Direktor APR: Razmislićemo o promeni prakse Agencije

Direktor APR, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i glavni urednik CINS-a, u velikoj meri su se složili oko postojanja i značaja problema registracije preduzeća za koja se klijenti Agencije interesuju u uljudnoj i konstruktivnoj debati u organizaciji BIRN-a.

Direktor Agencije za privredne registre Zvonko Obradović rekao je da će Agencija razmisliti o izmeni svoje procedure tako da postupak uvida u dokumentaciju preduzeća ne podrazumeva i precizno beleženje firmi koje istražuju novinari i antikoruptivni istraživači.

Tokom debate o procedurama Agencije za privredne registre koje mogu da ugroze rad i bezbednost novinara i drugih istraživača korupcije i kriminala, u organizaciji Balkanske novinarske istraživačke mreže, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić i glavni i odgovorni urednik CINS-a, Stevan Dojčinović, složili su se da je APR profesionalna, efikasna i važna državna agencija i pohvalili njen rad i organizaciju, ali i ukazali na neke probleme koji proističu iz procedura koje novinari vide kao nove, a Agencija ne.

Pitanje o tome zašto je Agencija uvela registraciju firmi za koja se interesuju klijenti, ostalo je bez preciznog odgovora.

Iako su prisutni imali priliku da saznaju puno o Agenciji za privredne registre, njenom kompleksnom i obimnom poslu i nekim pravnim okvirima njenog rada koji utiču na procedure i registraciju korišćenja arhiva privrednih društava, pitanje o tome zašto je Agencija uvela registraciju firmi za koja se interesuju klijenti, ostalo je bez preciznog odgovora.

Gospodin Obradović je zamolio da se ima u vidu nezavisnost Agencije od političke situacije i odsustvo bilo kakve namere da se pravi i obrađuje baza podataka o osobama koje pristupaju registru i preduzećima koja ih zanimaju, osim zbog zakonskih obaveza i povezivanja usluge i prihoda. U tom kontekstu, zatražio je i da se ima u vidu kompleksnost rada APR-a i veliki obim arhiva za koje je Atencija odgovorna.

“Svaki podatak na internetu (portalu APR) potiče iz dokumenata”, rekao je on i dodao: “Sa stanovišta APR, podnošenje zahteva za pristup arhivama ne predstavlja novu proceduru, zapravo je za gotovo svaki oblik pristupa dokumentaciji ili podacima potrebno podneti zahtev. (…) Nas je zakon obavezao, kao samofinansiranjuću instituciju, da se upravljamo sistemom “jedna taksa jedna usluga” i postoji obaveza merenja svih usluga i cena. Dužni smo da registrujemo usluge i klijente i po revizorskim nalazima i po standardima upravnog postupka. Nešto (od procedura) je promenjeno, ali set podataka nije promenjen, mi danas unosimo (isti) set podataka kao i pre pet godina. Ako ste se obratili i platili uslugu, postoji evidencija o njoj”.

Šabić: “Nije bilo nikakve povrede zakona i nikakve informacije nisu curile iz APR i ja sam zbog toga zadovoljan, ali to ne znači da nismo imali razloga za zabrinutost.“

Poverenik Šabić je rekao da je reakcija Stevana Dojčinovića, a zatim i drugih organizacija civilnog društva bila dobar povod za vanrednu inspekciju Agencije, kao i da je u nju poslao svoje najkompetentnije inspektore, poznajući kvalitet rada APR:

“Nije bilo nikakve povrede zakona i nikakve informacije nisu curile iz APR i ja sam zbog toga zadovoljan, ali to ne znači da nismo imali razloga za zabrinutost. Cela priča o evidentiranju i formiranju baze korisnika svodi se na uzimanje jednog jedinog podatka – imena i prezimena klijenta. Agencija ne legitimiše klijente i nema na to pravo, pa možete dati i lažno ime. Otvara se, međutim, pitanje – šta je svrha za prikupljanje tih podataka, jer ona mora postojati. Podaci o korisnicima APR objavljeni u jednom tabloidu jednostavno nisu tačni – to je plod neke špekulacije. Ali to je manje bitno, nije centralno pitanje postojanje ovakve baze, nego da sebi objasnimo da smo kao društvo u dramatičnom zaostatku u zaštiti podataka. Da li je normalno da neko ušeta u biblioteku i pita koje knjige čita Rodoljub Šabić? Zato mi je bitno da nije istina to što je tabloid objavio”.

Poverenik je iskoristio priliku da upozori na velike probleme u ovoj oblasti zakonodavstva i prakse u Srbiji:

“Postoji mnogo ljudi čiji podaci se tretiraju kao posebno osetljivi – osobe alternativne seksualne orijentacije, obolele od “kompromitantnih” bolesti, druge nacionalnosti, političke i religijske pripadnosti i tako dalje i podaci o njima moraju se čuvati se na poseban način. Zakon kaže da će od njegovog donošenja, vlada u roku od šest meseci doneti posebnu uredbu o zaštiti tih podataka” rekao je Poverenik, ali podsetio da je to moralo biti obavljeno još 2009. godine, a nije. “Jako mnogo toga je neuređeno. Oblast video-nadzora, osim u oblasti saobraćane policije, na primer. Hiljade je kamera svuda oko nas, a zakon to ne uređuje. (…) Odavno je uočena potreba za novim zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Postoji radna grupa koja treba da donese predlog zakona, ali ja nisam video ni jedan pismeni efekat rada te grupe, iako sam pre nekoliko godina podneo svoj predlog tog zakona”.

Glavni urednik CINS-a Dojčinović izrazio je zadovoljstvo brzom reakcijom poverenika, ali i otvorenim stavom Agencije koju je nazvao “jednom od najprofesionalnijih koje imamo”:

“Nisam, dakle, tu da se sukobljavamo, nego da vidimo da li može ta praksa da se isključi za novinare. Kod pristupa informacijama od javnog značaja novinari imaju poseban tretman, pa možda mogu i ovde. Da li može da se obezbedi da se ljudi koji rade anti-koruptivni posao oslobode obaveze da se vidi šta koje firme su gledali”.

Dojčinović je i dodao da se ne slaže sa konstatacijom da curenja informacija iz APR nije bilo, ali i da za to nije neophodno kriv niko iz APR, kao i da ne smatra rešenjem problema lažno predstavljanje novinara, već izmenu propisa koji ugrožavaju njihov rad i bezbednost.

Iz publike je postavljeno više pitanja o tome zašto se registruju preduzeća koja su predmet interesa klijenata kod ličnog uvida u digitalnu bazu APR, što do sada nije bio slučaj, umesto da se navede samo broj tih firmi, dokumenata ili količina rada službenika. Iako preciznog odgovora na to pitanje nije bilo, Obradović je ipak zaključio: “Mi tu imamo jedan problem, a to je distinkcija između onoga što radimo bez traženja naknade i zahteva koje moramo da uknjižimo kao prihod. Naravno da prihvatamo da razmislimo o ovom predlogu, a posebno kada se radi o ugroženosti (novinara)”.