10. okt 2014.

Bura na srpskoj medijskoj sceni

Serbia-media-nella-bufera_largeVladajući krugovi sve teže podnose bilo kakav oblik kritike, a sa narastanjem ekonomske i socijalne krize taj trend se verovatno neće smanjivati nego će se pojačavati.

Istovremeno, Brisel i Vašington su prevashodno zaintersovani za politička pitanja poput Kosova i nastojaće da se pažljivo odnose prema vlastima u Beogradu sve dok ispunjavaju zahteve u vezi sa tim pitanjima

Povlačenje „Utiska nedelje“, najgledanije političke emisija u Srbiji, sa programa TV B92 izazvalo je pravu buru na srpskoj javnoj sceni. Olja Bećković, autorka emisije koja se emituje već gotovo 20 godina, javno je rekla da smatra da je sklonjena sa programa voljom premijera Aleksandra Vučića, dok vladajući krugovi i TV B92 tvrde da je reč o promeni uređivačke šeme i da je Olji Bećković ponuđeno da pređe na drugi kanal te televizije, koji treba da ima političko-informativni program.

Formalno gledano, TV B92 nije prekršila zakon budući da je pravo vlasnika i uređivačkog tima da sami uređuju program (prekršaja može da bude u vezi sa ugovorom koji je autorka emisije, odnosno njena produkcijska kuća „Mreža“, potpisala sa B 92, ali to je već stvar obligacionih odnosa i za očekivati je da bude rešena na sudu). Suštinski, Srbija ostaje bez veoma gledane TV emisije u kojoj su se mogli čuti različiti stavovi i otvorene kritike vlade, premijera i drugih državnih i partijskih funkcionera.

Informativni kanal na koji B92 želi da premesti „Utisak nedelje“ je veoma slabo gledan kanal. Osim toga, autorka emisije i njena produkcijska kuća „Mreža“ imaju ugovor da se emisija emituje do proleća na kanalu na kome se sada emituje, a na kome B92 želi da ima prevashodno emisije zabavnog karaktera. Nekome se, dakle, žurilo da najgledaniju političku emisiju ukloni sa kanala na kome je bila godinama, bez obzira na to šta piše u ugovoru potpisanom sa produkcijom.

Budući da emisija zarađuje novac i da sa prekidom ugovora očigledno može da bude problema, teško je poverovati da je reč o čisto poslovnom interesu vlasnika TV B92. U Srbiji, u kojoj je vladavina prava na prilično niskim granama, poslovanje bilo koje firme može da bude dovedeno u pitanje ukoliko se ona nađe na putu interesima vladajućih struktura. Otuda se u novinarskim krugovima veruje da jeste reč o intersu vlasnika B 92, ali da se taj interes svodi na želju da se ne naljute vlasti.

Protesti

Novinarska udruženja osudila su povlačenje emisije „Utisak nedelje“, a počelo je i potpisivanje peticije za njen povratak na program TV B92. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je prošle nedelje u 21 čas uveče, u vreme kada je ta emisija inače počinjala dok je bila na programu, ispred zgrade B 92 organizovalo tihi protest. Sedam dana kasnije, 6. oktobra, sličan protest održan je ispred zgrade gradske TV stanice u Beogradu „Studio B“. Sa programa te televizije povučene su tri emisije u kojima su se mogla čiti različita mišljenja.

Promene na „Studiju B“ inicirale su gradske vlasti, a umesto emisija koje su povučene uvode se emisije u kojima se uglavnom govori o uspešnim aktivnostima tih vlasti. Najviše prašine, kada je reč o toj televiziji, podiglo se oko emisije „Problem“ jer se autor te emisije Predrag Sarapa javno pobudnio zbog njenog ukidanja. Ostali autori se nisu oglašavali. „Studio B“ je, inače stanica sa višedecenijskom tradicijom i relativno visokom gledanošću. Pokriva šire područje Beograda, što znači da može da je gleda više miliona ljudi.

NUNS u akcijama koje vodi povodom povlačenja političkih TV emisija u prvi plan ističe stav da je tendencija povlačenja medijskih sadržaja u kojoma se mogu naći različite informacije i različiti stavovi veoma opasna za slobodu javne reči, a time i za razvoj demokratije. To udruženje je izdalo proglas u kome poziva na borbu za širenje medijskih sloboda i zahteva od izvršnih vlasti da, u skladu sa svojom ustavnom i zakonskom obavezom, stvara uslove za medijski pluralizam, a ne da ga suzbija.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je prošle nedelje u 21 čas uveče, u vreme kada je ta emisija inače počinjala dok je bila na programu, ispred zgrade B 92 organizovalo tihi protest. Sedam dana kasnije, 6. oktobra, sličan protest održan je ispred zgrade gradske TV stanice u Beogradu „Studio B“. Sa programa te televizije povučene su tri emisije u kojima su se mogla čiti različita mišljenja.

Novinari, takođe, upozoravaju da u srpskom društvu u celini ubrzano zamire javni dijalog i da vladajući krugovi komunikaciju sa javnošću sve upadljivije svode na konferencije za novinare ili saopoštenja putem kojih plasiraju stavove. Sve je manje istraživačkog novinarstva a na konferencijama za novinare i u intervjuima sa predstavnicima vlasti sve su ređa ozbiljna novinarska pitanja. Ukratko, stiče se utisak da polako pobeđuje tendencija da političari i drugi centri moći budu ti koji će određivati i pitanja koja se smeju postaviti, i davati na njih odgovore.

Napadi

Ni akcije medijskih udruženja ni podrška koju novinarima i medijima pruža inače veoma slaba i dezorganizovana opozicija ne mogu u ovom trenutku bitnije da promene situaciju na medijskoj i političkoj sceni u Srbiji. Vladajući krugovi sve teže podnose bilo kakav oblik kritike, a sa narastanjem ekonomske i socijalne krize taj trend će se pre pojačavati, nego što će se smanjivati. Istovremeno, Brisel i Vašington su prevashodno zainteresovani za politička pitanja poput Kosova i nastojaće da se pažljivo odnose prema vlastima u Beogradu sve dok ispunjavaju zahteve u vezi sa tim pitanjima.

Ni drugi problemi koje imaju novinari u Srbiji, a koji se tiči njihove bezbednosti i zaštite njihovih prava, nisu rešeni. Obećanja o rasvetljavanju ubistava novinara tokom devedesetih, za koja u novinarskim udruženjima veruju da ih je organizovala država, odnosno režim Slobodana Miloševića, ostaju samo obećanja. Nisu rasvetljeni ni napadi na novinare koji su se dogodili nakon smene Miloševićevog režima, a policija i drugi organi javne vlasti ni danas ne uspevaju da obezbede njihovu potpunu zaštitu.

Prema podacima iz baze podataka koju vodi NUNS, samo u ovoj godini bilo je 18 napada na novinare. U devet slučajeva reč je o fizičkim napadima, a u devet o verbalnim pretnjama i napadima na imovinu. Napade na novinare NUNS sistematski prati od 2008. godine. Najviše napada zabeleženo je upravo te godine, ukupno 144. Tokom 2011. bilo je 80 incidenata, 2012. 31 incident, a prošle godine 22 incidenta.

Baza podataka je sačinjena kao „opomena društvu i državi da nema vladavine prava i slobode dok su novinari ugroženi… Imamo problem i sa sudskom praksom, čak i u vrlo jasnim slučajevima kada se napadač otkrije. Sudska praksa u Srbiji je takva da napadači dobijaju minimalne kazne, što deluje stimulišuće na nasilnike“, kaže predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend