05. okt 2014.

Gosti i predlozi

oljamala01Slučaj „Utiska nedelje“ nam je ponudio pokaznu vežbu kako će se ubuduće cenzurisati mediji. Evo, kako to ide…

Prvo se stvori atmosfera da su mediji slobodni jer su privatni, ali se prećuti da su frekvencije dobili političkim putem, da su oglašavanje državnih firmi – kao najvećih oglašivača – dobili političkim putem, i da ne plaćaju zaposlene što im se toleriše političkim putem.

Zatim se napravi pakt sa strancima da će im Vlast udovoljavati u svemu dok god su date odrešene ruke u Srbiji.

Zatim se donese tržišna odluka da se ukine emisija/ novinar/ čovek koji smeta ovima koji su omogučili celu goreopisanu simulaciju tržišta.

Jedna od oblasti koje su nehotice profitirale od rada zapadnih sila protiv naših interesa jeste upravo novinarstvo. Uz pomoć stranih donacija, nezavisni novinari koji su razobličavali režim, dobijali su priliku da rade za medije pomognute iz inostranstva, a kada bi zbog političkog progona gubili posao uvek je bilo nekoga da ih dočeka raširenih ruku.

Na kraju cele priče, imamo procenu vlasnika da emisija nije dovoljno gledana. Tabloidi pomognu objašnjavajući kako je spor isključivo finansijeke prirode. Druge medijske kuće pomognu tako što ne demantuju napise da tog novinara ili emisiju zovu u svoje redove, i problematičan sadržaj lagano tone u zaborav i postepenu diskreditaciju.

I onda samo ostaje nada u iste te strance da će ovi otpušteni, oblaćeni ljudi njima nekada poslužiti kao kec iz rukava kada odluče da, po svom dobrom običaju, prekrše dogovor sa naivnim domorocima na vlasti.

Jedna od oblasti koje su nehotice profitirale od rada zapadnih sila protiv naših interesa jeste upravo novinarstvo. Uz pomoć stranih donacija, nezavisni novinari koji su razobličavali režim, dobijali su priliku da rade za medije pomognute iz inostranstva, a kada bi zbog političkog progona gubili posao uvek je bilo nekoga da ih dočeka raširenih ruku.

„Utisak nedelje“ je redovno bio na programu prozapadnih medija i postoji samo jedno objašnjenje zašto još uvek nije došlo neko protivljenje njegovom ukidanju sa te strane – emisija je branila zapadne vrednosti ali ne i zapadne interese. A to je nijansa koja je danas presudna u Srbiji.

Miloševićev pritisak na medije bio je brutalan i neprikriven. Zbog pojedinih emisija su ukidani čitavi mediji, a to je bio vrlo moćan povod za aktivističku, pa i masovniju narodnu reakciju.

Posle Miloševićevog pada, formiran je novi način pritiska na medije čijoj metastazi danas prisustvujemo. Naime, da nije bilo Demokratske stranke verovatno ne bi bilo ni infrastrukture za ovakav pritisak na medije i novinare. Oni su prvi uvezali javna preduzeća, marketing i medije a pritisak su vršili unutar emisija, trudeći da otupe ali ne i da sasvim uklone problematične novinare. Sadašnja vlast zapravo radi sve što i oni samo mnogo bolje jer je beskrupuloznija.

DS je izmislio ceo sistem, ali ga je SNS do kraja operacionalizovao. Primera radi, DSovci ipak ne bi smeli da oteraju Olju Bećković sa B92 jer ipak imaju neki prag dostojanstva, neki odnos prema tome što ona radi. SNSovci nemaju ništa, došli su i rade sve ono o čemu su sanjali dok su bili u na margini i smišljali šta treba da ponude kako bi se konačno dokopali vlasti.

Mnogi se sa pravom pitaju zašto je baš „Utisak nedelje“ emisija koja je ukinuta. Naime, ta emisija je po svojoj formi bazirana na sučeljavanju mišljenja, a svoj drugi deo hrani isključivo onim što se zbilo prethodne sedmice bez ikakvih presudnih autorskih intervencija. To je emisija koja bi po definiciji uvek morala da ostavi prostora za glas Vlasti i njeno uključivanje u polemiku.

Očigledno je međutim da su pred nama događaji koji će biti toliko bizarni i nekonzistentni sa onim što je obećavano u kampanji ili što je izgovarano koju sedmicu pre, da je svako podsećanje na njih opasno i mora se sprečiti.

Kada je o polemici reč, stvari stoje slično. Čekaju nas odluke koje će biti neodbranjive u bilo kakvom suočavanju i sledi nova faza suvog antiintelektualizma u našoj politici u kojoj će se sve svesti na jedan cilj i na jedan način da se do tog cilja dođe, a to je nešto što zna jedan vođa.

Otud će eventualno opstati oni opozicioni sadržaji koji više nemaju nikakvu kopču sa vlašću, koji sa njom ni nemaju priliku da polemišu, i na granici su da nose „šešire od aluminijumske folije“ kako im centri moći ne bi krali misli.

Ogledni primer ove smrti polemike desio se tokom uspeha ovogodišnjeg Prajda. S jedne strane Vlast je pokazala da ekstremiste ima u šaci, na SPC je izvršen pritisak da znatno ublaži svoje protivljenje, ali je onda sam Premijer pokazao u svojoj izjavi (kako „nije fasciniran“ učesnicima Prajda, kako razume da su Žandarmi nervozni i da im nije pravo) da antigej karta ostaje u igri i da je samo privremeno vraćena u špil, i da se u nekom sledećem deljenju može vratiti. Paradoksalno, duhovnici su postali tolerantniji a zaštitnici sekularnosti isključiviji, sve suprotno događajima 2010. Sada je dakle Premijer preuzeo kontrolu i nad homofobijom kao poslednjim javnim resursom koji nije bio pod kontrolom njegove stranke.

Mogu da zamislim kako bi izgledao „Utisak nedelje“ u kome se dekonstruiše ovaj događaj i Premijerove izjave. Izgleda da je to zamislio još neko i na vreme ukinuo emisiju.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend