Nadzorne kamere za policiju, novinarske na strani građana: Zašto je važno da mediji snime učesnike protesta?

Prisustvo kamera tokom protesta postaje ključni faktor u dokumentovanju policijskog postupanja, ali i izvor tenzija među učesnicima. Dok pravnici upozoravaju na zloupotrebe nadzornih snimaka u Beogradu, novinar N1 Petar Gajić ističe da objektivno izveštavanje i snimanje događaja od javnog interesa predstavlja zaštitu prava građana – i prepreku eventualnoj policijskoj brutalnosti.

„Mi se suočavamo sa tim da pojedini građani ne žele da ih snima kamera, jer veruju da ih na osnovu snimaka N1, Nove, Insajdera, policija i tužilaštvo progone. To je zabluda. Policija takođe snima događaje. Tu su uvek policajci u civilu, oni nose polo majicu, imaju torbicu i oni takođe snimaju događaje i ciljano su tu da bi vas slikali u trenutku kada izgurate kontejrner na ulicu i uradite nešto slično. Na osnovu toga ćete odgovarati“, kazao je novinar N1.

Sigurne kamere su na strani policije, a kamere novinara na strani građana, ističe Gajić.

„Postoje sigurnosne kamere koje su sada moćne i mogu detaljno da pokažu šta su događalo. Sigurnosne kamere su na strani policije, a kamere novinara su na strani građana. U tome je poenta. Da nije kamera N1 snimila kada je studentkinja Sonja Ponjević pregažena, neko bi mogao da kaže da se to nije ni dogodilo“, objasnio je on.

Pravnika NUNS-a Rada Đurića brinu kamere postavljene bez dozvole u Beogradu jer je, kako kaže, jasno ko snima, kako snima i kako se obrađuju podaci.

Novinar N1 objašnjava i kako treba postupati kada građani zamole da se ne snimaju.

„Kada je novinar na javnoj površini i kad su ljudi tu, novinar sme da ih snima. Ali, ako je napeta atmosfera, pametno je da novinar ne ulazi u sukob i da ih posluša i da proba da pokuša da uradi posao na alternativni način“, objasnio je Petar Gajić.

Objasnio je i kako postupati u odnosu sa policijskim snagama.

„Važno je reći da policija i Žandarmerija kada intervenišu u takvim situacijama zaziru od kamera. Prisustvo kamera pomaže ljudima koji su na protestu da ne bi bilo veće brutalnosti. Ukoliko na raspolaganju ne bi bili snimci tih događaja, policija ne bi vodila računa… sve što se događalo bi bilo brutalnije, brže bi se razbile demonstracije, a povređenih bi bilo mnogo više. Imali bi problem da pokažu i dokažu povrede“, kaže novinar.

Advokat NUNS objašnjava i koje su dužnosti novinara u ovakvim situacijama.

„Ono što nam Zakon o javnom informisanju nalaže, novinar jeste dužan da prikaže što objektivniju sliku kako bi javnost bila upoznata sa dešavanjima, jer je to događaj od javnog interesa. Važno je da bismo zabeležili postupanje službenog lica i kako bismo imali dovoljno informacija o tome da li je prekoračena sila… To je jedna zaštita za građane, pogotovo ako imamo ozbiljna prekoračenja sila, što je kasnije važan dokaz“, objašnjava naš sagovornik.

Gajić navodi šta je još bitno kako bi bezbednost novinara bila zagarantovana.

„Važno je da naglasite licu koje postupa prema vama da ste novinar, da naglasite za koju kuću radite i po mogućnosti, da ste uživo u programu. Kada se novinar nađe naspram kordona policije ili Žandarmerije bilo bi dobro, i to smo mi uradili, da priđe policajcima, da im se obrati, da im kaže da je novinar, da kaže da će izveštavati i da sačeka da ga jedan od pripadnika te jedinice, a to je obično osoba koja drži telefon i nema šlem na glavi, dakle, nije lice koje će intervenisati, slika. Neka praksa je da ta osoba podeli vaše slike ostalim kolegama i veća je verovatnoća da vas neko neće udariti pendrekom ili da će imati bar malo više obzira. Dobro je da ste obeležni, da imate PRESS prsluk“, istakao je on.