Stručnjaci upozoravaju: Nacrt zakona o javnom redu i miru proširuje prekršaje na društvene mreže, mogućnost zloupotrebe i represije

„Mi sad imamo potpuno obrnutu situaciju – zaštitnik građana predlaže zabranu, i to jako široko postavljenu zabranu, koja je vrlo opasna. Imamo zaštitnika građana koji štiti državu, a ne građane“, ističe Milena Vasić.

Ona smatra i da sloboda govora mora da dozvoli neke stvari koje su van granica dobrog ukusa i pristojnosti, kada je reč o javnim funkcionerima, političarima i političkoj kritici.

„Ne mora sve da se dopadne, ne mora sve da bude fino i pristojno. Dozvoljene su i psovke, dozvoljeni su i neki malo radikalni načini izražavanja, dokle god neposredno ne pozivaju na nasilje. Prosto, postoji jedna širina sloboda izražavanja na društvenim mrežama, koju bi uvođenje takvih prekršaja značajno suzilo, a samim tim bi građani izgubili jedan od veoma bitnih prostora gde mogu da izraze svoja nezadovoljstva“, ocenila je ona.

Dodaje i da postoje prekršaji koji se već tradicionalno zloupotrebljavaju kada ne postoji osnov da se procesuiraju aktivisti koji kritikuju aktuelnu vlast, pa se očekuje da tako bude i sa ovim propisima.

„Radili smo analizu sloboda izražavanja u digitalnom prostoru Srbije i uspeli da dokažemo da najveći broj ugrožavanja sigurnosti posredstvom interneta i krivičnih postupaka, zapravo, dolazi protiv prerdsednika države i javnih funkcionera, a da najmanje je krivičnih prijava i osuda za krivična dela učinjena protiv žena, koje najviše trpe pretnje i uvrede na društvenim mrežama, a ti krivični postupci i najduže traju“, ukazala je Milena Vasić.

Ona podseća i da je Evropski sud za ljudska prava uspostavio standard koji se odnosi na ograničenje slobode izražavanja, kada i kako to ograničenje može biti dozvoljeno.

„Pred Evropskim sudom za ljudska prava se u svakom pojedinačnom slučaju testira da li je ograničenje ispunilo uslove ili nije. Verujem da ovo ograničenje ne bi prošlo test Evropskog suda za ljudska prava, kada govorimo o slobodi izražavanja – da li je ograničenje zakonito, da li je srazmerno, da li služi legitimnom cilju. Plašim se da bi ovaj legitimni cilj bi ozbiljno poljuljan“, ocenila je Milena Vasić.

Za nju je sporna i odredba prema kojoj osoba za koju se sumnja da je učinila prekršaj na društvenoj mreži, a tvrdi da je to učinio neko drugi, mora da u roku od osam dana da potpune i tačne podatke o identitetu osobe kojeaje koristilo društvenu mrežu i overenu pismenu izjavu kojom ta osoba potvrđuje da je koristila društvenu mrežu umesto osumnjičenog.

Ona smatra da je „potpuno apsurdno“ tražiti od građana da oni preduzimaju istražne radnje i utvrđuju ko je počinio prekršaj jer bi time trebalo da se bave državni organi, a ne građani.

„To je potpuno suprotno i pretpostavci nevinosti, jer – ako mislite da je građanin učinio neke prekršaje – treba da dokažete da je on kriv“, naglašava Milena Vasić.

Takvi propisi bi, dodaje Vasić, bili dodatno opterećenje za pravosudni sistem i zahtevali bi mnogo resursa jer se ne može očekivati da neko zaist konstantno nadzire društvene mreže i natpise pojedinaca u javnom govoru.

Predstavnik Građanskih inicijativa Uroš Jovanović ocenio je da nacrtom iz kabineta ombudmana, zapravo, legalizuje ponašanje policije tokom protesta na ulicama protekle godine, a sada prebacuje i na teren društvenih mreža.

On podseća da je policija proteklih godinu dana presretala ljude, identifikovala ih, privodila na informativne razgovore, stizali su pozivi da se učesnici protesta jave sudiji za prekršaje.

Ako društvena mreža stvarno postane javni prostor, ako ovaj nacrt bude usvojen u Skupštini, to ćemo ponovo gledati, rekao je Jovanović

„Policija će sada da nadzire društvene mreže, skeniraće šta ko piše. Na društvenim mrežama nemate, ono što imate na javnom prostoru – kontekst, neki ton, neko ponašanje koje se sankcioniše, neku poruku. A veoma lako neku poruku, koja je napisana kroz sarkazam, ironiju, neki tekst pesme – možete protumačiti kao uvredu, drsko, bezobrazno ponašanje“, napomenuo je Jovanović, dodajući da bi „svaka kritika“ mogla da bude tako protumačena.

„Kada vidite koliki je raspon predviđenih kazni – uključujući i novčane i zatvorske, ljudi će dva puta da razmisle kako nešto napisati i da li uopšte napisati. Time se guše društvene mreže. To je jedan prostor koji je još slobodan od vlasti, a oni žele da to stave pod kontrolu“, ukazao je Jovanović.

On napominje da je su društvene mreže osnovale privatne kompanije i svako ko registruje svoj profil ulazi u ugovorni odnos sa tom kompanijom i prihvata uslove korišćenja.

„Sve ono što je zaštitnik građana naveo u Nacrtu zakona i što sada želi da brani građanima, već je predviđeno tim uslovima i pravilnicima te kompanije je zabranjeno“, istakao je Jovanović.

On ukazuje i na efekat straha koji se širi i na društvene mreže, a utiče i na solidarnost ljudi.

„Ljudi će se pitati i da li mogu uopšte da pozivaju na donacije, na pomoć, na solidarnost, sve to što smo videli da su studenti radili prethodnih godina, to je upravo cilj zakona“, rekao je Jovanović.

On od zaštitnika građana očekuje da radi svoj posao, a „umesto da se bavi pravima korisnika društvenih mreža, on se bavi kažnjavanjem ljudi za ono što pišu na društvenim mrežama“.

Pre nego što je napisao Nacrt i njegovo obrazloženje, kaže Jovanović, ako već želi da zalazi u to polje trebalo je a pročitao akt o digitalnim uslugama Evropske unije.

„Država može da reguliše platforme u domenu njihove transparentnosti, zaštite korisnika, ali ne na ovaj način – da ona preuzme društvenu mrežu, da je pretvori u javni prostor i da se stavi potpuni policijski nadzor“, ističe Jovanović.

Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović ne spori pravo ombudsmanu da inicira izmene određenih zakona, ali smatra sporanim način na koji je to urađeno jer tako problem širi izvan medijske zajednice.

„Što se tiče medija i novinara, problematičan je teret dokazivanja koji se prebacuje na građane, a ne na institucije. Vi morate da idete kod notara, da uveravate da niste vi to objavili. To otvara prostor i za pritiske i na novinare i na okruženje u kojem novinari rade, na njihove izvore, kontakte. Sve to veoma komplikuje i otvara prostor za ogromnu zloupotrebu i dodatni pritisak, a može da podstakne i autocenzuru“, navela je Tamara Filipović.

Ona je najavila da će se NUNS, ukoliko uopšte bude bilo javne rasprave, imati svoj stav i komentare.

„Iskreno, nisam baš ubeđena i da će biti otvorena javna rasprava“, rekla je Tamara Filipović.

Ona ukazuje i da u zemljama Evropske unije propisi o javnom redu i miru ne pokrivaju digitalni prostor, već se za to postoje posebne regulative.

Ombudsman je ranije, tokom decembra, predložio i propis koji podrazumeva zabranu korišćenja mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, čak i za vreme odmora, tako da bi za komunikaciju sa roditeljima, ukoliko ima potrebe, bili zaduženi nastavnici, izuzev u slučajevima đaka koji zbog zdravstvenog stanja, uz potvrdu lekara, dookažu da imaju potrebu da koriste mobilni telefon i u školi.

Uroš Jovanović to vidi mkao način da se oteža komunikacija, posebno srednjoškolcima i maturantima, koji su bili aktivni u podršci studentima.

„Verujem, ako se to dogodi, da će srednjoškolci, maturanti, naći način da komuniciraju. Ali ovo treba da pokaže njima ko zapravo ima moć, da im unese strah od bilo kakvog budućeg organizovanja, kako su imali prethodnih godina dana“, ističe Jovanović.

Milena Vasić smatra da bi zabrana mobilnih telefona u školama, izuzetno, mogla da bude ingerencija ombudsmana u kontekstu dešavanja poslednjih godina u Srbiji, posebno imajući u vidu masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

„Za tako nešto bi ipak trebalo da postoji jako dobro obrazloženje, a u našoj pravnoj i društvenoj stvarnosti se jako lako poteže zabrana kao ideja. Ne razmišljamo o prevenciji, o edukaciji, o tome da može decu neko treba da nauči kako da koriste mobilne telefone pre nego što im to zabrani“, rekla je Vasić.

Nacrtom izmena i dopuna Zakona o javnom redu i miru, sačinjenom u kabinetu ombudstmana, predviđeno je da se osim na javnom mestu, nepristojno i drsko ponašanje kojim se narušava javni red i mir ili se vređa moral građana, tretira kao prekršaj i na društvenim mrežama, što bi važilo i za vređanje i pretnje.

Zakon bi, između ostalog, na društvenim mrežama tretirtao i proricanje sudbine, tumačenje snova ili druge obmane koje uzmenuravaju građane, posredovanje ili organizovanje prostitucije, ali i ugrožavanje spokosjtva građana prikupljanjem donacija bez odobrenja nadležnih organa.

Kazne predviđene Nacrtom kreću se u rasponima od 10.000 do 150.000 dinara, predviđen je rad u javnom interesu od 80 do 360 časova ili zatvor od 10, 30 ili 60 dana.