29. mar 2015.

Rusko-ukrajinski sukob u Beogradu

osceNa međunarodnoj konferenciji posvećenoj zaštiti bezbednosti i integritetu novinara u organizaciji OEBS-a, oštro su polemisale delegacije Moskve i Kijeva

Prvi put pošto je Srbija preuzela predsedavanje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), u Beograd je juče stigla Dunja Mijatović, predstavnica OEBS-a za saradnju sa medijima, kako bi učestvovala u Palati „Srbija” na međunarodnoj konferenciji posvećenoj zaštiti bezbednosti i integritetu novinara. U njenom društvu su sedeli srpski šef diplomatije Ivica Dačić i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji su i otvorili skup. Najpre Dačić, a za njim i Tasovac, javnosti su se obratili rečima da su slobodni mediji preduslov svake demokratije, pa je s toga neophodno organizovati bezbedan i neometan rad kako „oflajn” tako i „onlajn” medija.

Odbivši nekoliko zahteva za intervju beogradskim medijima, Mijatovićeva je, uz istovremeno pristajanje da sedi sa najvišim državnim zvaničnicima iz Beograda, javnosti poslala poruku da je sklopljen mir između nje i Vlade Srbije. Pomirenje je potvrdila i u zvaničnim izjavama u kojima je istakla da je zadovoljna saradnjom sa srpskim vlastima, kao i da su povremene nesuglasice uobičajene i u mnogim zemljama.

Kada je Mijatovićeva u kontekstu nerazjašnjenih ubistava spomenula ime ubijene ruske novinarke Ane Politikovske, došlo je do „eksplozije” među ruskom delegacijom koja je oštro demantovala predstavnicu OEBS-a rečima da je to ubistvo istraženo i da su počinioci privedeni pravdi.

Međutim, kada je Mijatovićeva u kontekstu nerazjašnjenih ubistava spomenula ime ubijene ruske novinarke Ane Politikovske, došlo je do „eksplozije” među ruskom delegacijom koja je oštro demantovala predstavnicu OEBS-a rečima da je to ubistvo istraženo i da su počinioci privedeni pravdi.

Dalje izlaganje predstavnika Ruske Federacije odvijalo se po receptu zapadnih medija koji su, i mnogo pre rata sa Ukrajinom, nastojali da ovu zemlju predstave kao neprijatelja. Dakle, prisutni su mogli da čuju niz imena ruskih medijskih radnika koji su na teritoriji Ukrajine kidnapovani, prognani, stavljeni na razne diskriminatorne spiskove…

Nema sumnje da su Rusi unapred režirali nastup na beogradskoj konferenciji, budući da je baš na beogradskoj konferenciji nezvanično predstavljena publikacija „Ratni zločin oružanih i bezbednosnih ukrajinskih snaga: tortura i neljudski tretman”. Reč je, kako je kazao direktor Fondacije za studije demokratije Maksim Grigorijev, o izveštaju o ratnim zločinima u kojem se nalaze podaci o masovnom i sistematskom kršenju Evropske konvencije ljudskih prava od strane predstavnika ukrajinskih oružanih snaga, Nacionalne garde, Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i službe bezbednosti Ukrajine.

– Uveliko se radi na prebijanju i proterivanju ruskih novinara, uz to u Ukrajini više ne postoje medijske kuće koje u svom imenu imaju pridev „ruski”. Sve to podržavaju ukrajinski organi vlasti. Zato pozivam međunarodnu zajednicu da to spreči – kazao je Grigorijev.

Međutim, za ovakav jučerašnji scenario pripremila se i ukrajinska delegacija koja je u svojim redovima imala novinarku Anastasiju Stanko, svojevremeno kidnapovanu od, kako tvrde Ukrajinci, proruskih snaga u Luganskoj oblasti.

– Tri dana su me držali u podrumu bez hrane i vode. Verujem da su me neki koji sede ovde i videli – poručila je Stanko ruskoj strani ističući da se rezultati njihovog izveštaja nalaze u – „domenu fantastike”. U ruski izveštaj ne veruje ni Oksana Romanjuk iz kijevskog Instituta za masovne komunikacije.

– Mi verujemo rezultatima OEBS-a, a oni nisu primetili to o čemu vi pričate – rekla je Romanjuk prisutnim Rusima.

Ipak, na kraju prvog dela debate, Maksim Grigorijev prišao je i pružio ruku ukrajinskoj koleginici Anastasiji Stanko. Baš kao što se očekuje da to učine Aleksandar Vučić i Dunja Mijatović.

Iako je između Rusa i Ukrajinaca došlo do privremenog primirja, rasprava između ove dve delegacije opet je nastavljena u drugom delu jučerašnje konferencije, koja se odnosila na slobodu novinara nakon terorističkog napada na „Šarli ebdo”. Jedna od ruskih novinarki zatražila je reč i istakla kako je, tokom dva meseca izveštavanja iz Kijeva, trpela pretnje i maltretiranje.

Prema njenim rečima, kada je njena ekipa želela da napusti zemlju, na železničkoj stanici im je oduzet sav snimljeni materijal i oprema. „Pretili su nam da će nam polomiti ruke i noge i smestiti nas u podrum ukoliko ne postupimo kako nam je naloženo.” Izrevoltirani predstavnici ukrajinske delegacije podsetili su kolege iz Rusije da Kijev nije nikakvo opasno mesto, već glavni grad Ukrajine u kojem niko nije maltretiran, zatvoren ili pretučen.

Svaka dalja polemika, sprečena je od strane voditelja programa.

Stanje u medijima nakon napada na „Šarli ebdo” u Srbiji, prisutnima je pokušala da približi Snježana Milivojević, profesor Fakulteta političkih nauka. Ona je podsetila da je stradanje karikaturista poslužio mnogim medijima da se sete bombardovanja RTS-a tokom kojeg je poginulo 16 osoba. To je pomalo uznemirilo jednog od predstavnika makedonskih novinarskih udruženja koji je istakao da stradanje radnika RTS nikako ne može da se poredi sa smrću karikaturista. Radnici RTS-a, istakli su predstavnici Makedonije, bili su u službi „državne propagandne mašinerije”, dok karikaturisti predstavljaju simbol „slobode izražavanja”. Nažalost, niko od prisutnih nije imao repliku na reči makedonske delegacije.

Snježana Milivojević je podsetila da u Srbiji pod policijskom zaštitom žive četiri novinara, da se istražuju ubistva troje kolega i da je prošle godine zabeleženo više od 20 napada na predstavnike „sedme sile”. Alberto Spampinato, predstavnik italijanske delegacije i brat ubijenog novinara, istakao je da je „Šarli ebdo” širom Evrope pokrenuo pitanje da li postoji previše slobode govora, što je nedopustivo.

– Svi smo bili ožalošćeni, išli u šetnje podrške, palili sveće za nastradale, ali samo je jedna novina u Italiji objavila celo izdanje „Šarlija ebdoa”. Objavljivane su samo pojedinačne karikature – istakao je Spampinato, ističući da oko 15 novinara u ovoj zemlji živi uz stalnu policijski pratnju.

Predstavnici Turske istakli su da je nakon terorističkog napada na karikaturiste premijer ove države išao u šetnju podrške, dok su policajci pregledali novinska izdanja pokušavajući da spreče eventualno objavljivanje karikatura. U ovoj zemlji zabranjen je pristup sajtu lista „Šarli ebdo”.

Situacija sa medijskim slobodama nije sjajna ni u Albaniji, istakli su predstavnici ove države, uz opasku da nema zatvorenih novinara, da im se ne preti, ali da su umesto „psa čuvara koji laju upozoravajući na opasnost” postali krotke „domaće životinje koje rade isključivo u službi vlasti”.

Veći broj javnih rasprava o medijskim slobodama, uvođenje rigoroznih sankcija za sve koji ugrožavaju slobodu izražavanja, rigorozniji zakoni i njihova primena, kao i sveobuhvatno društvena akcija, neophodni su kako bi se sloboda medija dovela na viši nivo, zaključci su sa jučerašnje konferencije.

Dačić: Napad na novinare napad na celo društvo

Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova i predsedavajući OEBS-a, kazao je da je naša zemlja čvrsto opredeljena za zaštitu bezbednosti novinara i slobode izražavanja. On je istakao da je napad na novinare zapravo napad na društvo u celini.

– Srbija će kao predsedavajuća OEBS-u tokom 2015. pitanje slobode medija i bezbednosti novinara držati visoko među prioritetima organizacije – rekao je Dačić i dodao da su OEBS i EU u više navrata pozdravili rad vladine komisije za istraživanje ubistava novinara.

Tasovac: Mediji prioritet vlade

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac izjavio je da je unapređenje medijske scene u vrhu prioriteta vlade, a kao dokaz te tvrdnje naveo je „iskrene namere da se stvari učine još boljim”.
– Postojanje komisije za istraživanje ubistava novinara pokazuje želju vlasti da se rasvetle tamne mrlje naše turbulentne prošlosti – istakao je ministar. Tasovac je naglasio i da su odgovornosti samih novinara, važnost samoregulacije unutar novinarske branše, profesionalizma, poštovanje kodeksa i viši nivo medijske pismenosti nešto na čemu treba raditi.
– Iskreno i bez rukavica savetujem ponekad pogled u ogledalo i suočavanje sa sopstvenim odrazom. Koliko važi za politiku, i istoj meri važi i za novinarstvo – kazao je Tasovac.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend