Da sam prošle godine doživio sudbinu Milana Pantića i Slavka Ćuruvije vjerojatno moje fotografije ne bi ni bilo na Vučićevoj izložbi
Bizarna izložba “Necenzurirane laži” predstavljena je još 18. jula u beogradskoj galeriji Progres. Priredila je press služba Srpske napredne stranke (SNS), a ista prikazuje 2523 primera “negativnih“ medijskih sadržaja objavljenih u prethodne dve godine o aktuelnoj vlasti i Aleksandru Vučiću.
Vladanka Malović, predsednica Službe za informiranje SNS-a, istakla je da izložba nije prozivanje tih medija nego dokaz da je u Srbiji dozvoljena ne samo kritika već i „ekstremna kritika i apsolutna neodgovornost za ono o čemu se piše i govori“.
Dan nakon, Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine naglasili su da izložba “Necenzurirane laži” predstavlja vrhunac cinizma Srpske napredne stranke, odnosno predstavnika vlasti, ali i dodatni pritisak na ionako krhku slobodu izražavanja u zemlji.
Na Vučićevoj izložbi našla se i fotografija Ivana Ninića, novinara koji je napadnut 27. avgusta prošle godine, a istraga još nije rezultirala.
Ivan Ninić, novinar i izvršni direktor NVO “Centra za vladavinu prava” iz Beograda, kazao je, između ostaloga, za Fairpress da je Vučićeva izložba sramotna.
Smatram da je najbolju definiciju ove sramotne izložbe u Beogradu dao predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović. On je rekao da je u pitanju „kolektivni popis neprijatelja“ i ja delim njegovo mišljenje s obzirom da spadam u krug ljudi koje premijer Srbije Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici targetiraju kao svoje neprijatelje. Izložba zaista pokazuje da je napravljen jedan sistematičan popis svih onih građana i novinara koji da misle drugačije, a koji, pre svega, imaju hrabrost da to svoje mišljenje javno izraze bez obzira na akt odmazde koji će sigurno uslediti. Da sam prošle godine doživeo sudbinu Milana Pantića i Slavka Ćuruvije verovatno moje fotografije ne bi ni bilo na Vučićevoj izložbi. Tako da ukoliko mogu birati opciju, složićete se da je ipak bolje to što sam privremeno izložen kao “eksponat”. Činjenica je da sam još krajem 2013. godine prestao objavljivati autorske istraživačke tekstove, ali i dalje, na drugi način, predstavljam smetnju ljudima u vrhu vlasti koji nisu imuni na kritiku i oni ne praštaju.
Osvrnuo se i na napad na njega, koji još nije sankcionisan, ni nakon 11 meseci.
Umesto da se identifikuju nalogodavci i izvršitelji fizičkog napada na mene, koji se u Beogradu dogodio pre punih 11 meseci, vlast na svojoj sofisticiranoj izložbi moju fotografiju prezentuje i ponovo mi crta metu na čelu. Šta onda to govori? To me navodi na zaključak da lično premijer Aleksandar Vučić šalje poruku napadačima da su loše odradili posao jer, eto, još uvek sam živ, batine me nisu zastrašile i još intezivnije kritikujem režim. Svako ime koje je putem fotografije, teksta ili tvita prezentovano na toj fašističkoj izložbi za posledicu može imati razlupanu glavu usred Beograda. Inspiratori iz SNS će se, kao i uvek do sada, ograditi od svake forme odgovornosti. Potencijalni izvršitelj tog dela biće uveren da čini pravu stvar za svoju političku stranku i svog lidera i da za to nikada neće odgovarati ili će trpeti minimalne posledice, kazao je Ninić.
Na pitanje kako komentariše to što je SNS izjavio da je Izložba “Necenzurirane laži” dokaz da u Srbiji nema cenzure, Ninić je odgovorio:
Koncept izložbe „Necenzurirane laži“ je ekvivalent konceptu politike, vrednosti i kulture koju promoviše predsednik SNS Aleksandar Vučić, u čijoj osnovi su tri elementa: laž, spin i vrhunska manipulacija. Prema tome, izložba predstavlja već viđenu platformu komunikacije SNS-a sa svojim glasačima kojih ima oko 1,7 miliona, ali i mehanizam odbrane pred diplomatama u Briselu i Berlinu. Medijski sadržaji objavljeni na internet portalima i u niskotiražnim štampanim medijima ne mogu kompenzovati sve one cenzurisane informativne sadržaje na TV stanicama s nacionalnom frekvencijom. Niko me ne može uveriti da se zabrana kultne emisije „Utisak nedjelje“ može kompenzovati s necenzurisanim karikaturama i stripovima. Domet necenzurisanih naslovnih stranica dnevnih novina ili nedeljnika, čiji tiraž varira od simboličnih 3.000 do 4.000 prodatih primeraka, ne mogu se uporediti s cenzurisanim informativnim emisijama na RTS.
Ninić je zaključio da su vodeći mediji u Srbiji “pod sistematskom kontrolom države, odnosno SNS, što potvrđuju tokovi novca, tako da ne postoji cirkus ili maskenbal koji može demantovati tu činjenicu”. Osvrnuvši se na premijera Vučića, istakao je da on s “ovim jeftinim performansom može zaseniti samo funkcionalno nepismene osobe što i jest maksimalni domet njegove unutrašnje politike”. No, Ninić s druge strane smatra da “u spoljnoj politici, ni cenzura, ni izložba nisu previše značajne tema sve dok je aktuelna vlast u Beogradu kooperativna po pitanju normalizacije odnosa s Kosovom”.
Preuzeto sa: dijalog.net
Zar i ti, sine Bobe?
Predsednik Stenforda podnosi ostavku pošto je brucoš u studentskom listu objavio dokaze o nedostacima njegovih istraživanja
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.