REM u vreme dodeljivanja dozvola za nacionalnu pokrivenost (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)
Televizije neće imati obavezu da petinu njihovog sadržaja čini kvalitetan program (naučno-obrazovni, kulturno-umetnički, dokumentarni i dečji program), ako se usvoji nacrt pravilnika koji propisuje minimalne uslove za dodelu dozvola.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je, naime, ovu dosadašnju obavezu izbacilo iz nacrta pravilnika koje je predložilo za javnu raspravu. Ako takav pravilnik bude usvojen – televizijama ostaje potpuna sloboda da žanrove u svom programu određuju isključivo po svojim interesima, zanemarujući kvalitet.
To što kvalitetan program nije uključen u nacrt pravilnika, ozbiljan je pravni propust, kaže za Cenzolovku nekadašnja članica Saveta REM-a i pravnica Judita Popović.
Ona objašnjava da je po Zakonu o elektronskim medijima jedno od ovlašćenja REM-a upravo unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti elektronskih medija.
„I do sada je u radu regulatora kvalitet medijskih usluga – minimum 20 odsto programskih žanrova kao što su obrazovno-vaspitni, kulturno-umetnički, dokumentarni, dečji – predstavljao poslednju rupu na svirali. Izostanak te obaveze nije iznenađenje.”
Dok je televizijama (i dalje) zakonska obaveza da podižu opšti kulturni i obrazovni nivo građana, doprinos REM-a u tome je, kaže sagovornica Cenzolovke, „misaona imenica i prazna floskula”.
FILIPOVIĆ: NEOBJAŠNJIV NESTANAK KVALITETNOG PROGRAMA
– Koncentrisali smo se na tri pravilnika koji se bave predizbornom kampanjom, ljudskim pravima i uslovima i kriterijumima za izdavanje dozvola za pružaoce medijskih usluga, kaže Tamara Filipović iz NUNS-a, govoreći o predlozima koje su u okviru javne rasprave podneli Koalicija za slobodu medija, CRTA i ANEM.
„U pravilniku o predizbornim kampanjama insistirali smo da se uskladi terminologija koja je usvojena u Zakonu o elektronskim medijima, kao i na boljem definisanju funkcionerske kampanje kako bi se eliminisala mogućnost da se ona sprovodi.
U Pravilniku o ljudskim pravima insistirali smo da se terminologija uskladi sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
U pravilniku o uslovima i kriterijumima za dodelu dozvola insistirali smo da se vrati minimalno obavezno učešće kvalitetnog programa. Tu se misli na dokumentarni, naučno-obrazovni, dečji i kulturni program, odnosno na programe sa kojim televizije konkurišu za dozvole”, kaže Tamara Filipović dodajući da su te obveze na neobjašnjiv način nestale, iako su postojale u prethodnom pravilniku.
Judita Popović kaže da REM „ostaje dosledan svojoj kontroverznoj ulozi i zato izostaju odgovori na sva relevantna pitanja”.
Selektivna primena i nesprovođenje zakona problem su kako kod medijskih tako i kod svih drugih zakona u Srbiji, kaže Popović i dodaje:
„U haotičnom stanju u oblasti elektronskih medija, nedoumica je šta su zaista zakonom predviđene ‘politike u oblasti pružanja medijskih usluga’, gde se one kreiraju, utvrđuju i čije interese štite – ako interes javnosti potpuno zanemaruju u realnosti.”
REM odbio produženje javne rasprave
Obaveza REM-a je da početkom maja, šest meseci od usvajanja novih medijskih zakona, donese i odgovarajuću podzakonsku regulativu. Za čak 15 nacrta pravilnika ovo telo pokrenulo je javnu raspravu od 20 dana, što je zakonski minimum.
Koalicija za slobodu medija, CRTA i ANEM tražile su produženje javne rasprave, što je REM – odbio.
„U obrazloženju kažu da nisu mogli da produže javnu raspravu zato što ih zakon obavezuje da usvoje sve predviđene pravilnike šest meseci od usvajanja ZEM-a. To ističe 4. maja, odnosno 7, zbog neradnih dana tokom praznika”, kaže za Cenzolovku Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ona smatra da se „REM po svom starom dobrom običaju ne osvrće na javni interes i građane zbog kojih postoji. Bahatost je na delu sve vreme”.
Filipović potvrđuje da REM ima zakonski rok, ali pita Savet i direktorku REM-a da li je zaista bilo potrebno ugurati sve pravilnike na donošenje u poslednjih 20 dana.
Da li zaista misle da su na taj način pružili građanima i svim zainteresovanim stranama mogućnost da smisleno učestvuju u javnoj raspravi?
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Predsednik Stenforda podnosi ostavku pošto je brucoš u studentskom listu objavio dokaze o nedostacima njegovih istraživanja
Predmet s presudom Dejanu Nikoliću Kantaru nestao u Višem sudu u Vranju
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.