Izveštaj EU o vladavini prava: Dobrodošao, ali nedovoljan odgovor na pogoršanje medijskih sloboda

Kako se medijske slobode širom Evropske unije i zemalja kandidata i dalje sveukupno pogoršavaju, nalazi iz izveštaja sada moraju da posluže kao temelj za kontinuiranu akciju kako bi se zaštitile vrednosti EU i podstakla snažna primena predstojećeg Evropskog akta o slobodi medija (EMFA).

Opšti pregled

Media Freedom Rapid Response (MFRR) sa zadovoljstvom primećuje kontinuirano prepoznavanje medijskih sloboda i medijskog pluralizma kao ključnih za očuvanje vladavine prava unutar Evropske unije i zemalja u procesu pridruživanja. Izveštaj o vladavini prava s pravom naglašava da nezavisni mediji služe kao ključna kontrola moći i kanal za slobodan protok informacija, a oba su sve više ugrožena. Pozdravljamo nalaze koji otkrivaju zabrinjavajući pad stanja medija širom Evrope, pri čemu novinari doživljavaju sve češće fizičko nasilje, onlajn uznemiravanje i politički motivisane kampanje klevetanja. Ekonomska ranjivost medijskog sektora, u kombinaciji sa dominacijom nekoliko digitalnih platformi i koncentrisanim vlasničkim strukturama, dodatno povećava rizik od političkog mešanja.

Izveštaj ističe primenu Evropskog akta o slobodi medija (EMFA) kao vitalnog alata za unapređenje medijskih sloboda i pluralizma širom Evrope, sa ciljem jačanja zaštite novinara, obezbeđivanja pravednog državnog oglašavanja i jačanja nezavisnosti javnih medija. S obzirom na to da se približava rok za primenu 8. avgusta, većina država članica je u procesu usklađivanja svog zakonodavstva sa EMFA, ali mnoge neće uspeti da ispoštuju rok. Komisija beleži napredak u povećanju kapaciteta i nezavisnosti nacionalnih medijskih regulatora, reforme za unapređenje transparentnosti vlasništva nad medijima i uvođenje zaštitnih mera za borbu protiv zloupotreba pravnih postupaka kao što su strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP). Takođe se beleže pozitivni koraci u poboljšanju pristupa javnim informacijama i bezbednosti novinara, iako se ti napori značajno razlikuju širom EU i suočavaju se sa različitim izazovima.

Međutim, izveštaj se zaustavlja pre nego što direktno imenuje sistemske neuspehe, naročito u državama gde su zarobljavanje medija i političko mešanje duboko ukorenjeni. Diplomatski jezik koji se koristi prilikom iznošenja ozbiljnih zabrinutosti može da potkopa hitnost pitanja. Štaviše, izveštaj pruža preporuke, ali ne opisuje mehanizme odgovornosti. Dakle, ne postoji jasan put za sprovođenje ili posledice za nepoštovanje, posebno u pogledu primene EMFA.

S obzirom na povećan nivo digitalnih pretnji održivosti i bezbednosti medija, izveštaj bi imao koristi od detaljnije analize digitalnih pretnji. Trenutni pregled ne uspeva da adekvatno adresira izazove koje donose nadzor, dezinformacije, algoritamski uticaj i nove tehnologije poput veštačke inteligencije.

MFRR ima za cilj da koristi ovu analizu kako bi identifikovao zemlje u kojima izveštaj možda ne odražava u potpunosti težinu izazova sa kojima se suočava novinarstvo od javnog interesa, i da ponudi uvide u oblasti koje zahtevaju dodatnu akciju.

Fokus na pojedine zemlje

Srbija:

Iako izveštaj za Srbiju priznaje „ozbiljne“ i „sve veće“ zabrinutosti u vezi sa nezavisnošću Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i bezbednošću novinara, on ne daje realnu sliku represije koja je u toku od trenutka kada se urušio krov železničke stanice u Novom Sadu, što je novembra 2024. godine odnelo 16 života i pokrenulo masovne proteste protiv korupcije. U ovom neviđenom kontekstu, nezavisno novinarstvo se suočava sa svojom najvećom krizom, kako je delegacija MFRR otkrila tokom svoje misije u aprilu 2025. godine. Novinari ne samo da nisu zaštićeni od strane javnih vlasti, već se direktno suočavaju sa napadima svih vrsta koji dolaze sa najvišeg nivoa vlasti. Cenzura informacija, rastući pritisak na medijske profesionalce i političko gušenje medijskog pejzaža postali su sistemski i nisu dovoljno istaknuti kao kršenja prava javnosti da zna. Ovim izveštajem Evropska komisija daje slabu procenu situacije u vezi sa slobodom medija i propušta priliku da upozori Vladu Srbije na posledice takvog pogoršanja vladavine prava, što se mora hitno ispraviti.

Italija:

Izveštaj o vladavini prava za 2025. godinu nudi samo delimičnu sliku rastućih izazova sa kojima se medijski profesionalci suočavaju poslednjih godina. Evropska komisija s pravom prepoznaje efekat zastrašivanja koji imaju pojedine zakonodavne mere na izveštavanje iz pravosuđa.

Izveštaj se ipak zaustavlja pre nego što se pozabavi dubljim pitanjima o adekvatnosti, održivosti i predvidivosti sistema finansiranja javnog servisa. Komisija je pohvalila posvećenost RAI‑ja „tačnim i pluralističkim informacijama“. Ipak, izveštaj zanemaruje značajne izazove sa kojima se suočavaju istraživački timovi RAI‑ja, uključujući konstantan obrazac pravnog uznemiravanja i nedavni unutrašnji pritisak, što je evidentno u ukoru Sigrifa Ranucija, voditelja emisije Report, i najavljenom skraćivanju sledeće sezone programa. Iako priznaje neuobičajenu neaktivnost Parlamentarnog nadzornog odbora za RAI od jeseni 2024. godine, izveštaj zanemaruje činjenicu da je ta paraliza posledica bojkota članova vladajuće koalicije, čime je parlamentarni nadzor onemogućen gotovo godinu dana. Pitanje sukoba interesa, koje se pominje u odeljku o pravosudnom sistemu, nažalost izostaje iz odeljka o medijima. Ipak, sukobi interesa dugo predstavljaju strukturni izazov za italijanski medijski pejzaž. Stalna koncentracija ekonomske i političke moći u rukama vlasnika medija i dalje ugrožava uredničku nezavisnost. Ovaj rizik se vidi na primeru grupe Tosinvest — na čijem čelu je poslanik Lige Antonio Anđuči — koja poseduje glavne novine kao što su Libero, Il Tempo i Il Giornale, a pokušava da preuzme i jednu od glavnih italijanskih novinskih agencija, AGI.

Na kraju, iako izveštaj priznaje važan rad Specijalizovanog koordinacionog centra posvećenog bezbednosti novinara u Italiji, on ne razmatra posledice zabrinjavajućih nalaza Parlamentarnog odbora za bezbednost Republike (COPASIR) u vezi sa nadzorom nad direktorom Fanpage‑a Frančeskom Kančelatom pomoću špijunskog softvera. Preporuka za jačanje zaštite profesionalne tajne i novinarskih izvora pokazuje da je Komisija prepoznala nedovoljnu zaštitu od zloupotrebe nadzora nad novinarima i medijskim radnicima. Ipak, nije prepoznala aktivne napore vlade da potkopa inicijative za transparentnost niti pružila jasnoću o ovom slučaju.

Mađarska:

Izveštaj ponovo adekvatno ocenjuje potpuni izostanak napretka u bilo kom segmentu medijskih sloboda ili pluralizma. Ispravno zaključuje da se pritisak na novinare i druge medijske profesionalce povećao u protekloj godini, posebno zbog aktivnosti Kancelarije za zaštitu suvereniteta. Ipak, ni ovoga puta puna ozbiljnost situacije kada je reč o zarobljavanju medija i medijskom pluralizmu u Mađarskoj nije dovoljno oslikana u jeziku izveštaja. Nadalje, iako je nacrt zakona vlade „o transparentnosti u javnom životu“ zabeležen, on je pomenut u odeljku o civilnom društvu, ali nažalost nije ponovo pomenut u odeljku o medijima, iako bi taj zakon, ukoliko bude usvojen, predstavljao ozbiljnu pretnju. Iako izveštaj dovoljno ocenjuje situaciju za slobodu medija u Mađarskoj, a Evropska komisija je uputila Mađarsku Sudu pravde EU zbog Zakona o zaštiti nacionalnog suvereniteta, ukupno gledano EU i dalje ne uspeva da odgovori na ove sve šire napade na demokratiju adekvatno odlučnom reakcijom: suspenzijom EU fondova, na čemu organizacije MFRR više puta insistiraju.

Grčka:

Izveštaj ispravno identifikuje brojne pozitivne reforme koje su grčke vlasti razvile u protekloj godini, uključujući one o transparentnosti državnog oglašavanja i registrima medija. Međutim, organizacije MFRR smatraju da ukupna hitnost situacije u Grčkoj, koja se i dalje nalazi među zemljama sa najnižim rangom u EU po pitanju slobode medija, nije dovoljno oslikana u izveštaju. Jezik izveštaja sugeriše da su reforme sprovedene poslednjih godina već imale jasan pozitivan uticaj na terenu. Međutim, prema proceni MFRR‑a, mnoge od tih promena još uvek nisu značajno uticale na poboljšanje medijskih sloboda i okruženja za nezavisno novinarstvo, a Grčku očekuje još niz reformi pre nego što se uskladi sa EMFA. U međuvremenu, potpuni nedostatak odgovornosti za direktno i indirektno učešće državnih aktera u ilegalnom nadzoru novinara u Grčkoj poslednjih godina u skandalu „Predator Gate“ nije dovoljno adresiran i nastavlja da predstavlja ozbiljnu mrlju na slobodu medija u zemlji.

Slovačka:

Od svih zemalja u EU, Slovačka je pretrpela najteži pad medijskih sloboda u protekloj godini, kako je navedeno u izveštaju sa misije MFRR iz februara 2025. Međutim, MFRR smatra da ovaj alarmantan pad nije dovoljno izražen u jeziku izveštaja. Medijski pejzaž Slovačke ostaje pod intenzivnim pritiskom vlade odlučne da uspostavi direktnu kontrolu nad javnim medijima i izvrši pritisak na privatne medije da ograniče svoj politički sadržaj. Dok izveštaj samo navodi da nije bilo „napretka u preporuci za jačanje autonomije javnih servisa“, realnost je da vlada nastavlja aktivno da steže svoju kontrolu nad emiterom nakon spajanja televizije i radija u jednu instituciju i nedavnog imenovanja saveznika vlade na mesto generalnog direktora STVR‑a. Ovo služi kao test za posvećenost EU zaštiti medijskih sloboda i demokratskih vrednosti od nedemokratskih napada po ugledu na Mađarsku i predstavlja ključni slučaj za sprovođenje EMFA.

Hrvatska:

Opisujući dešavanja u Hrvatskoj, Izveštaj o vladavini prava priznaje nekoliko pozitivnih inicijativa koje je hrvatska vlada preduzela kako bi zaštitila medijske slobode, poput usvajanja protokola za istraživanje napada na medijske profesionalce. Izveštaj takođe priznaje da nije bilo dovoljno koraka da se reši problem zarobljavanja medija kroz medijsko oglašavanje, kao i da zaštita novinara i SLAPP tužbe ostaju problem. Međutim, organizacije MFRR smatraju da izveštaj ne prenosi adekvatno kritično stanje medijskih sloboda u Hrvatskoj. Jezik korišćen u izveštaju implicira da su nedavne reforme već donele opipljiva poboljšanja. Ipak, na osnovu nadzora MFRR‑a, mnoge od tih promena nisu značajno unapredile medijske slobode niti uslove za nezavisno novinarstvo. Hrvatska i dalje nije ostvarila očigledan napredak u primeni Evropskog akta o slobodi medija (EMFA). Pored toga, nedosledna primena zaštitnih protokola, posebno na lokalnom nivou, povećava zabrinutost za bezbednost novinara. Na primer, slučaj Melite Vrsaljko, koja je dva puta napadnuta zbog svog izveštavanja, naglašava neuspehe u primeni ovih protokola. Štaviše, trenutne administrativne procedure na sudovima rizikuju da novinare izlože otkrivanju ličnih podataka navodnim počiniocima, a kleveta ostaje krivično delo bez planova za dekriminalizaciju. Nedavna izmena člana 307a Krivičnog zakona, koja kriminalizuje neovlašćeno otkrivanje informacija o krivičnim istragama, dodatno ograničava uzbunjivače u saradnji sa novinarima o pitanjima od javnog interesa.

Rumunija:

U poslednjih devet meseci, Rumunija je prošla kroz četiri izborna ciklusa, što je verovatno dodatno produbilo političko zarobljavanje medija. Poglavlje Izveštaja o vladavini prava koje se odnosi na Rumuniju ispravno ističe porast netransparentnog političkog oglašavanja, koje utiče i na nacionalne i na lokalne medije, a oba su u velikoj meri oslonjena na državno oglašavanje. Pozdravljamo što izveštaj prepoznaje kontinuirano onlajn i oflajn uznemiravanje novinara. Međutim, važno je naglasiti da su pretnje bezbednosti novinara posebno podsticane od strane ekstremno desničarskih političara tokom predsedničkih kampanja. Izveštaj priznaje da su predsednički izbori otkrili neuspeh u sprovođenju standarda o neoznačenom političkom sadržaju na televiziji i onlajn portalima. Ipak, izveštaj ne ulazi u razmatranje propusta društvenih mreža, posebno u pogledu verifikacije naloga i širenja dezinformacija. Uprkos tome, MFRR pozdravlja što izveštaj prepoznaje da Nacionalnom savetu za audiovizuelne medije (CNA) nedostaju kadrovski i tehnološki resursi potrebni za obavljanje mandata, kao i stagnaciju u naporima da se unapredi nezavisno upravljanje i urednička autonomija javnog servisa. Kako je naglašeno u izveštaju, transparentnost vlasništva nad medijima ostaje nedovoljna, posebno kada je reč o onlajn medijima, od kojih se neki finansiraju iz netransparentnih izvora. Na kraju, pozdravljamo prepoznavanje napretka u razvoju nacrta zakona kojim se prenosi Anti‑SLAPP direktiva, a koji je uključivao javne konsultacije.

Zaključak

Kako se medijske slobode ubrzano pogoršavaju širom država članica EU i zemalja kandidata, mreža Media Freedom Rapid Response (MFRR) pozdravlja činjenicu da izveštaj obrađuje većinu pitanja sa kojima se mediji danas suočavaju u Evropi i pruža uvide u to kako se situacija može poboljšati. Za mnoge države članice i zemlje kandidate, izveštaj ulaže značajan napor da prepozna rastuće izazove za medijske slobode i vladavinu prava. Sa nekoliko izuzetaka, izveštaj beleži opadanje sloboda i bezbednosti novinara širom Evrope.

Međutim, pregled MFRR-a je ukazao da za određene države članice, poput Italije, Hrvatske i Srbije, izveštaj ne obuhvata sve zabrinutosti koje su istakle organizacije za slobodu medija i civilno društvo u tim zemljama. Osim što nedostaje dublje razumevanje načina na koji digitalne pretnje utiču na medijske slobode u državama članicama i zemljama kandidatima, izveštaj takođe ne pruža jasne puteve delovanja u slučajevima kada se ne sprovode dokumenti EU, posebno EMFA i Anti-SLAPP direktiva.

Situacija opisana u Izveštaju EU o vladavini prava, kao i u izveštajima i inicijativama MFRR-a, zahteva snažnu reakciju kako bi se sprečilo dalje pogoršanje u zemljama poput Rumunije, Srbije, Češke i Hrvatske, ali i kako bi se preokrenuli negativni efekti štetnih politika u očiglednim prekršiocima kao što su Mađarska i Slovačka. Ovim vremenima potrebne su konkretne akcije i mere. Zbog toga pozivamo Komisiju da precizira posledice za one koji ne sprovedu ove mere, kako bi se zaista sprečili napadi na medijske slobode, vladavinu prava i demokratiju EU.

Izvor: EFJ