10. sep 2014.

Do juna 2015. godine digitalno emitovanje

digitalMinistar telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da će Srbija do juna 2015. godine preći na digitalno emitovanje i najavio da će za najsiromašnije kategorije stanovništva država obezbediti neophodne set-top-boksove za prijem digitalnog signala.

Ministar telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je danas da će Srbija do juna 2015. godine preći na digitalno emitovanje i najavio da će za najsiromašnije kategorije stanovništva država obezbediti neophodne set-top-boksove za prijem digitalnog signala.

On je podsetio da digitalizacijom građani dobijaju bolji kvalitet slike, tona, više kanala, više programa, dobijate mogućnost da prekidate film, da biraju titlove.

„Druga prednost je što će se osloboditi deo frekvencijskog spektra koji će biti iskorišćen za bolji signal mobilne telefonije i za brži mobilni internet. To otvara mogućnost u investiranje u oblasti elektronskih komunikacija“, rekao je ministar telekomunikacija.

On je podsetio da je proces digitalizacije počeo 2005. godine kada je prvi put emitovan digitalni signal u Srbiji, da je Srbija naredne godine preuzela međunarodnu obavezu da do juna 2015. godine pređe na digitalno emitovanje i sporazum ratifikovan u skupštini 2012. godine.

„Od 2006. do 2012. godine bilo je završeno 15 do 20 odsto ukupne digitalizacije u Srbiji. Imali smo veliki zaostatak. U prethodnom periodu bili smo fokusirani da ovaj proces deblokiramo, da ubrzamo, da ispunimo našu međunarodnu obavezu i uradimo veliki zadatak zbog građana Srbije“, rekao je Ljajić.

Danas 93 odsto stanovnika Srbije, kako kaže, može da prati i prima digitalni signal i proces ne samo da je deblokiran, već se ušlo u završnu fazu.

„Očekuje nas 17. i 18. septembra potpisivanje sporazuma od 24 miliona evra sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za nabavku neophodne opreme“, naglasio je ministar.

On je dodao da je 1. septembra počeo tranzicioni period u kome će biti i digitalnog i analognog emitovanja koji će trajati do 1. maja naredne godine.

Srbija je podeljena u tri zone i 1. marta biće isključena jedna zona, 1. aprila druga i 1. maja treća zona.

On je rekao da se digitalizacija odnosi na one koji imaju digitalnu televiziju, satelitsku antenu, zatim one koji televizijski program prate preko sobnih i krovnih antena, a to znači oko 38 stanovništva Srbije.

„Da bi mogli da prime digitalni signal neohodna je ugradnja set-top-boksova, koje će dobiti oko 180.000 najsiromašnijih“, rekao je Ljajić i naveo da su ta sredstva obezbeđena.

Ukupno će do kraja digitalizacije biti uloženo 39 miliona evra, a prvobitna procena je bila da će za taj proces biti potrebno 75 miliona evra.

Savet će pomoći medijima da budu što spremniji

Predstavnici nacionalnih i regionalnih medijskih kuća, poručili su da nam digitalizacija televizija donosi kvalitetnu sliku, a nadaju se i kvalitetniji sadržaj. Iz Saveta regulatornog tela za elektronske medije uveravaju da će u tom procesu pomoći medijima da u njega uđu što spremniji, ali se za male medije pribojavaju da će troškovi prelaska na digitalni signal dovesti do zatvaranja malih, uglavnom lokalnih medija.

Panelisti koji su govorili o medijima, nacionalnim i regionalnim, od njih očekuju da se u narednom periodu jedni protiv drugih bore kvalitetom i da digitalizacija televizija neće ostati samo na tehničkoj fazi, da možemo da kažemo da imamo HD kanale, kako je rekao predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Goran Karadžić.

mihajlovicrtv

Trebaju nam HD kanali i u programskim sadržajima, trebaju nam programski sadržaji visoke definicije i kvaliteta. To je izazov za televizije, taj izazov postaje veći digitalizacijom jer su mogućnosti veće, mogućnosti interakcije i novih usluga i mi ćemo sledeće godine u Srbiji videti koji su medijski magovi Srbije bolji, pametniji, inventivniji i šta će ponuditi građanima Srbije“ rekao je Karadžić za RTV.

Da će digitalizacija doneti oštriju konkurenciju, mišljenja je i direktor vesti i programa televizije Al Džazira Balkan, Goran Milić.

„Normalno da će biti oštrija konkurencija! Jer onda je cijeli svijet dostupan budzašto. Imate golemu konkurenciju, ljudi znaju jezike, ljudi mogu uspoređivati. To će biti jedan veliki izlazak u svijet, hrabar potez i nije se mogao izbjeći, dapače“ objašnjava Milić.

U Americi, gledaoci već 20 godina uživaju u dobrobitima digitalne slike, a taj proces prema rečima medijskih profesionalaca sa tog područja, donosi i bržu produkciju i efikasnije korišćenje resursa jedne televizijske kuće.

„Kada je u pitanju sadržaj, sve zavisi od samih medija i onih koji ih finansiraju. Oni jednostavno moraju da garantuju najviši profesionalni standard“ naglasio je Sedler, direktor programa N1 televizije za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.

Sedler je inače bio dugogodišnji međunarodni dopisnik CNN-a, čiji je N1 regionalni partner i na osnovu tog iskustva veruje da medije na ovim prostorima čeka dobra budućnost, uprkos svemu što se dešavalo u regionu.

Odgovorna urednica digitalnog programa Radio-televizije Srbije Tatjana Ćitić uverava da digitalizacija i televizija budućnosti donose mnogo benefita, samo je pitanje, dodaje ona, da li i svi emiteri prepoznati te potencijale.

„Digitalna televizija nudi sve ono što jeste jedan odgovor na tržišni input koji su dali novi mediji sa razvojem multimedijalnih servisa“ rekla je Ćitićeva. Kada je u pitanju merenje gledanosti programskih sadržaja, urednica digitalnog programa RTSa kaže da tu mogućnost njihova kuća još ne koristi, ali se nada da će to ubuduće biti dobar orjentir za nove programske i servisne usluge.

Potpunom procesu digitalizacije raduju se i mobilni operatori i kako su objasnili predstavnici telekomunikacionih kompanija, koji su učestvovali na skupu Digital 2014. prelaskom televizija na digitalni signal, oslobađa se frekvencijski spektar za operatore mobilne telefonije i interneta. Kada se završi proces digitalizacije oni očekuju da se frekvencijski spektar podeli putem konkursa i veruju da se postojeći broj operatora neće povećavati.

Potpuni prelazak sa analognog signala na digitalno emitovanje TV programa trebalo bi da bude obavljeno do 17. juna 2015. godine i u taj proces će koštati oko 39 miliona evra.

 

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend