07. feb 2020.

Regulatorni organi da pročešljaju ugovore Telekoma

Da li kompanija čiji je vlasnik država treba da posluje transparentno i da objavljuje komercijalne ugovore ili može da ih krije kao poslovnu tajnu je pitanje koje se nametnulo od kada je nastao spor između Telekoma Srbije i Junajted medije oko prekida emitovanja programa N1 televizije na Telekomovim kablovskim kanalima.

Foto: StreetView

Ministar finansija Siniša Mali je nedvosmisleno izjavio da su ugovori Telekoma poslovna tajna, kao i da Telekom Srbija treba da vodi poslovnu politiku u svom interesu i uz konkurentnu utakmicu.

Iz Junajted medije su u jednom saopštenja saopštili da je „kao državna kompanija, Telekom u obavezi da građanima pokaže i javno objavi sve ugovore u kojima bi se jasno videlo koliko desetina miliona evra plaćaju kanalima po ukusu vlasti, koje emituju ili imaju ugovorenu saradnju: kompanijama Kopernikus i Pink, a takođe i televizijama koje su u pripremi“.

Stručnjaci sa kojima je Danas razgovarao ističu da bi javna i državna preduzeća trebalo transparentno da posluju, a da ukoliko ima indicija da je narušena tržišna utakmica to istraže regulatorni organi.

Sama poslovna tajna, kako tumači advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nije automatski i razlog da ugovori ne budu objavljeni.

„Izjava ministra nije zasnovana na pravu. Ne mogu svi ugovori biti poslovna tajna, a čak i da jesu klasifikovani kao tajna, poslovna, službena ili državna to nije automatski smetnja da budu objavljeni. U svakom slučaju treba dokazati da poslovni interes preteže nad pravom javnosti. Mora da se objasni kako i zašto objavljivanje ugovora utiče na poslovanje, a nije dovoljno samo se pozvati na poslovnu tajnu“, objašnjava Šabić dodajući da je kancelarija poverenika svojevremeno radila analizu poštovanja zakona od strane javnih preduzeća i da je Telekom poznat kao kompanija koja nije poštovala rešenja poverenika i da je platila milionske kazne, ali da nije pristajala da objavi informacije od javnog značaja.

„Poverenik je desetine puta podnosio tužbe protiv Telekoma i one su bile odbačene. Tražio je od Vlade da Telekom izvrši obavezu i da postupi po rešenjima poverenika, ali to se nije desilo“, napominje Šabić.

Ekonomisti ističu da preduzeće i ako je u državnom vlasništvu a posluje na konkurentskom tržištu može da ne otkriva sve informacije, ali da bi regulatorna tela trebalo da istraže ukoliko ima nešto sporno.

Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka i profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, kaže da je uobičajeno da kompanije koje nastupaju po tržišnim uslovima, u bilo kojoj oblasti, ne objavljuju komercijalne ugovore, bilo sa kupcima bilo sa dobavljačima.

„Ipak, postoji i drugi aspekt o kome treba voditi računa, a to je pitanje diskriminacije na tržištu. Tada regulatorno telo za zaštitu konkurencije treba da reaguje, da ispita ugovore i ako postoje diskriminatorni elementi da kazne onog koji favorizuje ili diskriminiše učesnike na tržištu. To može značiti da nekom plaća više cene nego drugom dobavljaču, a da nema drastične razlike u kvalitetu ili da daje bolje rokove plaćanja ili neke druge povoljnije uslove. U hipotetičkom slučaju kompanija može da nagrađuje jednog emitera višom cenom u odnosu na drugog učesnika na tržištu. Regulatorno telo treba da istraži da li za to dobija neke skrivene koristi, recimo da navija za njega, a učesniku koji ga kritikuje plaća manju cenu“, kaže Drašković ističući da je skeptik prema nezavisnosti regulatornih tela i ljudi koji rade u njima.

I ekonomista Danilo Šuković ističe da se državna preduzeća koja rade na tržištu mogu pozvati na konkurenciju i ugrožavanje poslovanja ukoliko se objave ugovori, ali smatra i da ovu stvar treba isterati na čistac.

„Te ugovore treba da pogledaju državni revizori, Državna revizorska institucija za to i postoji, da provere da se nikom ne poklanjaju pare i da stane iza toga. Treba da se uradi revizija svrsishodnosti i da se utvrdi racionalnost svake ekonomske transakcije. Ali to se ne radi, jer kod nas partokratija pritiska institucije i nikada ne saznamo istinu, a u takvom mulju radi se šta se hoće“, napominje on.

I poslovni ljudi smatraju da poslovanje državnih preduzeća treba da bude transparentno. Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ističe da uvek postoji potreba da se ne ide potpuno otvoreno, ali dok u ugovorima između dve privatne kompanije ne postoji opasnost od korupcije pošto svako štiti svoje interese, u ugovorima između državne i privatne firme postoji prostor za korupciju.

„Ne bih komentarisao konkretan slučaj, ali u principu smatram da bi ugovori između privatnih i državnih preduzeća trebalo da budu otvoreni i da ih javnost kontroliše“, napominje Atanacković.

Telekom Srbija: Ponuda N1 neprihvatljiva

U jučerašnjem saopštenju za javnost Telekom Srbija je podsetila da su vlasnici N1 televizije i SBB-a kablovskim operatorima koji posluju pod brendom Supernova ukinuli 17 kanala, a ne samo jedan, kako bi se moglo zaključiti iz njihovih saopštenja.

U saopštenju se navodi i da je SBB odbio da nastavi saradnju sa kablovskim operatorima koji posluju pod brendom Supernova, ucenjujući ih da potpišu ugovor koji nije u skladu sa zakonom, kao i da su odbili da daju dozvolu da emituju kanale po starim uslovima, dok se ne postigne novi dogovor.

„Naredili ste nam da ugasimo svih 17 vaših kanala, uključujući i kanal N1, preteći nam krivičnom i materijalnom odgovornošću. Odbili ste da nam date dozvolu da emitujemo N1 kanal u više od 800.000 domaćinstava, na svim platformama Telekoma Srbija, do postizanja konačnog dogovora. Niste odgovarali na naše molbe da nastavimo pregovore, iako smo vas obaveštavali da smo spremni i da naš pregovarački tim čeka na vaš poziv“, navodi se u saopštenju uz komentar da se pritisak da ponudu N1 svako mora bezuslovno da prihvati zove ucena i da je neprihvatljivo za Telekom da za tri godine plate 15 miliona evra.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend