08. maj 2017.

Većina medija u Boru na ivici opstanka. A evo i razloga

Stanje u borskim medijima je najteže od kada se u ovom gradu prenose pisane reči, ocena je svih medijkih radnika. Ne postoji nijedan lokalni štampani medij, TV i radio (nekada ŠRIF) ostao je bez velikog broja novinara i jedva uspeva da opstane na tržišu iako nema konkurencije, a web portali svoj posao obavljaju praktično volonterski. Sufinansiranje medija u opštini Bor kasni, a prošlogodišnji minimalni budžet namenjen za ovu zakonsku obavezu, kao i cela procedura, sprovedeni su na način zbog kojih bolje da nije ni postojao.

Koliko opštinski čelnici zaista pridaju značaj medijima u gradu, govori podatak da u Opštinskoj upravi ne postoji nijedna osoba zadužena za medije. Iako nam u opštinskoj upravi neki izvori tvrde da je za pomoćnika predsednika opštine za informisanje postavljena bivša direktorica JU Sportski centar „Bor“ Bojana Dlbokić, ona to negira. I to dovoljno objašnjava kakav je odnos vlasti prema medijima.

Dlbokić nam se javila na telefonski poziv, ali kaže da ne može da odgovori na pitanja da li zna da u Boru postoje pritisci na medije, da li zna kako mediji, neophodni za razvoj demokratskog društva, preživljavaju krizu, zbog čega je lokalna samouprava u Boru među najnetransparentnijim u Srbiji, zašto u istočnoj Srbiji (izuzev Negotina i Zaječara koji je u blokadi) jedino Bor kasni sa sprovođenjem zakonske obaveze o raspisivanju Konkursa za sufinansiranje medija u 2017., jer, naglašava ona, u opštinskoj upravi ima druge obaveze.

Dugogodišnji novinar Radio Beograda 1 i Večernjih novosti, sada autor tekstova na portalu solarismediabor.rs, Brana Filipović, ocenjuje da je celokupna slika novinarstva danas u Boru „žalosna“.

Bor je, podseća on, nakon silnih natezanja sa privatizacijom, ostao na jednoj televiziji i nekoliko internet portala.

“Pisanog novinskog traga gotovo da nema, jer je list RTB-a „Kolektiv“  interno glasilo, i kao takvo služi uskom krugu zaposlenih. Dojučerašnje javno preduzeće RTV Bor (ŠRIF) se iz opštinskog budžeta ne finansira projektno, nego javnim nabavkama i to za direktne prenose sednica SO. Za taj posao se izdvajaju velika sredstva, a ostatak, ako ga uopšte bude, preostaće za jedno 15 ili 20 ovdašnjih medija i medija “sa strane”. U takvim uslovima nemoguće je imati kvalitetno informisanje. Nema stava ni komentara, istraživačkih tema, često i potpunih informacija. Ukoliko bi se učinio korak napred, usledile bi „packe“ i onda urednici nemaju baš nikakvog izbora. Mogli bi lagano da ugase ekran i da se presele u Nacionalnus službu za zapošljavanje”, zaključuje Filipović.

On smatra da u Boru nedostaje i odgovorno novinarstvo, ono koje ne dovodi u sumnju da ima spinovanja, reklamerstva, ostrašćenosti, neznanja.

“Dešava se i najgore – da mediji, neretko, više dezinformišu i zbunjuju nego što pravovremeno, tačno i objektivno obaveštavaju. Jesu i novinari krivi za srozavanje svoje profesije –  neretko izostaje i etika, ali ovaj častan i dostojanstven posao najviše urušavaju oni koji bi trebalo da ga čuvaju od bahatosti i osionosti. Jer, nema demokratije bez slobodnog novinarstva, nema napretka u društvu bez sposobnih i odgovornih novinara”, uveren je Filipović.

I vlasnik firme „BONED“ iz Bora, izdavač lista „Timočke novine“, i donedavno nedeljnika „Borski problem”, Ljubiša Marinković, smatra da je stanje u medijima u Boru, kao i u čitavoj Srbiji – očajno.

„Nisam siguran da lokalna vlast u Boru tačno zna šta radi, ali to što radi ima obeležje bahatosti, primitivizma i samodovoljnosti. U okolnostima u kojima prvi čovek opštine može da, posredstvom direktora javnih preduzeća i ustanova pita sve građane Bora ”ko vam daje plate”, jasno je da je šačica društveno-političkih mediokriteta poverovala da je sama sebi dovoljna i da je moguće bez posledica gospodariti istinom, tuđim novcem, tuđim sudbinama, zapošljavanjem, otpuštanjem i svakojakim metodama ponižavanja svih koji ne misle i ne rade ono što im se kaže“, podvlači Marinković, koji je zbog analitičko-komentatorskog teksta zaradio krivičnu prijavu za uvredu. Reč je o tekstu „Braća Petrovići trče počasni krug“, a prvo ročište je zakazano za 22. maj, tačno u podne. U međuvremenu je, po direktivi prvog čoveka opštine, „isteran“ iz zgrade bioskopa “Zvezda“ posle decenije boravka, iako je za kancelarije redakcije uredno plaćao zakup.

On ocenjuje da je trenutno stanje medija na lokalu neodrživo. Prema njegovom mišljenju, pogubno po medije, pa i u Boru, je što vlast pored uskraćivanja elementarne finansijske pomoći (shodno zakonu) medijima uskraćuje i informacije, pravo na rad i obavezu da građane informišu celovito, istinito i sveobuhvatno. Još pogubnije je što se novac građana, mimo zakona, nemilice daje onima koji se bave propagandom, plasiranjem dezinformacija i prikrivanjem istine od naroda.

„Ovakvom stanju su uveliko doprineli i sami mediji i zaposleni u njima, pa i njihova udruženja. U borbi za goli opstanak nestala je solidarnost i potreba za organizovanom odbranom profesije, a pribeglo se konceptu ”strpljen spašen”, što je za medije, koji se nalaze između naroda i vlasti, i koje mora da karakteriše dinamičnost i borba za progres, pogubno. Bez podrške i poverenja naroda mediji imaju male šanse da opstanu“, ocenjuje Ljubiša Marinković.

Glavna i odgovorna urednica Radio-televizije Bor, Danijela Novović, slaže se da je  loša finansijska situacija zajednički problem svih novinara i medijskih radnika, kako u Srbiji tako i u Boru.

“Svi preživljavaju, svaki dan je sa strepnjom i neizvesnošću hoćemo li uspeti da platimo sve račune i sakupimo neki novac za plate. Nema tržišta, nema velikih oglašivača, pogotovu ne na regionalnim i lokalnim stanicama, svi oni odlaze na nacionalne medije”. Pored toga, smatra Danijela Novović, proces privatizacije medija doneo je štetu i to ne samo onim medijima koji su do tada bili u vlasništvu lokalnih samouprava već i onim drugima koji su od početka bili u privatnom valsništvu. Lokalne samouprave sada izdvajaju manje novca za medije nego ranije,konkursi se sprovode uglavnom u suprotnosti sa zakonom i daleko od prvobitne ideje od koje se krenulo prilikom donošenja izmena Zakona o informisanju i medijima.”

Zarad opstanka, Televizija Bor je racionalizovala troškove, bila je prinuđena i da smanji broj zaposlenih i zarade, ali sve su to bili potezi koji su morali da se dogode da bi se opstalo na tržištu.

“Danas se televizijama nazivaju i kuće koje imaju do petoro zaposlenih, nemaju celodnevni program, vikendom čak nemaju nijednu informativnu emisiju već emituju program uglavnom iz razmene jer nemaju kadrovske kapacitete i tehničke mogućnosti da pripreme program, ali zato dobijaju sredstva na konkursima lokalnih samouprava. Današnji auditorijum, nažalost kreiraju i tabloidi, pa su profesionalni novinari dovodeni u situaciju da se takmiče sa nečim što je sve osim novinarstva, a kvalitet, stručnost, tehnička opremljenost i iskustvo u poslu danas očigledno nisu na ceni”, kaže ona.

Ističe da su novinari ove medijske kuće suočeni sa institucijama zatvorenim za medije i strogoj kontroli informacija, što novinarima znatno otežava rad.

“Sve veća zatvorenost institucija i poštovanje hijerarhije u odlučivanju među službenicima i njihovim pretpostavljenima, otežava svakodnevan rad, novinar je prinuđen da dozvole za izjave sagovornika traži po proceduri koja traje i po nekoliko dana. Stiče se utisak da je i najbanalnija činjenica podignuta na nivo službene tajne”, kaže urednica RTV Bor.

Ona smatra da su se stekli uslovi za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima, da lokalne vlasti moraju da izdvajaju više sredstava za medije, da raspisuju konkurse i poštuju uslove konkursa pri dodeli i pravdanju sredstava i da se predvide kazne ukoliko to ne učine.

“Neophodno je utvrditi i šta je javni interes i da se razmotri model programskog sufinansiranja medija koji je osnovni proizvod rada informativnih redakcija, a ne projektnog finansiranja”, kaže naša sagovornica.

Web portal Bor030 najstariji je informativni sajt u opštini Bor. I umesto da to bude prednost u odnosu na ostale portale, on deli sudbinu ostalih portala koji se bave lokalnim izveštavanjem. Svakog meseca suočava se sa istim problemom. Kako platiti račune, honorarne saradnike, osavremeniti opremu…

„Mediji u Boru dele sudbinu lokalnih medija u drugim manjim mestima u Srbiji. Cenzura, autocenzura, razne vrste pritisaka, poteškoće u finansiranju, institucije koje su zatvorene za medije i koje nerado daju informacije od interesa za javnost su vodeći problemi sa kojima se novinske redakcije u Boru susreću“, kaže za IST Media urednik bor030, Igor Mitrović.

I ovaj sajt muče isti problemi kao i ostale borske sajtove. Malo zainteresovanih oglašivača i korisnika medijskih usluga dovodi do toga da su mediji prinuđeni da se u značajnoj meri finansiraju projektno.

„Podržavam projektno finansiranje, ali ne da ono bude glavni izvor prihoda medijima jer se i na taj način vrši određeni pritisak na medije. Na žalost, stanje privrede u Boru je takvo da nema mnogo firmi raspoloženih da plate čak izutetno niske cene reklama na televiziji, radiju, listovima i portalima. Sredstva koja Opština Bor izdvaja za sufinansiranje medijskih projekata su nedovoljna da se realizuju kvalitetni projekti. Proizvodnja analitičkog i istraživačkog medijskog sadržaja je dugotrajna i skupa zato je malo takvog sadržaja u borskim medijima“, sumira Mitrović.

On zaključuje da novinarima i medijskim radnicima predstoji ozbiljna borba za podizanje kvaliteta sadržaja i vraćanske profesije na status “sedme sile”.

Iz Bora za Blic godinama unazad izveštava Dejana Kecić, koja se osvrće na zanatski deo posla i kaže da se do informacija teško dolazi zbog nezainteresovanosti i zatvorenosti institucija, pa su mnogi novinari prinuđeni i da se što češće obraćaju povereniku za informacije od javnog značaja kako bi dobili odgovore na postavljena pitanja.

“Na razne događaje se mediji pozivaju selektivno, što je nedopustivo, jer mnogi ostaju uskraćeni za informacije. Čini se da ova stagnacija medijskog razvoja traje predugo. Vlast kao da je sama sebi dovoljna, a sve je i manji otpor novinara prema takvom ophođenju samovolje pojedinaca. Sve to direktno utiče i na pravovremeno i tačno informisanje građana”, skreće pažnju dopisnica Blica.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend