Vučić „spasava“ Tanjug

Povodom gašenja agencije Tanjug nakon neuspešne privatizacije u zakonskom roku, u javnosti u Srbiji ne prestaju polemike u koje su se uključili i premijer i nadležni ministar, ali sa sasvim suprotnih pozicija. Da bi premijer saopštio da će dati sve od sebe da spasi Tanjug. To, prema političkoj praksi u Srbiji, znači – vrata će se ipak otključati, mada se ne zna koja će formula biti primenjena, s obzirom na to da je zakonski rok istekao 31. oktobra

Premijer je izjavio da će pokušati da spase Tanjug, ne precizirajući kako:

“Pokušaćemo da ljudima u Tanjugu pomognemo. Nemojte da me pitate tehničke stvari, ko boga vas molim. To rešavaju pravnici , njih petorica gledaju šta i kako da uradimo. Ne možemo da kršimo zakon, nego ćemo da vidimo sui generis da rešavamo pitanje Tanjuga.”

I još da je on bio protiv gašenja a optužen je da je odluka njegova. Kaže, kad se vratio iz Sarajeva, pročtao u novinama: “Vučić ugasio Tanjug!“

Ova izjava usledila jedan nakon što je u javnost procurela, pre bi se moglo reći, puštena informacija sa sednice Vlade Srbije na kojoj je premijer u svom stilu opleo po ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu. Sve novine su iz “poverljivih” izvora objavili citate onoga što je Vučić rekao:

„Hoću zbog stenograma i istorije da kažem koliko sam razočaran onim što se desilo oko Tanjuga“…“Ti i Saša Mirković ste me ubeđivali da je to važno, potrebno i reformski“. 

„Tražio si da ne ideš u Sarajevo kako bi ostao ovde da braniš i obrazložiš odluku. Noćas sam gledao vesti, nigde te nisam video, samo sam čuo nemušto objašnjenje Saše Mirkovića, gde se poziva na tačku 141. pa ne razumem tačno zašto nisi išao u Sarajevo.“

„Iako sam ja bio protiv gašenja Tanjuga, a ti Tasovac za…. Ti Tasovac nisi podmetnuo svoja ledja, podmetnuo si moja ledja, kao i obično“, zaključio je premijer.

Usledilo je pismeno saopštenje ministra Tasovca koji je najpre potvrdio da su citati autentični a onda on, nešto otmenije, opleo:
“Premijer je bio protiv gašenja Tanjuga, ali ne i protiv poštovanja zakona. Uz puno poštovanje njegovih razloga, od kojih je sudbina 180 zaposlenih verovatno bila na prvom mestu, ja sam bio za poštovanje zakona.”

Zatim je usledila izjava direktorke Tanjuga Branke Đukić, koja je do poslednjeg trenutka ćutala, da bi se pojavila na Pink Televiziji i saopštila da spas dolazi od premijera: „Ja sam juče prepodne imala sastanak sa premijerom, razgovarali smo o situaciji u kojoj smo se našli. Mi smo juče već obavestili javnost da je predsednik vlade bio protiv gašenja Tanjuga. Premijer me juče obavestio da će da se nađe neko rešenje“.

Kolumnista Draža Petrović, tim povodom, za RSE kaže da su ovakve igre od ranije poznate na političkoj sceni Srbije:

“Meni se čini da premijer, kao mnogo puta do sada, napravi problem pa se onda pojavio kao mesija koji taj problem pokušava da reši. Vučić je potpisao to rešenje o gašenju agencije Tanjug, pa onda je , kada se vratio iz Sarajeva, odjedanput postao iznenađen celom tom pričom. I u medijima se pojavio prvi put stenogram sa sednice Vlade, koji je očigledno neko dostavio Tanjugu sa namerom da se opere premijer Vučić u celoj toj priči.”

Podsetimo, državna agencija Tanjug, nastala u ratnim godinama 1943., bila je visokoprofesionalna medijska kuća u okvirima, naravno, tadašnje jednopatrijske države, da bi u ratnim 90-im urušila svoj ugled, poput drugih medija koji su se stavili u službu Miloševićeve ratne mašinerije. Iz takvog Tanjuga odlazili su profesionalci, i osnovali dve privatne agencije koje rade na srpskom tržištu -Betu i Fonet. Tanjug je opstajao na državnim jaslama. Medijska transformacija, privatizacija medija i izlazak države iz te sfere, zakačio je i ovu agenciju. Do poslednjeg trenutka zaspoleni su verovali da će NEKO da ih spase. A nadležni su čekali da se agencija sama pobrine za kupca. Ali, za Tanjuga “Radojica” se nije našao. Radojica, lik koji je pokupovao mnoge lokalne medije, iako sa medijima nikakvu dodirnu tačku nema.

Zanimljivo je da su dva novinarska udruženja na različitim pozicijama povodom sudbine Tanjuga. UNS apeluje na državu da ne prepuste gašenju “nacionalnu novinsku agenciju koja je prepoznatljiv brend Srbije i bivše Jugoslavije u svetu”, dok NUNS i drugi članovi Asocijacije nezavisnih medija traže dosledno sprovođenje reformskih medijskih zakona.

Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine se najpre osvrnuo na izjavi premjera Vučića nazvavši je demagoškom koja izlazi izvan zakonskog okvira: ”Gašenje Tanjuga je direktna posledica Zakona za koga su glasali skoro aklamacijom poslanici u Skupštini u avgustu 2014. godine. Jedina zamerka Ministarstvu je što nije aktivnije radilo na tome da se zaposlenima u Tanjugu omogući da preuzmu besplatne akcije. Sa druge strane, menadžement Tanjuga kao i drugih medija, sve vreme je radio kako bi obesmislio proces medijskih reformi. Ubedljivo najveću krivicu za stanje u kojem se Tanjug našao snosi mendžment te firme.”

Ljiljana Smajlović kao direkrka Politika kaže da ne zna kako će ogranizovati posao bez Tanjuga a kao predsednica UNS-a, da je veoma razočarana ishodom privatizacije Tanjuga. .

“Mi mislimo da se, u najmanju ruku, moglo da ide na rešenje da Tanjug pripadne novinarima koji tu rade. Ne znam ko je u pravu od ljudi koji upiru prste jedni na druge, ali ja sam razočarana i u kolege novinare i u menadžment agencije”, kaže Smajlovićka kritikujući indolentnost u samoj medijskoj kući.

Novinarka Ruža Ćirković za RSE podvlači da je informaciona struktura Tanjuga državni kapital, pa da je država morala da pokuša da nađe neku formulu za transformaciju Tanjuga. “Da država takav kapital jednostavno baci kroz prozor, za mene je neprihvatljivo.”