Šta sve možeš na mreži kad imaš ideju

Kao primer kako se veb može korisno upotrebiti, na tribini „Ko je na mreži” u Beogradu naveden slučaj građana iz naselja „Stepa Stepanović”, koji su postali „noćna mora” za gradske vlasti

Obilne padavine podsetile su nas ovih dana na katastrofalne poplave prošlog maja, a deo domaće internet zajednice i na uspešan projekat kojim su značajno olakšali spasilačke operacije i informisanje građana. Sajt poplave.rs, sa proverenim informacijama o kritičnim mestima, podignut je za 24 sata zahvaljujući grupi „onlajn dobrovoljaca”, a za nedelju dana posetilo ga je milion i po ljudi. Oživeo je ponovo ovih dana, prateći situaciju u Novom Sadu i Golupcu, a na tribini o internetu, održanoj juče u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu, naveden je kao primer kako internet može da okupi ljude da čine dobre stvari.

Angelina Radulović, novinarka i blogerka, deo ekipe spomenutog sajta, kao drugi primer moći globalne mreže opisala je kako je pre devet godina, kada je prvi put postala mama, osnovala udruženje „Roditelj”, okupljajući u onlajn zajednicu druge žene sa istim dilemama i problemima.

U vreme majskih poplava održana je i prva izložba umetničkih fotografija sa „Instagrama” u Srbiji. Sve je takođe organizovano preko interneta, ispričao je Miloš Đajić, bloger, tviteraš i aktivista, autor fotografija, od kojih su neke na kraju prodate za pomoć postradalima u poplavama.

Niko od učesnika tribine „Ko je na mreži” ne slaže sa stavom da internet otuđuje ljude, jer imaju sasvim drugačije iskustvo.

– Našla sam ljude koji su mi mnogo nedostajali, virtuelni život mi je obogatio život – rekla je voditeljka Ivana Zarić, koja je sa koleginicom Natašom Ristić pre dva meseca pokrenula onlajn magazin „Invent”.

Njih dve su prešle na onlajn medij iz konvencionalnog, koji je, kaže Nataša, postao jedan ogroman rijaliti, bez mesta za pokretačke teme, prepuštajući ljudima da gledaju tuđe živote umesto da se bave svojim.

Ivan Ćosić, tehnološki preduzetnik i edukator, poručio je da je najvažnije da se shvati šta čemu služi na internetu i da svako može da ga prilagodi svojim potrebama.

– Postoji već dugo recept kako da napravite bombu, ali imate i predavanja sa Stenforda. Ako će neko da koristi negativne stvari, društvo to treba ranije da kanališe – rekao je Ćosić. Kao primer kako se internet može korisno upotrebiti, naveo je internet zajednicu građana iz naselja „Stepa Stepanović”, koji su postali „noćna mora” za gradske vlasti jer na mreži uspevaju da definišu probleme i zakažu protest na kom ih se okupi do hiljadu ljudi. Ili slučaj momka iz Srbije koji je, shvativši da nema dobrog sajta za pecaroške ture, sam napravio takvu platformu i doživeo da Amerikanci njemu plaćaju da im organizuje pecanje na Floridi.

Zlatko Crnogorac, izvršni producent u ustanovi kulture „Parobrod” i administrator njihovog sajta, izneo je malo pesimističnije viđenje situacije kad je reč o promovisanju kulturnih sadržaja i stav da je televizija kod nas i dalje dominantna u tom polju.

– Tehnološka revolucija pomnožena sa našim materijalnom situacijom dovela je do toga da se ljudi povlače u virtuelni prostor i zadovolje se time da neki kulturni događaj lajkuju. Ako za neki događaj imamo odziv manje od jednog procenta pratilaca na „Fejsbuku”, to mi govori da na ovoj platformi imamo samo virtuelni aplauz, a da nam ne dovodi ljude koji će da pogledaju neki film. S druge strane, ako najava bude u jutarnjem programu na televiziji, doći će bar 10 puta više ljudi – rekao je Crnogorac.

Vesna Milosavljević, direktorka portala za kulturu jugoistočne Evrope „Sikult”, zaključila je da se internet pogrešno tretira jer se ili idealizuje ili satanizuje, a zapravo je u 21. veku postao način života i svako bira kako će ga koristiti.

 Foto: Reuters