Dve godine trpim targetiranja da sam „ubila Slavka Ćuruviju“

Svesno rizikujem da će redovi ovog teksta biti shvaćeni kao moje lično opravdanje o postupanju u predmetu Apelacionog suda protiv okrivljenog Radomira Markovića i dr. (ubistvo pokojnog novinara Slavka Ćuruvije), ali moja namera nije da sebe pravdam jer znam da sam u svemu postupala po zakonu, već da stručno ukažem od kolikog značaja je pravilno, objektivno, istinito, zakonito i pravovremeno obaveštavanje javnosti u predmetima koji su pod njenom lupom.

Skoro dve godine ja lično trpim prozivke, targetiranje, pretnje, tvrdnje da sam „ubila Slavka Ćuruviju“, da sam saradnik SDB, pri čemu su svi moji lični podaci deljeni preko društvenih mreža (i to samo mene od svih sudija koje su bile u sastavu sudećeg veća). Međutim, na te informacije i pretnje nisam reagovala imajući u vidu odredbu člana 8 Zakona o javnom informisanju i medijima kojim je propisano da je „izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada… a u vezi sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem mišljenja“, kao i zbog činjenice da je pred Vrhovnim sudom bio u toku postupak po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Međutim, članak lista Danas od 16.1.2026. godine „Advokat Vladimir Todorić o krivičnoj prijavi protiv sudija u slučaju „Ćuruvija“ – SUDIJE MENJALE ZAPISNIK U KORIST PRIPADNIKA SLUŽBE (u njemu advokat Aleksandar Olenik navodi da je presudom Vrhovnog suda utvrđeno da je petoro sudija koje je Todorić tužio prekršilo zakon u korist optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije i da su zbog toga oni danas na slobodi), je (kao i ranije informacije o tome da sam ja bila predsednik veća), napisan i objavljen protivno Članu 9 pomenutog Zakona, po kojem su urednik i novinar dužni da s pažnjom primerenom okolnostima i u skladu sa pravilima novinarske struke, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti, provere njeno poreklo, istinitost i potpunost.
Kada je u pitanju moje svojstvo predsednika veća, činjenica je da sam predsedavala većem u fazi javne sednice na kojoj je sudija izvestilac (sudija Vesna Petrović) referisala stanje u spisu, a stranke u postupku izložile svoje žalbe. Na javnoj sednici koja je držana u velikoj sali Apelacionog suda u Beogradu bio je prisutan veliki broj novinara i po završetku sednice saopšteno je da će sud u zatvorenom delu sednice doneti svoju odluku. Kako je u tom delu sednice doneta odluka da se otvori pretres pred Apelacionim sudom, shodno odredbi člana 446 stav 4 ZKP, sudija izvestilac je dobila svojstvo predsednika veća.

Pretres je bio otvoren za javnost, pri čemu je ponovo prisustvovao veliki broj novinara i mogli su čuti predstavljanje veća i videti ko je rukovodio pretresom. Iz prednjeg se može zaključiti da pretres nije praćen sa dovoljnom novinarskom pažnjom jer sam ja i nadalje u svim vestima, na svim mrežama označena kao predsednik veća. Pri tom, list Danas je preneo i saopštenje Apelacionog suda u vezi činjenice da je presuda doneta 19.4.2023, a objavljena tek 2.2.2024. godine, i na kraju teksta ponovo naveo da je predsednik veća sudija Nada Hadži-Perić, iako je presuda tada bila dostupna javnosti. U uvodu presude stoji ko je bio u sastavu veća, ko je od sudija bio predsednik, dok je na poslednjoj stranici naznačeno i koji će sudija (Marko Jocić) potpisati presudu, s obzirom da je sudija Vesna Petrović 31.5.2023. penzionisana po sili zakona.

Nedovoljna pažnja novinara je pokazana i u pomenutom članku od 16.2.2026. godine.

Iz teksta (u prvom stavu) proizilazi da je „Advokat Vladimir Todorić podneo krivičnu prijavu protiv pet sudija Apelacionog suda (gde se navodi pravilan sastav veća) zbog sumnje da su izvršili krivično delo kršenje zakona od strane sudije… time što su netačno preneli zapisnike sa pretresa i zapisnike saslušanja svedoka…“ dok je u naslovu navedeno „SUDIJE MENJALE ZAPISNIK“, što dobija sasvim drugačije jezičko tumačenje, odnosno u krivično-pravnom smislu dobija značenje sasvim druge radnje koja može predstavljati radnju krivičnog dela. Time se grubo krši prezumpcija nevinosti, odnosno odredba člana 34 Ustava RS. Takođe, u „hronologiji događaja“ koja je napisana u okviru članka, boldiranim slovima opet se navodi da je predsednik veća Nada Hadži-Perić. To me navodi na pitanje da li novinar uopšte čita napisano i da li tekst podleže kontroli urednika?

Ako ste u članku već naveli prednje podatke (čineći niz propusta ili namernih grešaka), mogli ste, uz poštovanje odredbe člana 9 Zakona o informisanju i medijima, pribaviti tumačenje presude Vrhovnog suda koje je mogao dati neko od članova veća, s obzirom da je očigledno da autor teksta iz obrazloženja presude nije mogao jasno zaključiti o kakvim se povredama zakona radi. To je bilo moguće utvrditi i iz obrazloženja presude Apelacionog suda, poređenjem stranica na koje Vrhovni sud ukazuje, ili još važnije, pročitati na 108 strana koji su razlozi drugostepenog suda za donošenje oslobađajuće presude (nedostatak dokaza), koje ne obezbeđuje sud već nadležni tužilac. Mislim da su toga svesni novinari koji, komentarišući odluku Apelacionog suda, uzgred napominju da je u ovom slučaju nužno ponovno otvaranje istrage.