Kritička javnost i pritisci na medije u Srbiji

Autocenzura i novinarska hrabrost su pitanje i problem samih medija jer neki od njih bez ikakvih pritisaka i uslovljavanja odlučuju da nešto ne objave i prećute, ocenio je juče vlasnik i direktor agencije FoNet Zoran Sekulić na skupu „Kritička javnost i pritisci na medije u Srbiji“.

Govoreći o predlozima medijskih zakona, Sekulić je naglasio da oni, uprkos zamerkama, odražavaju ono što je zapisano u Medijskoj strategiji, te dodao da je „pitanje od milion dolara kako će izgledati primena tog zakonodavstva i da li će to samo po sebi doneti bolje novinarstvo, kao i jasniju i čistiju medijsku scenu i ravnopravne startne pozicije na tržištu“.

Na jučerašnjem skupu u Medija centru predstavljen je i sajt Cenzolovka, koji je pokrenut radi jačanja svesti u javnosti o potrebi zaštite slobode govora i informisanja građana o problemima u radu medija. Sajt je pokrenula Fondacija Slavko Ćuruvija, uz podršku Ambasade Australije.

Ilir Gaši, izvršni direktor ove fondacije, objasnio je da je Cenzolovka pokrenuta jer određene teme u medijima imaju rok trajanja, pa građani posle izvesnog vremena prestanu da govore o njima. Kako je rekao, tema kao što je sloboda medija ne sme da izađe iz fokusa javnosti. Isto tako, rekao je on, važno je da postoji javnost koja shvata značaj medija koji brane javni interes.

Ilir Gaši, izvršni direktor ove fondacije, objasnio je da je Cenzolovka pokrenuta jer određene teme u medijima imaju rok trajanja, pa građani posle izvesnog vremena prestanu da govore o njima.

– Mora da postoji pritisak javnosti koja će tražiti informacije od javnog interesa i to je način da se poboljša i rad medija – zaključio je Gaši.

Na skupu su govorili i ambasadorka Australije u Srbiji Džulija Fini, bivši član Vlade Australije i član Parlamenta Australije Bob Mekmalan i glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić.

Lokalni mediji

Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik niškog portala „Južne vesti“, istakao je da su lokalni mediji u problemu jer ih finansiraju javne službe o kojima bi trebalo da pišu i istražuju. „Dve trećine novca lokalni mediji dobijaju iz javnih budžeta, odnosno od gradskih preduzeća. Novac se deli bez ikakvih kriterijuma, pa čak i uz tajne ugovore“, naglasio je Blagojević.