet Jugovića ili kako je Jovan Jovanović Zmaj recitovao svoje stihove Nikoli Tesli teško je proceniti. To su bile udarne teme u danu kada je pisan ovaj tekst.

Treći Kompas je izašao 12. marta ove godine i u skladu sa predznakom „srpski nedeljnik“ na ćirilici je, a koristi istu crvenu boju kao prvi Kompas. Izdaje ga firma Savremeni medijski sistem, registrovana krajem decembra 2025. Većinski vlasnik te firme je kompanija Novosti sa 85 odsto, dok Global Public Relations Solutions Sanje Purić Božić ima 15 odsto.

Sponzori

Sanja Purić je i direktorka i glavna i odgovorna urednica tog trećeg po redu Kompasa. Kroz Gugl pretragu o njoj nećete saznati mnogo, poznatija je po funkcijama i statusu u određenim krugovima nego po novinarstvu. U AI pretrazi se pojavljuje tekst iz Novosti u kojem se navodi da je radila u B92, Politici, YU info kanalu i magazinu Glorija. Bila je PR menadžer u Pošti Srbije i savetnica Zorane Mihajlović u vreme kada je bila ministarka.

Novi nedeljnik otvara reklama Air Serbia a zatvara Banka Intesa. Tu su se smestili i Marina Dorćol i Yettel Bank, Grand kafa i MK Group, Želvoz i Delta District, sponzori koje nećete videti u nezavisnim medijima, ali su vrlo izdašni u podršci državnim projektima.

Tako je i ovaj nedeljnik raskošan u opremi, kvalitetu papira, fotografijama, crtanim portretima autora i trude se da budu na liniji nekakve tradicije, duha devedesetih kakav je nekad postojao u printu pa nude čitaocima čak dve stranice ukrštenih reči. Ko ima da plati 300 dinara, koliko košta ovaj novi režimski uradak, možda može da ima osećaj da je platio nešto što će da ga „informiše“ i zabavi.

Može da kupi i neki drugi politički nedeljnik, ima ih šest do sedam, svi koštaju otprilike isto, izlaze istih dana a svi zajedno, kako kažu upućeni, ne prodaju ni 10.000 primeraka nedeljno. Tačni podaci ne postoje, ali među novinarima se zna da print ne donosi novac i da tržišni razlog za neko novo štampano izdanje ne postoji. Zato je tu politika i zbog nje se prave novi sadržaji.

Tri Kompasa hoću ja, neću jedan, neću dva. pic.twitter.com/2guwV3WEq4

— kompas (@kompas_info_com) March 11, 2026

Sadržaj

Naslovna stranica trećeg Kompasa, na kojoj su pocepane fotografije Slobodana Miloševića i u pozadini Zorana Đinđića, sa nemuštom porukom „Lekcije koje nismo naučili“, može da bude privlačna svima i nikome, što govori o uređivačkoj politici koja se trudi da prikaže širinu i prikrije unutrašnji propagandni sadržaj.

A unutra, jedan od nosećih tekstova, o Slobodanu Miloševiću, potpisuje Nikola Šainović i to je sasvim dovoljno da razumemo šta je ideološka matrica ovog glasila. To što Gordana Čomić, nekadašnja potpredsednica Demokratske stranke a sada Vučićeva saradnica, piše o Đinđiću, samo je bledi pokušaj balansa. Balansa zapravo i nema, sve je jasno kada se pogleda impresum, a neki autori su posebno upečatljivi.

Podsetimo, Nikola Šainović, Miloševićev saborac i ratni zločinac, osuđen je za zločine protiv čovečnosti poput deportacija, ubistva i progona tokom oružanog sukoba na Kosovu. Po izlasku iz zatvora, gde je proveo 18 godina, ubrzo je 2015. dobio mesto u Glavnom odboru Srpske napredne stranke, pa tako i u novom srpskom nedeljniku.

Jedan od kolumnista je posebno zanimljiv. Malkom Muharem, poznat je pod tim pseudonimom verovatno samo čitaocima od šezdeset plus. Bio je, kako se to i danas navodi, siva eminencija pokreta Novi primitivizam, producent i lovac na talente poput Elvisa J. Kurtovića, Zabranjenog pušenja, Plavog orkestra i sličnih alternativnih bendova iz BH. Zgodan da zavede čitaoce koji vole pop kulturu iako je davno izašao iz te priče.

Muharem se na početku rata u BH vraća svom pravom imenu Goran Marić. U intervjuu za časopis Duga, u avgustu 1992. predstavlja se kao četnički major. Danas se hvali i kako je „jedne tople ljetnje večeri u jednom motelu na Palama“ osmislio ime Republika Srpska. Sedeli su on, Bokan i Sonja Karadžić, podržao ih je potom i Dragoš Kalajić. „Bili smo ugodno iznenađeni, Bokan, Sonja i ja, kojom brzinom je Skupština Srpske Republike Bosne i Hercegovine proglasila Republiku Srpsku”, seća se ponosno Marić/Muharem.

Namena

U kampanji pred izbore čiji se datum ne zna, svaki medij, svaka reč i svaki zarez su očigledno važni za režim Aleksandra Vučića. To pokazuje i statistika koju je objavio ANEM a po kojoj su od početka 2026. u Srbiji zvanično registrovana 52 nova medija, od toga 49 portala, dva štampana medija i jedna radio stanica.

Na Cenzolovci možete pročitati niz tekstova o kupovini novih medija, bujanju lokalnih portala, na kojima se prenosi doslovno isti, propagandni sadržaj. Između redova se čita ko su vlasnici i finansijeri, a u tekstovima se jasno vidi da su glasnogovornici vlasti.

Ništa se ne prepušta slučaju, a metodologija je već isprobana. Primer za to su lažne Južne vesti, portal koji se pojavio 2021. sa ciljem da diskredituje poznatu nišku redakciju i tadašnju urednicu Gordanu Bjeletić. Sudskom odlukom sajt koji je iskopirao ime Južnih vesti je ukinut.

Sličan pokušaj je bio i sa Insajderom još 2012. Kada je osnivan Informer namera je bila da preuzmu ime Insajder, što je na vreme sprečeno, ali su ostali registrovani kao Insajder tim d.o.o.

Sada se ponavlja ista priča sa istom namerom. Osim svakodnevnog pritiska na nezavisne medije, imamo i njihove „kopije“, jer svaki i najmanji trag slobodnog novinarstva treba da se prekrije senkom velikog vođe. U toj pomrčini koja je sve gušća potreban je kompas, bar da znate šta čitate, da se ne pogubite i nađete tačne vesti. Nije igrica, to je Srbija pod režimom Aleksandra Vučića.