Farsa od konkursa u Zaječaru

Od 28 prijava, koliko je stiglo na konkurs Grada Zaječara za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, komisija je odlučila je da podrži 12 projekata

Najviše para dobila je televizija Fira iz Zaječara 4.350.000 i njihov radio 450.000 dinara, potom televizija Istok iz Salaša 3.300.000 i njihov HIT radio 450.000.

Projekat Regionalne Televizije Bor, najstarijeg elektronskog medija na ovom području koji emituje program od 1993. godine, sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti javne informativne delatnosti, nije podržan. Predloženi projekat bio je posvećen komunalnim temama i svim ostalim temama od interesa javnosti sa namerom da Regionalna televizija Bor bude jedna vrsta posrednika između građana i predstavnika gradske vlasti i javnih preduzeća i da ukaže na probleme i pomogne u njihovom rešavanju. To je očito nekima zasmetalo!

S obzirom na dosadašnje iskustvo sa konkursnim finansiranjem i pravdanjem dobijenih sredstava, a posebno kada se radi o velikoj sumi, tražili smo da naš projekat Gradska uprava Zaječara podrži sa samo milion i 600 hiljada dinara. Međutim, „stručna“ komisija je ipak odlučila da milion i dvesta hiljada dinara da lokalnoj borskoj televiziji Sezam, a ne Regionalnoj Televiziji Bor koja svojim signalom, na osnovu dozvole REM-a, pokriva celu teritoriju istočne Srbije i ima dopisnike u gotovo svim opštinama. Televizija Sezam realizovaće projekat „Zaječar po meri građana“ putem lokalne televizije, a odnosi se na informisanje o organizacijama i ustanovama i javnom mnjenju Zaječara. Lokalna televizija Sezam, privatizovana jula ove godine, nalazi se u vlasništvu kablovske Televizije Kopernikus koja studio ima u Nišu i Beogradu i od tada Televizija Sezam nema svoj program, nema zaposlene novinare koji prate događaje u Boru već samo reemituje program Televizije Kopernikus bez informacija iz Bora ili gradova u okruženju. Ova televizija okrenuta je Nišu što je i logično jer je Kopernikus niška televizija.

Nedovoljna stručnost komisija za procenu, trenutak raspisivanja predsedničkih i lokalnih izbora ili nešto drugo? Možda je posredi raširena korupcija, nepoznavanje elementarnih činjenica o profesiji ili, opet, stranačka pripadnost i podobnost. Zašto medijske kuće kojima je to osnovna delatnost i u kojoj više od 20 radnika prima zaradu i odgovorno radi svoj posao nema podršku za realizaciju projekata već se podržava amaterizam, lokalne televizijske kuće bez potrebnog stručnog kadra i osnovnih tehničkih uslova za rad?

Iako su medijska udruženja i pojedini mediji mislili da su svojom inicijativom i ukazivanjem na to da komisija u Zaječaru nije bila izabrana u skladu sa zakonom o javnom informisanju i medijima, uticali da prethodni konkurs bude poništen i tvrdili da je razotkriven koruptivni mehanizam dodele sredstava namenjenih javnom informisanju u Zaječaru, sada se pokazuje da je to bila zabluda. Isti učesnici i na prvom i na drugom konkursu dobili su sredstva za svoje projekte samo je promenjen iznos sredstava. Nezvanična informacija koja je kružila da je konkurs bio poništen zato što Televizija Sezam-Kopernikus nije dobila milion i dvesta hiljada dinara, već je dobila polovinu te sume, sada, nakon drugog konkursa se ispostavlja kao tačna.

Novi konkurs dokazuje da je komisija ponovo formirana u suprotnosti sa zakonom, bez ijednog predstavika reprezentativnih novinarskih udruženja. Namerno su izbegnuti predstavnici UNS-a i NUNS-a kao reprezentativnih i najznačajnijih novinarskih udruženja u Srbiji iako to nalaže Zakon o informisanju i medijima u članu 24. i Pravilnik u članu 21. U komisiji su bili Mario Radojković, urednik programa Banker radija iz Niša, Nevena Simendić, urednik TV Pančevo i Mirjana Vasić, novinar sremskog radija Šid, dakle niko ispred UNS-a ili NUNS-a.

U obrazloženju se kaže da su specifični kriterijumi komisije, pored pravilnika, bili i da Grad Zaječar ima interes da novac koji je namenjen za javno informisanje svojih građana upotrebi na najcelishodniji način, pre svega za potrebe stanovnika svoje lokalne zajednice, da se najekonomičnije upotrebi novac od poreskih obveznika građana Zaječara u skladu sa potrebom za njihovim javnim informisanjem. A zašto se sredstva dodeljuju pojedinim medijima potvrđuje i snimak koji je objavila Za media televizija. Na snimku se vidi kako gradonačelnik Zaječara i njegov pomoćnik daju instrukcije ekipama TV Istok i F kanal kako da objave konferenciju za novinare gradonačelnika. Ovo je i dokaz da država ni nakon privatizacije nije izašla iz medija i to nije usamljen slučaj, takvih primera ima gotovo svuda, ne samo u Zaječaru.

Tehnički i kadrovski kapaciteti nikoga ne interesuju i to niko iz komisija ne proverava, dovoljno je biti blizak partiji na vlast, imati od 3 do 4 prijavljena medijska radnika, ostali rade na „crno“ i prolazak je zagarantovan. Očigledan je primer grada Zaječara gde je nezakonito podeljeno više od 14 miliona dinara za period od dva meseca!

ŠRIF će zahtevati proveru i istraživati pravdanje trošenja budžetskih sredstava pogotovo u periodu manjem od dva meseca za sumu koja premašuje 14 miliona dinara. Pored finansijskog pravdanja istraživaćemo i na koji način su proizvedeni i emitovani medijski sadržaji finansirani parama građana. Nejasno je i to kako se realizuju i pravdaju projekti kada se nema kapaciteta i stručnog kadra za proveru realizacije projekata za koje se daje novac.

Na kraju, ostaje pitanje, da li će iko osim Regionalne televizije Bor i pojedinih kolega i strukovnih udruženja, reagovati na ovako sprovedene konkurse, koji se kose sa odredbama Zakona o informisanju i medijima? Pod maskom pluralizma podržavaju se sasvim drugačije metode rada, koje se sve više udaljavaju od novinarske profesije.

Urednički kolegijum „Štampa, radio i film“ D.O.O. Bor