Evropski sud za ljudska prava osudio Rusiju zbog pretnje nezavisnim novinarima

Među podnosiocima tužbe su jedan od osnivača Novaja gazete Sergej Kožeurov i novinari Elena Milašina i Dmitrij Muratov, dobitnici Nobelove nagrade za mir 2021. sa filipinskom novinarkom Marijom Resom za borbu za slobodu izražavanja.

Objašnjavajući da su dobili verbalne pretnje posle objavljivanja članaka 2017. o kampanji čečenskih vlasti nad homoseksualcima, novinari su zamerili ruskim vlastima što ih nisu zaštitile.

Novaja Gazeta jedan od retkih slobodnih medija u Rusiji, a zabranjena je 2022. posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Posvećenost tog lista, posebno u izveštavanju o kršenju ljudskih prava u Čečeniji, koštala je života nekoliko njegovih zaposlenih, a najpoznatija ubijena je bila Ana Politkovska.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu koji nadzire poštovanje Evropske konvencije o ljudskim pravima u 46 država-potpisnica, utvrdio je 4. marta u presudi da je došlo do povrede Člana 10 (sloboda izražavanja) te konvencije, prenosi AFP.

Sud je dodao da je došlo i do povrede Člana 8 (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) u odnosu na pojedinačne podnosioce tužbe, utvrdivši da su vlasti u Rusiji „tolerisale“ ponovljene izjave čečenskih zvaničnika kojima su podnosioci tužbe bili izloženi potencijalno ozbiljnim aktima nasilja ili zastrašivanja.

Rusija treba da plati 7.500 evra glavnom podnosiocu tužbe i 9.800 evra pojedinačnim podnosiocima na ime nematerijalne štete i 5.585 evra na ime sudskih troškova.

Rusija je izbačena iz Saveta Evrope u martu 2022. godine zbog svoje invazije na Ukrajinu, i nije članica Konvencije od septembra 2022, ali ostaje odgovorna za kršenja počinjena do tog datuma.