Posle Australije, Evropa razmišlja o zabrani društvenih mreža za tinejdžere – da li Srbija može i treba li da krene tim putem?

Deaktivacija više od četiri miliona naloga tinejdžera na društvenim mrežama u Australiji prvi je globalni pokušaj regulacije pristupa dece digitalnim platformama. Dugoročne efekte po mentalno zdravlje australijskih tinejdžera sada prate psiholozi i stručnjaci, dok vlasti prate trendove prelaska korisnika na druge platforme.

Posle Australije, isti korak u Evropi najavile su Francuska, gde je premijer Makron zatražio čak i ubrzanu proceduru usvajanja i primene zabrane.

Potom su se o zabrani pozitivno izjasnile Danska, Grčka i Portugal, dok je španski premijer Pedro Sančez poručio da njegovu vladu u nameri da zabrani društvene mreže tinejdžerima – niko neće pokolebati. Okvir za pripremu zakonskog organičenja upotrebe društvenih mreža za mlađe od 15 godina usvojila je početkom februara i Slovenačka vlada.

Iako je Evropski parlament u novembru prošle godine usvojio neobavezujuću rezoluciju u kojoj se poziva na starosnu granicu od 16 godina za upotrebu društvenih mreža, platformi za deljenje video snimaka i alata veštačke inteligencije, tri meseca kasnije, Evropska komisija saopštava da društvena mreža za objavljivanje video-snimaka TikTok treba da promeni „osnovni dizajn“ svog servisa jer krši digitalne propise EU „uvođenjem opcija koje izazivaju zavisnost“ i „dovode decu do kompulzivne upotrebe„.

„Države pristupile ozbiljno“

Stručnjakinja za društvene mreže Katarina Jonev kaže za Insajder da je zabrana društvenih mreža za tinejdžere pokazatelj da te države (Australija, Francuska, Španija, Portugal, Danska, Grčka, Slovenija) vode računa o mentalnom zdravlju svoje najmlađe grupe građana, a to jesu deca i tinejdžeri.

„Činjenica je da je sadržaj koji se plasira na najpopularnijim društvenim mrežama neretko i brutalan i agresivan i promoviše antivrednosti. Deca su na skali potencijalne zavisnosti izuzetno blizu. Na globalnom nivou, vreme koje deca provode ispred ekrana je višečasovno. I ja bih navela primer Srbije gde su neka istraživanja pokazala da deca provode između sedam i devet sati svakog dana ispred ekrana mobilnog telefona. Ako uzmemo u obzir da je nečije radno vreme od osam sati, logično je da se zapitamo s kim dete komunicira i kakav sadržaj konzumira. Ko ili šta je to što vaspitava i usmerava naše dete, i uostalom, zašto nam deca nisu aktivna u ovako bitnom nivou razvoja njihovih i kognitivnih, ali bogami i fizičkih sposobnosti“, kaže ona.

Jonev dalje objašnjava da su u vezi sa zabranom društvenih mreža tinejdžerima države pristupile izuzetno ozbiljno, jer se na njima objavljuje neadekvatan sadržaj koji zbog konzumacije velike količine neprimerenog sadržaja utiče i na poremećaje u ponašanju.

„To je manjak empatije, manjak tolerancije, diskriminacija prema određenim grupama, agresivno ponašanje, samoizolacija, razvijanje alter ega koji je jako često neprihvatljiv. Poremećaji u spavanju, poremećaji sa koncentracijom i fokusom. Poremećaji u ishrani koji su takođe na izuzetno visokom nivou, računajući Republiku Srbiju. Čini mi se da je Batut pre nekoliko godina izbacio istraživanje da je gotovo 50 odsto devojčica mlađih od 12 godina sprovelo neku vrstu dijete upravo zbog uticaja, odnosno fotografija koje konzumiraju na društvenim mrežama. Sa druge strane, digitalno nasilje jeste na globalnom nivou u izuzetno velikom porastu. Izazovi, odnosno ‘čelendži’ koji nam dolaze sa društvene mreže TikTok neretko su se dešavali da su oduzimali živote deci i tinejdžerima. U Republici Srbiji zabeleženo je više slučajeva samoubistava zbog TikTok izazova. Takođe određeni čelendži ugrožavaju i zdravlje, izazivaju povrede, ali ugrožavaju reputaciju i dostojanstvo. I kada zapravo pričamo o celoj ovoj problematici, jeste logično što su države na ovakav način pristupile rešavanju problema“, objašnjava sagovornica Insajdera.

U tom kontekstu nameće se i pitanje: da li Srbija uopšte može da krene putem zabrane korišćenja društvenih mreža za tinejdžere, koliko je takva mera realno sprovodiva u savremenom digitalnom okruženju i da li bi, čak i kada bi bila moguća, bila potrebna i društveno opravdana.

Psiholog Nevena Čalovska Hercog smatra da to nije moguće izvesti „do kraja“ i da su rizici od zloupotrebe i loših posledica ogromni.

„Ono što bi bilo rešenje jeste svakako neki nadzor ili nekakva ograničenja i negde, zaista neka socijalna, široka sociokulturna intervencija koja bi podrazumevala podstrek i podsticaj funkcionalnih i prirodnih načina druženja i komuniciranja. Ali potpuno ukinuti, znate to je i kad su se mobilni telefoni pojavili to je bila fama, kad se pojavila parna mašina, kad se prvi voz pojavio. Mislim mi ne možemo zaustaviti tehnološki razvoj, ali ga možemo usmeriti da nam bude koristan, a ne da mi budemo žrtve i taoci loše zloupotrebe“, smatra Čalovska Hercog.

Ona ističe da eventualna zabrana društvenih mreža za tinejdžere U Srbiji ne može da se svede na jednostavan odgovor „da ili ne“ jer su posledice znatno složenije, ali da istraživanja, s druge strane, pokazuju da preterana upotreba i zloupotreba društvenih mreža, uz potiskivanje neposrednog socijalnog života u korist digitalnog, može imati ozbiljne neuropsihološke posledice, naročito kod mladih u razvoju.

„Zloupotreba društvenih mreža i zanemarivanje nekog prirodnog socijalnog života na račun arteficijelnog, ima velike štete, odnosno, oštećuje i socijalni i emocionalni kapacitet, naročito mladih koji su u razvoju i može da ostavi i neke trajne neuropsihološke promene. Ne samo psihološke, u smislu da je sva energija usmerena na kontakte kroz društvene mreže i da se zanemaruju onda drugi kontakti i da kroz te društvene mreže može, naravno, postojati rizik od vršnjačkog nasilja – to znamo i UNICEF je imao jedan veliki program koji se bavio s tim. Ne samo ta vrsta štete, već negde apsolutno nerazvijanje svojih socijalnih kompetenci. I to je nešto što može na duže staze da ošteti mlade. To je sigurno nešto što je dokazano, sa čim treba da se suočimo i da nađemo načina“, objašnjava psiholog Nevena Čalovska Hercog.

Umesto zabrane – kontrola, razumevanje i komunikacija

S druge strane, Čalovska Hercog upozorava na to da represivne mere i zabrane retko daju željene rezultate, jer se, kako ističe, uvek pronađu načini da se one zaobiđu. Ona smatra da je umesto kontrole kroz zabrane neophodno uspostaviti razumevanje i komunikaciju.

„Mi znamo da sve represivne mere i sve zabrane, to je ono što kažemo ‘batina ima dva kraja’, da se uvek može naći način kako da se zabrane zaobiđu. I kad se stavimo u situaciju da kontrolišemo zabranama, a ne da uspostavimo način razumevanja i komunikacije, mi se onda opredeljujemo za jednu disfunkcionalnu i regresivnu društvenu formu koja, kao takva, onda počinje da raste maltene kao neki ‘maligni tumor’ i oštetiće i druge segmente društvenog funkcionisanja“, objašnjava ona.

Katarina Jonev smatra da zabrana društvenih mreža tinejdžerima nije najadekvatnije rešenje i dodaje da tehnološke kompanije, Meta, TikTok i Snapchat nisu ozbiljno shvatile poruku država, vapaje roditelja i pritisak javnosti da mnogo više obrate računa i obrate pažnju na sadržaj koji koriste njihovi najaktivniji, a ujedno i najranjiviji korisnici, a to su upravo deca i mladi.

„Oni svojim stavkama u politikama korišćenja poprilično dobro peru ruke i zatvaraju oči pred nevoljom. Ali u stvarnom svetu sistemi veštačke inteligencije jako malo rade ne bi li neprimereni sadržaj otklonili sa svojih mreža. Druga opasnost je činjenično stanje nakon zabrane društvenih mreža u Australiji da je takođe u porastu prijavljivanje na neke druge alternativne društvene mreže o kojima mi jako malo znamo, koje takođe obiluju očito neprimerenim sadržajem. I tu sad treba voditi računa da li su zabrane zaista efektivne i efikasne u stvarnom svetu. Dokle god se velike IT kompanije ne uključe mnogo aktivnije u borbu za bezbedan internet na svojim platformama, ovakvi zakoni neretko mogu biti samo ‘mrtvo slovo na papiru’. Ono što je takođe jako značajno, što mi je dužnost da istaknem, zašto je Francuska možda prva čak u Evropi pokrenula priču da se zabrani njihovoj deci, odnosno deci do 16 godina, jer je jedna od najvećih stopa samoubistava izazvana digitalnim nasiljem upravo u Francuskoj“, naglašava sagovornica Insajdera.

Tinejdžerski „real time“

Psiholog Nevena Čalovska Hercog navodi da društvene mreže čine dobro tinejdžerima tako što su informacije dostupne mladima sličnih interesovanja, te da je značajno to što se proširuje njihova zona informisanosti.

„Svet se smanjio, ja mislim da se zemaljska kugla zaista smanjila kroz ove informacione tehnologije i postalo je moguće pratiti sve šta se dešava u ‘real time-u’. S druge strane, to može da zavede jer može da deluje da sve znamo, da sve kontrolišemo, u svemu smo u svakom trenutku, što zaista nije tačno. I sigurno je na štetu neke psihološke diferencijacije, kontemplacije, mašte i tako dalje. I to je ono što definitivno znamo. Znamo takođe da zloupotreba, odnosno, zanemarivanje socijalnog i kognitivnog razvoja na prirodan način ne razvija intelektualne kapacitete. I negde smanjuje inicijativu. S druge strane, vaspitava percepciju, vaspitava brzinu u praćenju stimulusa. To su složene stvari koje se dešavaju u istom trenutku i treba ih razumeti kao takve“, ukazuje Čalovska Hercog.

Sagovornica podseća na to da su u tinejdžerskom uzrastu ključni odnosi sa vršnjacima, jer upravo u toj referentnoj grupi, kako ističe, mladi razvijaju socijalne veštine koje ne mogu da steknu u drugim društvenim kontekstima.

„To je njihova referentna grupa u kojoj oni stiču razne veštine koje ne mogu da steknu u drugim kontekstima. Tu se uče i da se upoređuju, i da se takmiče, i da pobeđuju, i da gube. I čitav spektar osećanja i načina kako se ponaša sa tim osećanjima, uči se u vršnjačkoj grupi. Nisam sigurna da se to postiže kroz društvene mreže“, smatra ona.

Kada je reč o sistemima veštačke inteligencije, Katarina Jonev podseća na to da su oni svakodnevnica u našim životima, te da algoritmi kojima upravlja veštačka inteligencija zapravo plasiraju sadržaj na društvenim mrežama.

„Ona je tu, ona je prisutna, ona se konstantno munjevitom brzinom razvija. Međutim, kada usmerimo veštačku inteligenciju da radi za našu korist, za benefit našeg deteta, naše porodice, naše privrede, našeg društva u celini, to je jedna priča. Ali kada se oslonimo na otvorene sisteme veštačke inteligencije poput Chat GPT-a, moramo da budemo svesni da postoji veliki broj istraživanja gde se zaista pokazuje da na loš način zapravo utiču na naš mozak. Da bi naš mozak mogao da se razvija, pogotovo kada je reč o deci, pogotovo kada je reč o mladima, a naš mozak se razvija do 25. godine. Mozgu je potrebno da bude aktivan. Kako je aktivan? Tako što se bavi, između ostalog, kreativnim stvarima i kreativnim veštinama. Od toga da se veze, plete, crta, slika, čita. Kada na takav način aktiviramo mozak, on se kažem razvija. Razvijen mozak sklon je kritičkom razmišljanju, promišljanju i prosto može da funkcioniše na način kako jedna funkcionalna osoba treba da razmišlja. Kada mi dobijamo sve servirano, naš mozak je u stanju mirovanja. I naš mozak ne može da plasira niti da procesuira informacije koje su nam tako lako servirane“, naglašava ona.

„Usmeriti, oblikovati, balansirati“: Šta raditi sa decom koja skroluju po društvenim mrežama?

Psiholog Nevena Čalovska Hercog smatra da društvene mreže tinejdžerima ne bi trebalo zabraniti, nego ih treba na dobar način oblikovati što je, prema njenom mišljenju, sveobuhvatan proces svih aktera u društvu.

„Treba ih usmeriti, oblikovati, balansirati, koristiti, što je naravno skuplje i traži kapacitete i individualne i porodične i školske i društvene i tako dalje. Ovako da izvadimo jednu stvar, kao što maca izvadi džigericu iz činije, i da će ta jedna situacija rešiti – neće. Iluzija je da ćemo tom intervencijom, zabranom napraviti benefit. Nećemo. Rizici od loših posledica su veliki“, naglašava ona.

Kako ističe, takva zabrana bi imala više negativnih posledica jer bi mladi vrlo brzo pronašli načine da društvene mreže koriste „u ilegali“.

„Mislim da bi oni našli načina kako imaju društvene mreže van vidljivog, da bi to onda bila ilegala i da bi onda zloupotrebe bile mnogo veće. To bi onda bilo kao što se u prohibiciji zabranilo piće, ali ljudi nisu prestali da piju. Mislim da je to ‘pucanj u prazno’. Drugo, mislim da bi to izazvalo veliki otpor kod mladih, hostilnost, da bi napravilo generacijski jaz još većim nego što jeste. Prirodan generacijski jaz je neophodan za rast i razvoj, ali kada on postane ambis, onda je on društvena fraktura“, zaključuje psiholog Nevena Čalovska Hercog.

Na pitanje šta raditi sa decom koja ne provode vreme na društvenim mrežama, Katarina Jonev poručuje da ih pre svega treba ohrabriti. Kako ističe, važno je podržati njihovu odluku da ostanu okrenuti stvarnom, fizičkom svetu, koji je, prema njegovim rečima, „opipljiv, stvaran i dragocen“.

„Ohrabriti ih. Ohrabriti ih da nastave sa svojom misijom i idejom i vizijom da je stvaran fizički svet zaista nešto što je sjajna stvar, da je to zaista nešto što je opipljivo, što hrani i telo i um i dušu i da treba tom fizičkom svetu i savladavanju veština u fizičkom svetu dati primat nad virtuelnim svetom“, smatra ona i dodaje da nije pitanje da li i u Srbiji treba zabraniti društvene mreže tinejdžerima, već da je neophodna i većini država ali i u našoj zemlji, mnogo šira edukacija učenika i roditelja i da to bude mnogo veći i jači prioritet nego sama zabrana društvenih mreža.

„Kada se pogledaju statistike, nažalost, naši građani nisu baš pri vrhu, nismo čak ni u sredini, nego smo na jako niskom nivou digitalne pismenosti i digitalnih veština. A to su veštine koje su nužne za 21. vek. Da bismo decu osposobili upravo na to kritičko razmišljanje i promišljanje, da bismo ih osposobili da na najbolji i najmudriji mogući način koriste sve digitalne alate za svoju korist, za svoj benefit, za svoje usavršavanje, sticanje znanja, sticanje veština, potrebna je edukacija. I to je nešto što ne treba da radi samo jedna institucija, potreban je multidisciplinarni, multisektorski vid saradnje. I tu mora da bude i Ministarstvo prosvete, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pa čak i Ministarstvo za porodicu, što da ne? Ovo jeste porodično pitanje. Vi ako imate zavisnika bilo kakve vrste u svojoj porodici, u svojoj okolini, to destruktivno deluje na celu porodicu. Kada pričamo o zavisnosti od interneta i zavisnosti od mobilnog telefona, video igrica, video kockanja, odnosno onlajn kockanja, ovo su sve brojke koje su u neverovatno velikom porastu. Veliki broj ljudi ne potraži na vreme pomoć“, naglašava Katarina Jonev.

Ona takođe upozorava i na to da unošenje zavisnosti u porodični život predstavlja ozbiljan problem za sve njene članove i da rešavanje tog pitanja mora da bude višeslojno, te da je osim multisektorskog pristupa različitih ministarstava, ključna direktna edukacija roditelja i njihova jasna volja da se o ovoj temi informišu i aktivno rade sa decom. Tek nakon takve sistemske edukacije, dodaje ona, može se razmišljati o eventualnim ograničenjima ili zabranama društvenih mreža.

„Plašim se ponovo da će zabrane zvaničnih društvenih, popularnih društvenih mreža, decu oterati na neke mračne delove interneta i plašim se da će naći sve načine da zaobiđu ove zabrane. A suštinski, društvene mreže će i dalje nastaviti da forsiraju sadržaj koji je neprihvatljiv i to je nešto na šta će deca pre ili kasnije morati ‘da nalete’, kaže ona.

Chat GPT analognog doba: „Da biste pripremili puškicu, vi ste morali da pročitate lekciju“

Jonev ukazuje i na sklonost dece da traže „liniju manjeg otpora“ i podseća da to nije nova pojava, već obrazac koji je prisutan u svakoj generaciji. Kako kaže, želja da se bude domišljatiji od roditelja i nastavnika, da se zaobiđu pravila i „zabušava“ na kreativan način, oduvek je postojala – nekada kroz puškice, danas kroz savremenije forme snalaženja.

„Ali da biste pripremili puškicu vi ste morali da pročitate lekciju. Opet, sa novim i ovakvim sistemima veštačke inteligencije deca ne rade čak ni to, dobijaju bazično znanje, neprovereno znanje, neproverene informacije. Ono što je takođe činjenica to je da deca u velikom broju, i u osnovnim i u srednjim školama u sve većoj i većoj meri koriste ove sisteme, što je apsolutno pogrešno“, zaključuje stručnjakinja za društvene mreže, Katarina Jonev.