Multimodalnost je budućnost: Veštačka inteligencija kao pomoć a ne rival novinarima

Veštačka inteligencija (VI) uveliko je ušla u redakcije i postala sastavni deo alatki koje novinari i tehnički timovi koriste. To još uvek ne znači da novinari ovu novu tehnologiju prihvataju bez zadrške, naprotiv – svesni su da im istovremeno i pomaže i ugrožava radna mesta. Osim toga, novinari vide da nova tehnologija nije za sada dovoljno pouzdana i da pravi greške baš tamo gde ne sme da ih bude – u tačnosti, onom ključnom elementu na kojem se gradi poverenje publike u novinare.

Njihovim poslodavcima veštačka inteligencija nudi brojne mogućnosti proširenja ponude sadržaja i ušteda u radnoj snazi ili bar radnim satima. Doskoro, VI u novinarstvu bila je privilegija velikih igrača, a sada se uveliko spušta u manje redakcije koje često predvode u inovativnosti.

VI doprinosi lojalnosti čitalaca

To su ukratko glavni utisci sa ovogodišnjeg Festivala veštačke inteligencije u novinarstvu, koji se od 2019. održava u Londonu. Jedna od glavnih poruka dvodnevnog festivala – koji okuplja medijske radnike iz celog sveta – jeste da VI najbolje funkcioniše kao alatka za podršku novinarima.

Ova revolucionarno nova tehnologija istovremeno raduje i plaši novinare, jer u njoj vide i šansu za prodor i pretnju po radna mesta. Na festivalu je akcenat bio na ovom prvom – na primerima kako se veštačka inteligencija uspešno koristi i u malim i u velikim redakcijama da automatizuje relativno repetitivne poslove – transkribovanje, prevođenje, analize podataka o publici i sl. – kako bi novinari imali više vremena da rade ono u čemu su (za sada) nezamenljivi – tragaju za istinom.

Tako smo između ostalog imali priliku da vidimo kako su novinari inače fantastičnog indijskog portala scroll.in napravili svoju VI alatku koja im omogućava da napisanu vest brzo i lako prebace u druge oblike i tako je učine zanimljivijom i relevantnijom onom delu publike koji se možda inače ne bi zadržavao na pisanoj vesti.

Na primeru relativno jednostavne ali pažljivo pisane vesti o novom budžetu Indije, videli smo kako VI platforma Factivo u sekundi tu vest prebaci u podkast i, što je mnogo zanimljivije, u kalkulator pomoću kojeg čitaoci mogu da izračunaju koliko će imati u džepu.

Pretplatnici takođe mogu da dobiju grafikone, „mape uma“ koje ilustruju povezanost svih elemenata u budžetu i korisnika istog, ili da zarone dublje u temu uz verziju vesti koja u svakom pasusu sadrži dodatne linkove ka daljim informacijama. Neki čitaoci će pak izabrati da vest čitaju u formi pitanja i odgovora (FAQ) jer im je tako zanimljivije i lakše.

Glavni cilj ove strategije, kako kaže direktorka laboratorije Scrolla Sanuta Ragu, jeste da se razbije mit o kratkom životu jedne vesti i da se pospeši lojalnost čitalaca kroz njihovo veće angažovanje.

Ragu i njen kolega Riteš Mehta, koji je osnovao Factivo, naglašavaju da je prirodni rast broja posetilaca gotovo nemoguće postići u nekim značajnijim ciframa i da je na medijima zato da se opredele između onoga što se zove traffic ili retention – ili ćemo imati više čitalaca koji dođu i odu ili ćemo one postojeće probati da zadržimo u što većem broju.

Fajnenšel tajms privlači mlađu publiku pomoću VI

S tim ciljem britanski Fajnenšel tajms, kako je objasnila njihova direktorka novih proizvoda Liz Lon, koristi VI da u svakom članku pronađe ono najzanimljivije pitanje koje treba da stimuliše čitaoce da ostavljaju komentare. Jer poznato je da su čitaoci koji komentarišu vesti lojalniji. Osim toga, dodala je, u FT-u su videli da im VI alatke pomažu da privuku mlađu publiku, što je naravno presudno za budućnost svakog medija.

Ovo što rade novinari u Indiji zove se multimodalnost i može se reći da se uspostavlja kao dominantan trend u upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu. Da bi to bilo uspešno, potrebno je osposobiti postojeće ili nove VI alatke, naučene da rade samo jedno, da efikasno razgovaraju između sebe, naglasio je Dmitri Šiškin, donedavni direktor Ringier Media grupe, sada njihov strateški savetnik. I on predviđa da će uskoro postati sasvim normalno da mediji istu vest ili sadržaj nude u više desetina ili stotina oblika, na primer pisana vest postaće kratki video tipa „Nauči me“, ili tekst sa novim informacijama pristiglim nakon objavljivanja vesti, ili forma Pitanja i odgovori gde će čitaoci lakše moći da razumeju kontekst vesti itd.

Šiškin dodaje da će svi mediji, bez obzira koliko bili veliki ili mali, morati da se posvete uskim interesovanjima čitalaca i nude teme ili uglove koje danas ne pokrivaju. Za to je, smatra on, neophodno da urednici bolje razumeju šta tačno publika želi i da onda odgovore na to. A tu će, pogodili ste, presudnu ulogu naravno igrati veštačka inteligencija.

Koliko vremena utrošiš za proveru tačnosti VI?

Ponuda VI alatki od koristi novinarima i urednicima već je velika, ali se ipak mnogi opredeljuju da prave svoje. I to je bila jedna od dilema o kojoj se dosta diskutovalo na ovogodišnjem festivalu.

Džodi Doherti Kouv, koji vodi VI strategiju u Newsquest medija grupi – jednom od najvećih britanskih izdavača lokalnih i regionalnih novina – kaže da oni radije prave svoje alatke, jer kad su rešili da koriste VI, nije bilo skoro ništa da se kupi.

Newsquest na primer ima svog chatbota za pripremu i pisanje zahteva o pristupu informacijama od javnog značaja. Takođe koriste veštačku inteligenciju za pomoć novinarima koji vesti sastavljaju uglavnom od postojećih pisanih materijala (saopštenja za štampu, javnih obaveštenja i sl.), a kakvih je u osiromašenim i desetkovanim lokalnim novinama puno.

Direktorka Digitalnog razvoja i veštačke inteligencije na BBC-ju, Natali Malinarić, navela je u tom kontekstu zanimljiv primer posebno napravljene VI alatke – pošto BBC finansira mrežu novinara koji prvenstveno pišu za lokalne novine, oni su napravili alatku koja vesti tih novinara prebacuje u stil kakav koristi BBC, kako na svom sajtu tako i u radijskim ili TV emisijama.

Oko dileme kupiti ili praviti svoje bilo je i drugačijih mišljenja. Astrid Mejer, zamenica glavnog urednika nemačke novinske agencije DPA, naglasila je da je veštačka inteligencija oblast koja se razvija takvom brzinom da često nema svrhe praviti nešto svoje, jer dok redakcija smisli šta joj treba, nađe ljude koji će to da naprave i testiraju, tržište je to već ponudilo.

Očekivano, na festivalu je bilo puno reči i o ključnom pitanju pouzdanosti svih ovih alatki i njihovom mogućem uticaju na poverenje kod publike. Natali Malinarić rekla je da su u BBC-ju novinari često u grču oko veštačke inteligencije i da prilikom obuke za svaku novu alatku najviše pitaju koliko posle moraju da proveravaju da li je ono što su dobili tačno. To su kasnije potvrdili i drugi učesnici festivala.

Direktor inovacija u Gardijanu Kris Moran rekao je da su oni pokrenuli bazičan kurs upotrebe veštačke inteligencije za novinare na kojem ih pre svega uče da alatke kao Chat GPT nemaju pristup celom internetu i da samim tim nisu sasvim pouzdane. Zato novinari moraju da znaju kako sa tim alatkama da komuniciraju.

Najzastupljeniji vid upotrebe ovakvih botova je, kaže Moran, onaj gde novinar pita Chat GPT nešto, ovaj napravi grešku, pa ga novinar pita a zašto si napravio grešku i na kraju novinar napravi članak o tome kako je Chat GPT pogrešio. Moran kaže da je njihov cilj da novinare odviknu od takmičenja sa veštačkom inteligencijom i da ih nauče da je efikasnije koriste.

Malinarić je navela primer novog BBC-jevog servisa na poljskom jeziku na kojem, po sada već ustaljenom receptu 80/20, 80% sadržaja čine prevodi sa engleskog, a 20% materijal pisan na poljskom. To radi VI, ali za sada kontroliše i ispravlja gde treba mali tim novinara. U vezi sa tim, naglašava Malinarić, BBC za sada prijavljuje svojoj publici sve upotrebe veštačke inteligencije, ali, smatra ona, to će se vremenom promeniti kako se ljudi budu navikavali na VI.

 

(Cenzolovka će uskoro objaviti i druge primere upotrebe veštačke inteligencije predstavljene u Londonu, sa korisnim linkovima.)

* Autor je novinar i profesor novinarstva na Univerzitetu Napier u Edinburgu