Krajnje je vreme da aktivizam građana natera relevantne institucije da se pozabave ovim problemom. Mora se nešto učiniti da nam i stvarnost ne postane potpuno kao rijaliti
Pošto sam trenutno na odmoru, ovo mi je jedini način da se odmah priključim peticiji „Hoćemo kulturu, a ne rijaliti“, kojim se zahteva ukidanje tih groznih televizijskih sadržaja koji su nas preplavili.
Dajem punu podršku mladim ljudima, studentima, budućoj eliti, koji su odbili da ćute i da se stide pred TV ekranima i koji su rešili da uđu u direktnu borbu protiv užasnog neukusa. Sa njima sam!
Taj vid samoorganizovanja ljudi morao je doći kad institucije ove zemlje, a pre svih Ministarstvo kulture i Radiodifuzna agencija odbijaju da rade svoj posao i da se suoče sa opasnim cunamijem nekulture. Oni su najodgovorniji.
Na sve javne zahteve i molbe da nešto učine, te institucije ponašale su se potpuno ignorantski. Zato, potpisi više desetina hiljada građana za samo nekoliko dana protiv rijaliti programa ulivaju nadu da se ta borba više ne može zaustaviti.
U tim „emisijama“ najpre učestvuju jadni ljudi koji se zarad novca i lažne slave brukaju i ponižavaju. Zatim se ponižavaju gledaoci koji te vulgarnosti i gnev svakodnevno upijaju, da bi se sutradan zgražavao i svako ko kupuje one dnevne novine koje su pune tih sadržaja.
Krajnje je vreme da aktivizam građana natera relevantne institucije da se pozabave ovim problemom. Da prekinu da ponavljaju groznu i licemernu mantru kako „svako ima daljinski, pa može da prebaci program“. Mora se nešto učiniti da nam i stvarnost ne postane potpuno kao rijaliti.
Smiljana Milinkov: Napadom na medije u Parlamentu vlast skreće pažnju sa sopstvene odgovornosti za podgrevanje nasilnog narativa u društvu
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
Da li je Vlada Srbije odustala od zahteva za sankcije medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.