22. jul 2015.

Kako je nestao Radio B92: „Dogovor je da se ovo odmah završi”

Radio_B92_Cenzolovka

Vreme kada je Radio B92 bio najvažniji nezavisni medij u zemlji: Autor kultnih emisija i džinglova koji se citiraju – Srđan Anđelić (Mjehur Ubica)

Kao što je iz programa svojevremeno nestao Peščanik, kao što su otišli Danica Vučenić i drugi sjajni novinari i novinarke, kao što je sa TV B92 pre godinu dana ispraćena Olja Bećković, u tišini je nestao i čitav radio koji je devedesetih bio najvažniji nezavisni medij u zemlji

Skoro nečujno, skoro kao da ga nikada nije ni bilo, 13. jula prestao je da postoji Radio B92. Istovremeno, na dobro poznatoj frekvenciji počelo je emitovanje programa radio-stanice Play, koji podrazumeva vesti s minimalnom količinom reči i obilje muzike znatno mekše od one po kojoj je B92 bio poznat.

Već dobrano anestezirana kulturna, medijska i svaka druga javnost ovaj gubitak skoro da nije ni primetila: oni koji su na B92 radili ili uz njega živeli četvrt veka prisetili su se prošlih dana, ali osim opšteg osećanja tegobe, nije se desilo bukvalno ništa.

Kao što je iz programa svojevremeno nestao Peščanik, kao što su otišli Danica Vučenić i ostali vrhunski novinari, kao što je,   uostalom, sa TV B92 pre godinu dana ispraćena Olja Bećković, nestao je i čitav radio.

Unapred osigurana tišina

Proces egzekucije zvanično je otpočeo 9. jula, kada je desetak preostalih zaposlenih dobilo otkaz i kada je postalo jasno da se nešto još veće „iza brda valja”.  postupak obavljen je neverovatno efikasno, brzo i hladno – toliko da se sada čini kako je (ne)zainteresovanu javnost više šokirao način nego sam čin.

Jedan deo saradnika dobio je cirkularni mejl čije su četiri rečenice glasile:

Poštovani,

Do sada ste verovatno već upoznati sa promenama u Radiju B92 od četvrtka 9. jula. Da izbegnemo eventualne nedoumice, te promene podrazumevaju i ukidanje svih autorskih emisija, uključujući i Vaše.

Hvala Vam svima na dugogodišnjoj saradnji i jedinstvenim sadržajima po kojima je bio prepoznavan Radio B92.

Želim Vam sve najbolje u daljem radu,

Nemanja Kostić

Direktor programa / Program Director

Za razliku od njih, oni koji su imali status zaposlenih, otpušteni su u unapred osiguranoj tišini.

Miši Stojiljkoviću, baš dok su mu se putem mobilnog telefona „zahvaljivali na saradnji”, iz banke je stigla poruka o uplati otpremnine, i to pre nego što je čovek uopšte obavešten da mu je „radno mesto ukinuto”

Voditeljka Jelena Janković pozvana je tog fatalnog četvrtka u kadrovsko odeljenje, usred svoje smene. Dok su joj nadležni saopštavali loše vesti, neko je brže-bolje zaključao studio i tako joj onemogućio da se – ako joj to uopšte padne na pamet pošto joj kažu da više nema posao – vrati pred mikrofon.

Slično se dogodilo i Biljani Vujasinović, nekadašnjoj urednici Informativnog programa, koja je pozvana nakon što je pročitala vesti u četiri, a malo pre nego što je ušla u završnu fazu pripreme centralne informativne emisije – Dnevnika u pet.

„Kad su pozvali, pitala sam mogu li da dođem posle Dnevnika, jer imam mnogo posla, a rekli su mi: ‘Ne. Dođi odmah. Dogovor je da se ovo odmah završi’”, kaže Biljana Vujasinović za Cenzolovku. „Da mi je to saopšteno na vreme, svakako ne bih pravila skandal, ali bih se pozdravila sa slušaocima posle 25 godina. Rekla bih im da je ovo poslednji Dnevnik, da im se zahvaljujem, da se desilo da Radio B92 neće imati informativni program. To su oni možda hteli da izbegnu.”

Skoro istovremeno otpušten je i Miša Stojiljković, uz Biljanu poslednji preostali član informativne redakcije, kojem je baš dok su mu se putem mobilnog telefona „zahvaljivali na saradnji” – iz banke stigla poruka o uplati otpremnine. Agilni poslodavac pošteno je platio sve što mu zakon nalaže, i to pre nego što je čovek uopšte obavešten da mu je „radno mesto ukinuto”.

Odlazak u šumu

„Ne želim da zvučim kao general posle bitke, ali ja sam još od septembra prošle godine znao da će se ovako nešto desiti. Nisam znao da će radio biti baš ugašen, ali bilo je jasno da će biti bar temeljno transformisan. Pamtim i datum kada se to desilo. Bio je 29. septembar 2014. godine”, kaže Miša Stojiljković.

„Kad su pozvali, pitala sam mogu li da dođem posle Dnevnika, jer imam mnogo posla, a rekli su mi: ‘Ne. Dođi odmah. Dogovor je da se ovo odmah završi’. Da mi je to saopšteno na vreme, svakako ne bih pravila skandal, ali bih se pozdravila sa slušaocima posle 25 godina. To su oni možda hteli da izbegnu”

(Biljana Vujasinović)

Bilo je to dok se RTV B92 spremala za selidbu iz zgrade kod Beogradske arene, zakupljene od Narodne banke Srbije, u kojoj je ova kuća bila od 2001. godine. Pošto je dotadašnje akcionarsko društvo u vlasništvu zaposlenih 2010. godine dobilo novog većinskog vlasnika i postalo deo grčke medijske grupe Antena, koja u Srbiji poseduje i Prvu TV, Televizija B92 je  trebalo da se preseli u zgradu na autoputu Beograd-Zagreb, iz koje program emituje „sestrinska” Prva. Radio je, kao i ostale ispostave Devedesetdvojke, koja ima i sopstveni humanitarni fond i izdavačku kuću, trebalo da se smesti sa druge strane reke, u zgradu u Makedonskoj ulici.

„Tog dana doneta je odluka da radio ne ide sa Veranom (Matićem), Fondom B92 i Samizdatom u Makedonsku ulicu, kao što je ranije bilo dogovoreno, nego su nas šutnuli u šumu, tamo gde su televizija i TV Prva. U prostorijama Eurocentra u Makedonskoj, gde je trebalo da se preselimo, bio je čak i momak koji je brinuo o tehnici: pravio je nacrte, gledao gde će da bude ‘gluva soba’, kako će izgledati studio, kako ćemo rešiti izolaciju. Sve je to bilo u toku i trebalo je 1. oktobra majstori da uđu u taj prostor i počnu da ga preuređuju. A onda je 29. septembra saopšteno da se od plana odustaje i da radio zajedno s televizijom ide u šumu”, priča Stojiljković.

Zaposlenima ni tog dana, a ni kasnije, nije objašnjeno o čemu se radi, a Miša Stojiljković tvrdi da im je ipak postalo jasno kuda sve to vodi:

„Od tog trenutka smo samo sedeli i čekali kako će se sve završiti. Meni lično i dalje nije bilo toliko loše da bih odlučio da idem. Imao sam emisijicu u koju sam dovodio goste po svom izboru, niko mi se nije mešao u to, a plata je bila redovna i stizala je svakog 15. i 31. u mesecu. Zato sam prosto sedeo i čekao.”

Formatiranje i preformatiranje

Početkom marta ove godine, u Radio B92 došao je savetnik iz Antena grupe zadužen da obavi proces „formatiranja radija”, to jest da njegovu muzičku matricu uskladi sa radijskim formatima koji „gađaju” određenu publiku u određeno vreme. Ti radijski formati zapravo su ustaljene muzičke šeme, koje i nose naziv prema segmentu publike kojem se obraćaju. To bi u prevodu značilo da je trebalo da B92 postane sličniji drugim, tržišno orijentisanim radio-stanicama.

„Imam utisak da su s tom listom ljigavih pesama hteli da bukvalno rasteraju sve slušaoce koji su nas do tada slušali. A od trenutka kada su preko noći rešili da promene muziku, bilo je jasno da će isto tako preko noći promeniti i nas”

(Miša Stojiljković)

Da bi se to sprovelo u delo, savetnik je najpre razgovarao sa zaposlenima, a zatim je navodno urađeno istraživanje tržišta: jedna domaća agencija telefonom je pozvala 800 ljudi i ispitala njihove želje i potrebe, ali su sirovi rezultati posle toga poslati švedskoj agenciji s kojom Antena inače posluje. Prema rečima zaposlenih u B92, o tome niko ništa nije znao, izuzev novopostavljenog programskog direktora Nemanje Kostića.

Kostić je posle toga nešto češće putovao u Atinu i obavljao tehničke poslove, a rezultati njegovog rada i rada njegovih saradnika postaće vidljivi 29. juna, kada je konačno puštena nova muzička baza, to jest plej-lista koja je program B92 trebalo da uvede u „format”.

„Pokušali su s tom idejom i dve godine pre toga, ali i tada, i 2013. Veran je uspeo da ih spreči preko nekih švedskih kanala. Tada su sve to stopirali, ali su čekali i dočekali svoju šansu”, objašnjava za Cenzolovku izvor izuzetno dobro upućen u formatiranje Radija B92, koji je želeo da ostane neimenovan.

„Videlo se, međutim, da su u sve to ušli nespremni. Od 29. juna do 13. jula išao je jedan format radija ‘Soft Adult Contemporary’, koji čini plej-lista uglavnom poznatih pesama i kojim nužno ‘gađaš’ stariju publiku. Odmah potom, menjaju ime radija i prelaze na potpuno drugi format ‘Hot Adult Contemporary’, sa svežijim pesmama, kojim targetiraju mlađe slušaoce. Uz to, još su 26. juna registrovali domen playradio.rs i vrlo dobro znali šta će uraditi na kraju”, kaže naš izvor.

U praksi, međutim, ta nespremnost grčkih vlasnika i njihov nespretan prvi pokušaj „formatiranja” nisu delovali kao puka tehnička manjkavost.

„Preko noći su krenule te nove pesme, ljigavštine, koje ne samo da apsolutno nemaju veze sa onim što je Devedesetdvojka ranije puštala već su bukvalno atak na sve ono što je ona nekad bila. Bile su tu Maraja Keri, Selin Dion i slično. Posle je krenula neka normalnija muzika, ali imam utisak da su s tom listom ljigavih pesama hteli da bukvalno rasteraju sve slušaoce koji su nas do tada slušali. A od trenutka kada su preko noći rešili da promene muziku, bilo je jasno da će isto tako preko noći promeniti i nas”, kaže Miša Stojiljković.

PITANJE FREKVENCIJE

Nije jasno da li će Play radio jednostavno naslediti nacionalnu frekvenciju koju je Devedesetdvojka dobila (između ostalog) na osnovu informativnog programa.

„Ne može se drastično menjati format stanice bez saglasnosti regulatora, jer može da usledi oduzimanje dozvole. Drugo, stanice sa informativnim programom, zahvaljujući ANEM-u, imaju pogodnosti kada je reč o nadoknadama za korišćenje frekvencije. Mi u ANEM-u smo očekivali da će strani vlasnici medija pomoći da se uspostave normalna pravila igre, poštuju standardi, a ne da oni budu ti koji će ta pravila najbrutalnije i najbahatije kršiti”, kaže za Cenzolovku Milorad Tadić, predsednik ANEM-a, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, među čijim je osnivačima bio i B92.

Tadić istovremeno ne najavljuje izlazak Radija B92 iz ANEM-a.

„Radiodifuzno preduzeće B92 ostaje član ANEM-a, jer je ovo članstvo vezano za pravno lice, a ne za muzički format stanice. Zašto bi ANEM izbacivao B92? Zbog promene imena u Play? Mislim da je dobro što su vlasnici promenili ime, kad su već promenili format, jer da nisu, bilo bi to vrlo uvredljivo i teško podnošljivo za sve one koji su stvarali taj brend, kao i za njihove dugogodišnje slušaoce. Podsećam da su B92, osim radija, i televizija i veb-portal, pa oni sa svojim informativnim programom opravdavaju članstvo RDP B92 u ANEM-u”, objašnjava predsednik ANEM-a.

Brod bez luke

Dok bivšim zaposlenima nije jasno zašto novi vlasnici nisu pokušali da unovče dobar informativni program u kombinaciji sa kvalitetnom muzikom, izvor Cenzolovke napominje da ta kombinacija više nije atraktivna na radijskom tržištu.

Devedestdvojka je bila eksperiment, uspeo u vreme idealno za takav eksperiment, koji je objedinjavao sve što je slušaocima bilo neophodno u tom trenutku, koristeći specifičnu i novu vrstu komunikacije. Međutim, eksperiment može biti uspešan samo kada postoje uslovi za tako nešto. Dok postoje šerpa, voda i lonac, mi možemo da eksperimentišemo sto godina. Međutim, ako nam isključe struju – to je kraj. E, to se dogodilo i sa B92 posle petog oktobra”, objašnjava jedan od sagovornika, ističući da je u novim političkim i društvenim okolnostima ta stanica bila kao „brod koji je lutao i nije imao gde da pristane”.

Po njegovim rečima, muzička radio-stanica kao što je sada Play znatno je jeftinija za održavanje i nudi bar neku izvesnost da će imati sigurnu slušanost. Sve ostalo je rizičnije, tim pre što su grčki vlasnici već nekoliko godina „plaćali lutanja stanice koja ne zna ni gde će, ni šta će pod teretom brenda”.

Radio B92, lišen donacija i projekata koji su ga održavali tokom devedesetih, novim je vlasnicima zaista pravio gubitke – ni izbliza onolike koliki su gubici dve televizije koje poseduju, ali ipak dovoljne da stave prst na čelo i razmisle gde i kako dalje.

S druge strane, to je značilo odlazak mnogih ljudi po kojima je ova stanica bila prepoznatljiva. Najbolje se to videlo na primeru informativne redakcije koja je bila temelj stare Devedesetdvojke, a koja je posle promene vlasnika malo-pomalo izgubila skoro sve novinare.

„Nekada je bilo dvadesetak ljudi u redakciji, a sada sam praktično radila sama. Kad dođem posle podne, čitam vesti na pola sata, radim Dnevnik i spremam Jutarnji dnevnik. To nikada tako nije bilo. Radila sam kao na traci, a bila zadovoljna ako uspem da u Dnevnik stavim bar nekoliko vesti i prilog koji niko drugi nema, koji će reći nešto normalno, da ljudi imaju šta da čuju”, kazuje Biljana Vujasinović.

Imajući u vidu atmosferu u kojoj su zaposleni radili već nekoliko godina, kao i gubitke koje je radio pravio, nije jasno zašto grčki vlasnici ranije nisu nešto preduzeli. Po oceni mnogih, Radio B92 umro je još pre nekoliko godina, a promena imena i njegov zvanični kraj zapravo su olakšanje svima koji su tu stanicu stvarali i voleli.

 Foto: Goran Basarić 

25 komentara za: “Kako je nestao Radio B92: „Dogovor je da se ovo odmah završi”

  1. Ljupka

    Sve je to u redu, novi vlasnik nova pravila, al, prijatelji, vratite porodicno blago – ime , nagrade i frekvenciju- tu mislim i na tuznu televiziju koja jos nosi to ime. A divni novinari ce, nadam se, biti pametni, skupiti se i ponovo zajedno nesto raditi, a mi cemo ih vec naci.

    22. jula 2015. at 10:41
    • Душан

      КО СУ БИЛИ “ ДОНАТОРИ “ Б92?

      03. okt 2015. at 00:35
  2. Novi muzicki pravac je da povratis… Posebno ce mi nedostajati emisija Off i Kepa.

    22. jula 2015. at 13:12
  3. Perun

    Vreme je da se opet ide u ilegalu, B2-92, kao devedesetih!

    22. jula 2015. at 14:50
    • Brane

      Da znas burazeru da jeste..cekamo samo Rokija da uzme stvar u svoje ruke!

      14. avg 2015. at 13:17
  4. Vreme je da se revolicija opet pokrece!!!

    22. jula 2015. at 17:54
    • Nenad

      Baš komentarišem sa suprugom, da bi bilo dobro da se okupi stara ekipa, formira a.d. i da svi fanovi „starog“ B92 uplate deonice…

      23. jula 2015. at 19:29
      • Ilija

        Cao Neso,

        Ja sam spreman i voleo bih da zapocenemo nesto poput KickStarter – a.

        12. dec 2015. at 19:03
  5. Lela

    Nekako mi je drago zbog promene imena, Bila bi sramota da novi koncept blati ime B 92, sve što je to ime predstavljalo i što će generacijama koje su uz njega menjale sebe i svet oko sebe uvek predstavljati. Volela bih da i televizija promeni ime, iz istog razloga. Ali više od svega bih volela da nikne nova radio stanica, nova televizija koja će imati stav, baš zahvaljujući tim sjajnim ljudima koji su stvorili B92.

    22. jula 2015. at 19:11
  6. Fotografija -Goran Basarić

    22. jula 2015. at 21:56
  7. mita

    Nije neočekivano ponašanje kapitaliste. Meni je neverovatno kako nikakve inicijative nema od bivših zaposlenih. Nikakvog alternativnog projekta, nikakve gerile, ništa… Povukli se i nestali, kao onomad Olja Bećković. Da li su ucenjeni, ili dobro plaćeni da ne talasaju, ili prosto misle da nema smisla… Ne znam, očekivao sam više. Mada, šta ja znam…

    22. jula 2015. at 22:34
  8. Nesa

    Разумем како функционише медијски бизнис, АЛИ, Б92 је био светионик, јавно добро, апсолутно неопходан глас моје Србије, моје генерације…. и ово видим као политички чин, победу сила мрака.. спаси нас Боже од једноумља. Верујем да да ово није крај, Београд има шта да каже!

    23. jula 2015. at 00:07
  9. Bane

    „Od tog trenutka smo samo sedeli i čekali kako će se sve završiti. Meni lično i dalje nije bilo toliko loše da bih odlučio da idem. Imao sam emisijicu u koju sam dovodio goste po svom izboru, niko mi se nije mešao u to, a plata je bila redovna i stizala je svakog 15. i 31. u mesecu. Zato sam prosto sedeo i čekao.”… e ovo je suštinski razlog zašto nam društvene vrednosti propadaju i nestaju pred očima. Srbiji nedostaju ujedinjeni revolucionari, a puna je razjedinjenih zečeva.

    23. jula 2015. at 01:58
  10. Nenad

    Vreme je za novi urbani underground radio kao sto je to B92 bio na pocetku. Pitanje je ima li ko snage i volje da to pokrene. B92 je mrtav, pomirimo se sa tim. Idemo dalje, vreme mi i onako lici na pocetak 90-ih i od establismenta nema revolucije.

    23. jula 2015. at 09:46
    • Ilija

      Ne mislim da se treba miriti sa time. Nemoguce je da kvalitet, blago koje nam je Radio B92 davao skoro cetvrt veka ne moze da objedini ljude … nemoguce.

      12. dec 2015. at 19:06
  11. A šta bi vi da mi učinimo? Spalimo zgradu b92? Pokrenemo revoluciju? Otpočnemo građanski rat? Budalaštine. Nije važan b92, važan je duh ljudi koji ne daju da se ugnjetava njihova sloboda. To nije radio, to smo mi. Ako je Veran Matić prodao guzicu, nismo i mi. Na žalost, više je primitivaca i mentalnih nedonoščadi nego ljudi kojima će stari b92 nedostajati.

    23. jula 2015. at 10:04
  12. mitrovic zoran

    Ovaj kriminal u režiji grčkog vlasnika i domaćih prodanih duša zaslužuje svaku osudu! Cilj je ne talasati i bistriti politiku nego dati narodu nešto da se zabavlja i pevuši uz horor muziku i verovatno neke reklame iz malog mozga! B92 je ukinut ali nije ukinut duh koji je on imao svih ovih godina. Kaubojska smena Timofejeva sa studija B je oćutana od strane kolega, ovaj postupak grčkog tajkuna je takođe prošao u čekanju nečega, možda da kažu da su se šalili! Znam da novinari sa B92 ne mogu mnogo da učine povodom ove kriminalne ujdurme, dovoljno je da se čuje njihov glas protesta, da im nije svejedno. B 92 je mrtav, živeo B 92!

    24. jula 2015. at 09:59
  13. Vule

    Cemu tolika kuknjava za medij koji je odavno prevazidjen? Radio se slusa samo u kolima. Lepo se okupite i svoje sadrzaje na youtube. Kvalitetan sadrzaj ce uvek naci publiku. Sjajan primer je Loona Lu sa svojim kanalom Talija. Prilagodite se trendovima.

    24. jula 2015. at 12:44
  14. Slažem se vreme je za novi urbani nezavisni radio, možda C015 sa novim ljudima? Ovi ljudi su umorni od pritisaka, i njima treba nešto novo. Meni je to OK ali spolja gledano….iznutra je mnogo teško, kao kad se rastaješ od nekog najbližeg, zauvek….ili ostavljaš svoj najdraži rad, svoje umetničko delo nasred ulice…nikome….

    24. jula 2015. at 15:38
  15. maki

    Nadam se da ću moći ponovo da vas čujem negde… Evo već danima nemam koji radio da pustim… Ponekad pustim BBC… Pustila sam jedan domaći, koji važi za kvalitetan…. Voditeljka nema ni š od šmeka ljudi koji su vodili emisije na B92… Nedostajete!

    12. avg 2015. at 23:47
    • Ilija

      Maki, ja sam nasao sjajan radio ovde u L.A.-u, KCRW-Music. Mozes da ga strimujes, neverovatno me podseca na muziku koju sam slusao ba B92-ci.

      12. dec 2015. at 19:08
  16. Vuk Zec

    Trulo je bilo vec duze vreme, sad samo gledati napred i naci nacina da se napravi novi radio sa starim ljudima, sve najbolje zelim . . .

    18. sep 2015. at 10:00
  17. Jelena

    http://www.superste.net/project/mjehur-na-mrezi/

    U momentu kada se komercijalno radio u Srbiji pretvara u jukebox, kada zbog troškova produkcije govorni autorski programi nestaju sa radio-talasa, originalni, autentični i progresivni audio sadržaji svoje mesto nalaze na Internetu. Na Mreži. Odnedavno, na Mreži živi sasvim svež radio projekat jednog od najprepoznatljivijih i najomiljenijih, a svakako najupečatljivijih “glasova” nekadašnje 92ojke, Srđe Anđelića – Mjehur na Mreži. U maniru svojih najboljih govornih radio emisija po kojima ga slušaoci pamte, između provokacije, angažmana, dobronamernog sarkazma i humora, Mjehur na Mreži svake nedelje donosi nekoliko audio-avantura, epizoda posvećenih aktuelnim temama, od politike i društva do umetnosti i kulture življenja, uz obavezan osvrt na sve one zapostavljene, minijaturne, ali ključne začine i deliće svakodnevice koji čine život bogatijim i zabavnijim. Mjehur na Mreži je pokrenut sa idejom da se oživi autentična ideja radija kao medija – da informiše i zabavlja, ali više od toga, da preispituje, postavlja pitanja, bude drzak, otvoren, da mobiliše i da ohrabruje, da objašnjava i da dobacuje. Još jednom u praksi, Srđa Anđelić pokazuje da su za dobar radio, mnogo više od frekvencije, potrebni dobra ideja, stav i šarmantna drskost.
    Značaj projekta za zajednicu
    Komercijalni emiteri svoje programske funkcije iscrpljuju u zabavnoj i uglavnom strogo kontrolisanoj informativnoj, a na tržištu izostaju savremenije programske forme, ne podstiču se debata, analiza, angažman publike. Digitalno medijsko okruženje, Internet i mobilni telefoni su, na takvom tržištu, prostori za inovaciju, direktniju vezu sa slušaocima, bolje ciljanje potreba publike, uglavnom razočarane i sa visokim stepenom poverenja u zvanične medijske institucije i tradicionalne medijske kanale.Projekat Mjehur Na Mreži je pokrenut upravo sa ciljem da se obrati publici koja u ovom trenutku ne pronalazi relevantne sadržaje u klasičnom medijskom okruženju.

    http://www.facebook.com/mjehurnamrezi
    http://www.twitter.com/mjehurnamrezi
    http://balkans.aljazeera.net/blog/povratak-mjehura-ubice
    http://www.e-novine.com/srbija/116512-Mjehur-mrei.html
    – See more at: http://www.superste.net/project/mjehur-na-mrezi/#sthash.c0sfuFWx.dpuf

    01. okt 2015. at 10:14
  18. Душан

    Када су престале тзв. донације,угасио се радио.Донације Сороша и сл.

    03. okt 2015. at 00:41
  19. Ilija

    Okej, ideja! Da li je moguce napraviti agregator svih emisija koje se mogu naci na MixCloud-u, dodati jos neke plej liste i napraviti stream verziju radija B92? MIslim da je najbolje kad je sve na jednom mestu, takodje mislim da je to prvi korak ka revoluciji koju vi svi pominjete.

    12. dec 2015. at 19:33

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend