Slučaj “Supermena iz Feketića” godinu dana kasnije

Početkom februara prošle godine građani Srbije su imali prilike da vide kako funkcioniše jedan od mehanizama za uklanjanje “nepodobnog” sadržaja na Internetu. Sigurno se sećate parodije video-snimka tadašnjeg prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića kako spašava dete iz snežne mećave kod mesta Feketić.

Navedeni snimak je uklonjen sa “Jutjuba” i “Vimea” ubrzo nakon što je postavljen, zbog čega su SHARE fondacija, NUNS i NDNV tada osudili cenzuru na Internetu. SHARE je podneo krivičnu prijavu protiv odgovornih lica u kompaniji “Matricon”, predstavnika za Srbiju “KVZ Music”-a, bugarske kompanije registrovane u Austriji po čijim prijavama su uklanjani video-snimci. Radio-televiziji Srbije, koja je autor originalnog materijala, što je bilo jasno prikazano u video-parodiji, poslali smo zahtev za pristup informacijama od javnog značaja, kako bismo pokušali da saznamo više o odnosu RTS-a i kompanije “KVZ Music”.

Posle godinu dana od ovog incidenta u srpskom Internet prostoru gotovo da nemamo nove informacije. Svesni smo da nadležno tužilaštvo i policija imaju ograničene tehničke i organizacione kapacitete za efikasniju reakciju u određenim situacijama. Ipak, smatramo da je rešavanje slučaja “Feketić” od ključnog značaja za uspostavljanje pravne sigurnosti i dokaz da slobode i prava u digitalnom prostoru zaista jesu zagarantovana. Od RTS-a smo dobili veoma nejasnoobjašnjenje u vezi sa uklanjanjem snimka, ali je očigledno da između javnog servisa i KVZ-a nije postojao bilo kakav ugovor u pisanoj formi i da je ta kompanija angažovana za “testiranje administratorskih ovlašćenja”. Video-parodija jevraćena na “Jutjub” posle izvesnog vremena, ali to svakako ne može da oslobodi KVZ odgovornosti.

U nastavku sledi pregled radnji koje su povodom ovog slučaja preduzeli nadležni državni organi:

Krivična prijava je poslata 4. februara 2014. godine, nalazi se u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu na Novom Beogradu
Dana 4. aprila 2014. izvršen je uvid u predmet; 11. marta Tužilaštvu je stigao dopis od Policijske uprave za Grad Beograd kojim su tražene dodatne informacije; Tužilaštvo dostavlja informacije 21. marta
Pravnog zastupnika SHARE fondacije, tj. advokata koji je poslao krivičnu prijavu, 14. aprila je kontaktirao inspektor iz Prvog odeljenja MUP-a (privredni kriminal) kako bi dao izjavu u vezi sa predmetom
Advokat daje izjavu 15. aprila i predlaže da direktor SHARE fondacije za pravna pitanja i politike takođe ispriča svoje viđenje slučaja
Predstavnik SHARE zajedno sa advokatom odlazi u policiju i daje izjavu 17. aprila
Advokat je 10. juna razgovarao sa tužiocem, koji mu je rekao da će do kraja meseca poslati predmet u Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal (VTK) jer je smatrao da predmet spada u njihovu nadležnost
Prema poslednjim informacijama, dobijenim početkom februara 2015. od zamenika javnog tužioca koji je nadležan za predmet, Tužilaštvo za VTK je vratilo predmet Trećem osnovnom javnom tužilaštvu.

Prošlo je godinu dana bez značajnijih pomaka u istrazi, a reč je o sumnji da je izvršeno krivično delo povrede slobode govora i javnog istupanja (čl. 148 Krivičnog zakonika). Dakle, nakon više od 365 dana sve što možemo primetiti je da se sa istragom nije daleko odmaklo, ili o tome javnost i zainteresovana lica nisu obavešteni, iako je u krivičnoj prijavi izneto dovoljno dokaza i upućeno na dovoljno lica da se kvalitetno moglo utvrditi da li je došlo do izvršenja krivičnog dela. Nažalost, ovo nije jedini slučaj spore ili gotovo nikakve reakcije nadležnih organa kada govorimo o ugrožavanju digitalnih prava i sloboda, a posebno slobode medija i informisanja, što se vidi na primerima sajber-napada na Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) i portal “Peščanik”, kao i drugim sličnim slučajevima koji su još uvek nerasvetljeni.

Poverenje građana u tužilaštvo i ostale institucije se ne može izgraditi nepostupanjem po krivičnim prijavama, već je neophodno da državni organi u razumnim rokovima javnosti objave svoje nalaze i stavove, što se ovde nije dogodilo. Na kraju, sporo postupanje državnih organa obeshrabruje građane i organizacije koje smatraju da su povređena osnovna ljudska prava da pokreću pravne postupke koji su im na raspolaganju, čime se dodatno ugrožava vladavina prava.