EP želi da se javnim medijima osigura višegodišnje finansiranje

Odbor za kulturu i obrazovanje Evropskog parlamenta usvojio je u četvrtak nacrt stajališta o Aktu o slobodi medija u kojem se traži da države članice osiguraju pluralnost medija, štite njihovu nezavisnost i finansiraju javne medije iz višegodišnjih proračuna kako bi se osigurala predvidljivost njihovih proračuna i sprečilo političko uplitanje.

Tekst dopunjen amandmanima usvojen je s 24 glasa za, tri protiv i četiri suzdržana. O njemu još treba glasati Evropski parlament na plenarnoj sednici sledeći mesec. Nakon toga, izglasan izveštaj predstavlja će poziciju Evropskog parlamenta na temelju kojeg će pregovarati s Veće EU-a o konačnom tekstu zakona.

Evropska komisija je pre godinu dana predložila Akt o slobodi medija. Veće EU-a, to jest države članice, usvojile su svoje stajalište krajem juna. Cilj je postići dogovor o konačnom tekstu zakona do evropskih izbora u junu sledeće godine.

Zastupnici su u izglasanom tekstu zatražili da se zahtevi o transparentnosti odnose na sve medijske sadržaje, a ne samo na vesti.

Traži se zabrana svakog uplitanja i pritisaka na medije, između ostaloga, da se ne smeju prisiljavati novinari da otkrivaju svoje izvore i traži od njih pristup zaključanim sadržajima na njihovim uređajima te zabrana korišćenja špijunskih softvera protiv njih. Korišćenje špijunskih softvera bilo bi moguće samo u opravdanim situacijama koje bi se ocenjivale od slučaja do slučaja i isključivo uz nalog nezavisnog pravosudnog tela u istragama ozbiljnih zločina poput terorizma i trgovine ljudima.

U tekstu se kaže da treba osigurati ekonomsku održivost javnih medija kroz njihovo finansiranje u višegodišnjim proračunima kako bi osigurala stabilnost njihovih proračuna i sprečilo političko uplitanje u njihov rad.

Zastupnici takođe predlažu ograničenje javnog oglašavanja dodeljenog jednom pružaocu medijskih usluga, onlajn platformi ili tražilici na 15 posto ukupnog proračuna za oglašavanje koji dodeljuje to telo u određenoj zemlji EU-a.

Zastupnici takođe žele obavezati medije da objave ko im je vlasnik i ko od njih ima izravnu ili neizravnu korist. Isto tako traži se da mediji podnose izvješća o državnom oglašavanju i državnoj finansijskoj potpori, uključujući i kada primaju javna sredstva iz zemalja koje nisu članice EU-a.

Kako bi se sprečilo da velike internetske platforme samovoljno brišu ili ograničavaju medijske sadržaje u EU, zastupnici predlažu postupak samoprijave i provere kako bi se razlikovali nezavisni mediji od lažnih.