16. jul 2015.

Buđenje građanske svesti u minut do dvanaest

beogradjankaGrađanska inicijativa „Plan B” učinila je prvi korak ka privatizaciji beogradskog Studija B registracijom kod APR-a, ali joj predstoji zadatak da se za samo 12 dana izbori sa ozbiljnim pravnim i ekonomskim problemima

Jedna od posledica procesa privatizacije lokalnih javnih medija jeste i za Srbiju neobična pojava. U Beogradu i Nišu pojavile su se inicijative čiji je cilj da organizuju građane ta dva grada radi prikupljanja novca za otkup gradskih medijskih kuća: Studija B, odnosno Niške televizije. Kada se zna da je, na primer, početna cena na javnom nadmetanju za RTV Studio B gotovo 530.000 evra, postaje jasno da su građani sebi zadali veoma težak zadatak.

Postojanje pokreta ove vrste značajno je pre svega zbog mogućnosti da građani po prvi put legalno uđu u lokalni medij i time neposredno izvrše uticaj na uređivačku politiku, nezavisno od interesa vlasti ili privatnih kompanija.

Trka s vremenom

Kako su inicijatori ideje o učešću građana u privatizaciji beogradske radio-televizije u sredu saopštili na konferenciji za novinare, grupa građana koja za cilj ima očuvanje Studija B u izvornom obliku, u utorak je registrovana u Agenciji za privredne registre kao Zadruga za javno informisanje „Plan B za Studio B“.

Svaki građanin koji priloži 1.000 dinara postaje ravnopravan član Zadruge i ima pravo na jedan glas u skupštini. Međutim, vrednost Studija B procenjena je na 528.626 evra, što predstavlja preko 60.000 pojedinačnih uloga

Inicijativa je registrovana kao zadruga, što je pravni oblik koji su organizatori izabrali u želji da obezbede ravnopravnost svojih članova. Svaki građanin koji priloži barem 1.000 dinara postaje njen ravnopravan član i ima pravo na jedan glas u skupštini. Međutim, vrednost Studija B procenjena je na 528.626 evra, što predstavlja nešto više od 60.000 pojedinačnih uloga od po 1.000 dinara.

Neizvesno je da li je na ovaj način toliki iznos uopšte moguće prikupiti u kratkom roku, jer bez obzira na tok privatizacije u kojem nas čeka mnogo nepoznanica, kupoprodajni ugovor mora biti zaključen najkasnije 31. oktobra ove godine.

Jedno rešenje ovog problema moglo bi se tražiti kroz donacije, ali ostaje da se vidi kolike su za to zakonske mogućnosti zadruga kao pravnih subjekata, kao i koliko bi vremena bilo potrebno da se ceo proces sprovede pred nadležnim organima.

Zadruga je trenutno fokusirana na prikupljanje sredstava za depozit koji do 27. jula mora biti uplaćen Agenciji za privatizaciju, da bi se uopšte ušlo u proces nadmetanja. Vrednost depozita iznosi 10 procenata od procenjene vrednosti kapitala, što je 52.862 evra.

Šta posle privatizacije?

Član Upravnog odbora Konstantin Vuk Savićević napomenuo je da rukovodstvo trenutno „nema jasne ideje” kakva treba da bude uređivačka politika Studija B ako uspeju da ga kupe, ali bi ta stanica svakako morala da bude oaza kulture, obrazovanja i duha kakav je Studio B bio nekad”.

Poseban problem predstavlja nepoznavanje stanja u kome se Studio B sada nalazi, što bi trebalo da se promeni preuzimanjem konkursne dokumentacije i uvidom u prostorije i opremu koja je na raspolaganju.

Nakon eventualne kupovine gradske televizije, Zadruga bi promenila sastav svojih organa, pri čemu bi akcenat bio na novinarskoj struci. Prema rečima organizatora, već sada posebni timovi razrađuju načine na koje bi se upravljalo preduzećem i kreirala uređivačka politika.

U slučaju da Zadruga ne uspe da kupi Studio B, njena skupština bi odlučivala o daljim koracima.

Svi oni koji žele da pomognu, informacije o tome kako da to učine mogu naći na Facebook profilu Zadruge, a u narednim danima očekuje se da će prijavljivanje biti moguće i preko sajta.
Zadruga je aktivna na društvenim mrežama, a podržalo ju je i nekoliko javnih ličnosti.

DUGOVI STUDIJA B VEĆI OD POČETNE CENE

U sredu su se oglasili i bivši zaposleni Studija B, mali deoničari koji su u privatizaciji 1991. godine postali njegovi vlasnici. Ta privatizacija je u međuvremenu poništena, a trenutno je u toku sudski postupak u kome se (po treći put) procenjuje vrednosti njihovog potraživanja prema gradskoj televiziji.

Prema rečima Zorana Ostojića, jednog od predstavnika akcionara, ukupna vrednost potraživanja može premašiti vrednost celog preduzeća, što je nešto čega budući kupac treba da bude svestan.

Prema njegovom mišljenju, Studio B će verovatno završiti u rukama neke nepoznate grupe.

Uskoro odluka o inicijativi za Nišku televiziju

Zajednička inicijativa Niške televizije i Udruženja predsednika skupština stanara i vlasnika privatnih zgrada za kupovinu tog lokalnog medija od strane stanovnika Niša, koja je za cilj prevashodno imala spasavanje gradske televizije od gašenja, trenutno je na čekanju.

Prema rečima predsednika Udruženja Saše Kostića, sledeće nedelje će se odlučivati o daljim koracima nakon što se ponovo utvrdi kolika je opasnost od toga da građani Niša ostanu bez svoje televizije.

I ta inicijativa, poput beogradske, završila je preliminarne formalnosti oko registracije i otvaranja računa, tako da se samo čeka odluka o eventualnom ulasku u kampanju za prikupljanje sredstava.

Zainteresovani kupci ovog medija imaju rok do 7. avgusta da pošalju ponude.

 Foto: Dado Đilas 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend