Profesionalno novinarstvo pod pritiskom nacionalnih podela

Decenije etničkih napetosti i podela na Balkanu izgradile su nacionalističke zidove koje je teško probiti. U takvom okruženju profesionalno novinarstvo se često doživljava kao čin izdaje. Serbeze Hadžijaj (Serbeze Haxhijaj) iz Prištine i Dejana Cvetković iz Vranja govore za Radio Goraždevac o istom problemu. One objašnjavaju kako istinito izveštavanje o drugim zajednicama lako dovodi do javnog linča novinara koji izveštava.

“Mi već skoro četiri decenije živimo u ambijentu u kojem se ne kažnjava i ne izveštava onako kako bi trebalo o napadima na drugu zajednicu, o diskriminaciji ili nasilju. U takvoj duboko ukorenjenoj kulturi, teško je izveštavati čak i danas, nakon skoro 40 godina. Novinari i mediji koji izveštavaju o ‘drugoj strani’, o diskriminaciji i napadima – što je u normalnom novinarstvu sasvim uobičajena stvar – ne smatraju se samo izdajnicima. Oni se etiketiraju kao pro-srpski ili pro-ruski elementi, preti im se i stalno se targetiraju“, kaže Serbeze Hadžijaj.

Ista matrica etiketiranja prisutna je i na jugu Srbije. Dejana Cvetković je nedavno izveštavala o tragičnom događaju u Surdulici, umesto institucionalnog rešenja, javnost je ponudila kolektivnu krivicu.

„Kada sam pisala za Vreme slučaja u Surdulici, usledila je jaka reakcija javnosti. Ljudi su prepoznali da je progon čitave porodice zbog saobraćajne nesreće zapravo motivisan nacionalnom netrpeljivošću. Međutim, ono što je izostalo, to je reakcija lokalne vlasti. Surduličani koji su me nazvali rekli su da ne žele da budu deo protesta u kome je bes usmeren ka jednoj porodici, umesto ka institucijama. U takvoj atmosferi, profesionalno pisanje se doživljava kao zauzimanje strane“, kaže za Radio Goraždevac Dejana Cvetković.

U takvom vakuumu, novinarstvo postaje opasno po život. Serbeze ističe da su mete uvek oni koji pokušavaju da razbiju propagandne okvire nacionalističkih vlasti.

„U ambijentu koji se hrani međuetničkom mržnjom i neodgovornim, neprofesionalnim novinarstvom, rizik po život postaje veoma ozbiljan, a linija opasnosti je postala veoma tanka. Čim se izveštava na normalan način, novinar lako postaje meta različitih napada grupa koje su sklone nasilju, bilo da su povezane sa politikom ili su u pitanju druge nacionalističke organizacije. Danas je postalo previše lako napasti novinare ili civilno društvo etiketirajući ih kao izdajnike ili ‘protivnike Kosova“, ističe Serbeze Hadžijaj.

A onda, kada institucije ćute, prostore popunjavaju anonimne grupe za pritisak. Za Dejanu, to je značilo direktno targetiranje i uvrede koje brišu ljudskost.

„I to se meni već desilo. Ja sam označena u Viber-grupi kao avganistanska plaćenica i izdajnica. Koriste se etikete koje dehumanizuju drugu grupaciju i koje opravdavaju podele na ‘mi’ i ‘oni’. To je apsolutno nedopustivo – da se o jednoj manjinskoj grupi, bilo da su to migranti, izbeglice ili nacionalna manjina, piše isključivo kao o izvoru opasnosti“, kaže Dejana Cvetković za Radio Goraždevac.

Svaki kodeks novinara nalaže da je profesionalni integritet iznad svakog „patriotizma“ koji gazi činjenice. Ukoliko se ne odupremo jeziku mržnje, generacijama koje dolaze ostavljamo samo nove krugove podela i neprijateljstava.