14. okt 2014.

Neprijatna pitanja La Cristine

kirchner-obama-epaKada se ova temperamentna i plahovita Argentinka sa Forbesove liste najmoćnijih žena sveta spustila do govornice Generalne skupštine UN-a, plamena retorika kojom se obrušila na američku spoljnu politiku razdrmala je ceremonijalnu atmosferu otvaranja 69. zasedanja, a uticajne svetske televizije navela je da je – cenzurišu.

Polučasovni govor argentinske predsednice Cristine Fernandez Kirchner, alfa žene latinoameričke politike, sadržao je aktuelnu temu bankrota njene zemlje uz optužbe za “ekonomski terorizam” Washingtona, s kojim je u ratu o isplati kamata, nezaobilazno je ponovila argumente u vezi sa suverenitetom Malvinskih (Foklandskih) ostrva ili reformu sistema UN-a, ali reči najvećeg kalibra bile su ekskluzivno namenjene – Amerikancima.

Delovala je kao nova revolucionarna ikona. Mora da je obradovala i okrepila oca kubanske revolucije Fidela Castra i ohrabrila bolivijskog predsednika Eva Moralesa. Posthumno se zahvalila bivšem lideru Venecuele Hugi Chavezu koji je sa istog podijuma Georgea W. Busha nazvao inkarnacijom đavola, mašući knjigom Noama Chomskog kao Biblijom.

Njen govor je, sem obračuna sa svetskim bankarima i hedž fondovima koji su ponovo uveli Argentinu u bankrot, promovisao dijalog i saradnju među zemljama kao način otpora povlašćenoj svetskoj manjini. Zato je zahtevala reformu sistema UN-a, posebno Saveta bezbednosti u kome pet stalnih članica ima pravo veta.

Potom je usledila prava tirada na račun Washingtona:

„U prošlosti ste uvrstili Hezbollah na listu terorističkih organizacija, a to je velika, priznata stranka u Libanu! Vi ste optužili Iran da stoji iza eksplozije koja je uništila izraelski centar AMIA u Buenos Airesu 1994, iako argentinska istraga nikada nije uspela da dokaže učešće Irana u tom napadu.“

„Vi ste usvojili rezoluciju protiv Al-Kaide nakon terorističkih napada 11. septembra. Zemlje poput Iraka i Avganistana su razorene, njihovi stanovnici su ubijeni, dok obe zemlje još pate zbog terorizma!“

Obustavljen prenos

„Pokazali ste nakon izraelskog napada na Gazu, kada je Izrael počinio strašne zločine i uzrokovao smrt mnogih palestinskih civila, da je vaša pažnja usmerena na rakete koje su pogodile Izrael, koje nisu uzrokovale nikakvu štetu, ni žrtve!“

„Danas smo se, dakle, okupili kako bismo usvojili rezoluciju o našoj odgovornosti i međunarodnoj borbi protiv Islamske države Irak i Levant, organizacije koja koristi podršku saveznika velikih zemalja članica Saveta bezbednosti UN-a.“

“Dojučerašnji borci za slobodu danas su teroristi”, neprijatno glasno pita Cristina Fernandez Kirchner, pokušavajući da svet podseti koliko se politika dvostrukog standarda često koristi u globalnoj politici.

Tada su pod hitno obustavljeni prenos i prevođenje njenog govora. U nastavku na “mute”, koji je putem društvenih mreža, ipak, došao do svetske javnosti, Kirchner je potom podsetila da teroristi Islamske države prete da će je ubiti, isti oni teroristi, duboko je uverena, čijem su nastanku doprineli Amerikanci. “Kada se suočite sa terorizmom, velike sile suviše olako menjaju koncept prijatelja, neprijatelja, teroriste”.

Ako načas izađete iz okvira trenutne politike i njene propagande, razmislite o onome o čemu Kirchner govori. Javna je tajna da je CIA obučavala i naoružavala mudžahedine u Avganistanu kako bi se borili protiv sovjetske okupacije. Onda se Osama bin Laden odmetnuo, izjednačavajući kao “neverničke” neprijatelje i Amerikance i Sovjete. Zar nisu tokom rata po Bosni tolerisani neki drugi, a ,možda, i isti mudžahedini, da bi se Zapad naknadno uplašio “Bele Qaeda”? Zar i jedan drugi Frankenstein nije pobegao iz tajne laboratorije u kojoj su Izraelci pomagali u nastanku Hamasa kako bi pritisli palestinski Fatah da prihvati izraelske uslove mira?

Potom nam oni koji su ih pravili i doprineli njihovom usponu kažu da su sve te grupe najveće zlo. Što je nesumnjivo tačno, ali cinično i zakasnelo saznanje.

Čini se da se ista opasna matrica ponavlja i tokom tri godine građanskog rata u Siriji. Ophrvan željom da sruši despotski režim Bashara al-Assada, Zapad je uz podršku konzervativnih monarhija Zaliva, proglasio dobrodošlim svakog ko je delio isti cilj. Pomagali su ih finansijski, obučavali i naoružavali.

Militanti Islamske države su 2012. prolazili kroz obuku CIA-e u Jordanu kako bi uspešnije destabilizovali sirijski režim. Onda se, eto iznenađenja, pre nekih godinu dana unazad ustanovilo da radikalni islamisti Fronta Al-Nusra imaju svoju agendu u kojoj Assad uopšte nije prioritet.

Otkrilo se da pedigre Islamske države potiče od Islamske države Iraka i Sirije (ISIS) i Islamske države Iraka i Levanta (ISIL). Dok su druge terorističke grupe mahom amorfne organizacije, ISIS svoje korene direktno vuče iz sunitske grupe Al-Kaida Iraka (AQI) – sve dok nije došlo do razlaza lidera Islamske države Abu Bakra al-Baghdadija i vođe Al-Kaide Aymana al-Zawahirija.

Teško je objasniti kako se po oprobanom ritualu ponavllaju iste stare greške. Tek kada Islamska država po Iraku i Siriji zauzme teritoriju ravnu površini Velike Britanije i na njoj proglasi kalifat, kada počne sa javnim odrubljivanjima glava zapadnim novinarima i humanitarcima, kada iz okruženja samo jednog sirijskog grada uz granicu sa Turskom otera 180.000 ljudi u izbeglištvo, Amerikanci se odluče da uzvrate po još jednom oprobanom starom ritualu: udarima iz vazduha.

Barack Obama je koliko pre juna, kada je Islamska država u trijumfalnom pohodu prosto ponizila dve iračke divizije, zauzela Mosul i zapretila Bagdadu, islamiste omalovažavajuće poredio s “prvom postavom koledž košarkaškog tima koji bi da igra u NBA ligi”. Danas su neprijatelj sveta broj 1.

Stanar Bele kuće nedavno je pokušao da takvu pogrešnu procenu prebaci na američke obaveštajne agencije, ali pre će biti da je to kolosalna greška predsednikove administracije.

Veliki ne vole kritike

U startu je potcenjena očigledna istina da su Irak i Sirija disfunkcionalne države, što je idealan milje za nastanak i snažno jačanje organizacija poput ISIS-a. Haos Iraka godinama je veoma blizak haosu Sirije koju je američki predsednik opisao kao „nultu tačku“ za militante.

Zar bezvlašće Sirije ne podseća na nesposobnost centralne Vlade u Bagdadu da upravlja svim delovima Iraka? Zar teroristi Iraka nisu podjednakom efikasnošću privlačili strane borce koji su verovali u njihove „džihadističke besmislice“ kao i njihova islamska braća po Siriji?

I danas su prioriteti nejasni. Logika da je “neprijatelj mog neprijatelja moj prijatelj” u slučaju SAD-a, Sirije i ISIS-a ne važi. Očigledno se pravi razlika između “neprijatelja” i “protivnika”. Assad je Amerikancima neprijatelj, ISIS protivnik. Zato i neki arapski režimi, oni koji su odmah uključeni u vojnu koaliciju, i dalje smatraju da je važnije boriti se protiv Assadovog režima nego protiv ekstremista.

Zato Kirchner podseća da je do prošle godine sirijski rais bio neprijatelj i Amerikancima i islamistima, da sada američku bliskoistočnu politiku obeležava “hipokrizija”.

“Dojučerašnji borci za slobodu danas su teroristi”, neprijatno glasno pita Cristina Fernandez Kirchner, pokušavajući da svet podseti koliko se politika dvostrukog standarda često koristi u globalnoj politici. Rusi je promovišu po Krimu i na istoku Ukrajine, Amerikanci tradicionalno po Bliskom istoku.

Veliki ne vole da slušaju kritike na svoj račun. Zato je većina televizija iznenada prekinula prenos iz Generalne skupštine UN-a kada je govorila argentinska predsednica.

A La Cristina, kako je zovu Argentinci, našla je put da se osveti: pre neki dan je putem videoveze zajedno sa Vladimirom Putinom simbolično pustila u rad na španskom televizijski kanal Russia Today, kremaljsku varijantu CNN-a.

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

 

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend