Ilustracija: Mane Radmanović
Srbija u ovom trenutku nije spremna za Evropski akt o slobodi medija (EMFA), smatra Koalicija za slobodu medija.
Prethodno je Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF), zajedno sa Koalicijom analizirala usklađenost pravnog i institucionalnog okvira u Srbiji, a zatim i mogućnost implementacije ovog dokumenta u aktuelnom složenom okruženju.
„Zaključak obe analize jeste da bez jasne političke volje, institucionalne nezavisnosti i pune primene postojećih zakona, proces usklađivanja sa EMFA ostaje formalan i bez stvarnog uticaja na unapređenje medijskih sloboda u Srbiji“, navodi se u saopštenju Koalicije za slobodu medija.
Medijske slobode u Srbiji su „na zabrinjavajućem nivou, obeležene kontinuiranim političkim pritiscima i kampanjama targetiranja novinara“, ističu u Koaliciji. Navode da EMFA predstavlja suštinski pomak u jačanju i zaštiti slobode medija, ali podsećaju da to jačanje „podrazumeva funkcionalne i institucionalne kapacitete za njenu primenu“.
Koja su ključna pitanja kojim se EMFA bavi?
Raznovrsna medijska ponuda. Nezavisni urednici. Regulator s integritetom. Jasna vlasnička struktura. Zaštita novinarskih izvora. Tako te dobre stvari.
Dokument (European Media Freedom Act) je usvojen pre dve godine, a domaće Ministarstvo informisanja i telekomunikacija od novembra 2025 – ako ništa drugo, deklarativno – otpočelo je pripreme za „harmonizaciju s evropskim zakonodavstvom“.
Kažu da to predstavlja „važan korak ka daljem unapređenju medijskog okvira“.
Ipak, proces stvaranja uslova kojima EMFA teži u složenom političkom i medijskom ekosistemu Srbije, ispostaviće se, nije nimalo jednostavan.
U analizi SĆF i Koalicije zaključuje se da su, naprotiv, dosadašnji potezi Ministarstva „konceptualno pogrešni“, „vremenski preuranjeni“, te „institucionalno neadekvatni“.
„Izmene postojećeg zakona nisu prioritet u implementaciji EMFA, nego je to generalna osposobljenost države da odgovori na predviđene obaveze, a naročito da se uzdržava od uticaja na medijsku nezavisnost“, navodi se u analizi.
Ukratko: u SĆF smatraju da EMFA, kao uredba Evropske unije (EU), ne zahteva njeno formalno premeštanje (to jest pravnu transpoziciju) u domaće zakonodavstvo, već radije funkcionalne, nezavisne i kredibilne institucije.
„Napravili smo dve analize. Jedna od njih čak pokazuje da smo u velikom broju oblasti kojima se EMFA bavi delimično zakonski usklađeni s tim aktom. Međutim, u praksi vidimo potpuno suprotno. Vlast zapravo izigrava ono što je sama usvojila“, objašnjava izvršna direktorka SĆF Ivana Stevanović.
„Mi prvo moramo nekako da dovedemo u red nivo sloboda i uređenosti medijskog sistema. Jer ako neko poseduje apsolutnu političku i institucionalnu moć, kao što je to kod nas sada slučaj, ne postoji taj mehanizam koji bi mogao da garantuje da zla volja neće biti sprovedena. A to mi gledamo na medijskoj sceni, i uopšte u državi, više od jedne decenije.“
Ivana Stevanović (snimak ekrana / N1)
USLOV SVIH USLOVA: POLITIKA, DALJE OD MEDIJA!
Privrženost standardima na rečima, dakle, ne odslikava stvarno stanje u redakcijama ili na ulici. U analizi se stanje medijskih sloboda u zemlji opisuje kao „zabrinjavajuće“.
Reporteri bez granica (RSF) na Indeksu slobode medija za 2025. Srbiju rangiraju na 96. mesto (od 180 zemalja). Ocenjuju da je, uprkos kvalitetnom istraživačkom novinarstvu, „medijsko okruženje snažno opterećeno propagandom i dezinformacijama“.
Freedom House je po prvi put internet u Srbiji okarakterisao kao „delimično slobodan“.
NUNS beleži da su pritisci na novinare „postali sistemski obrazac“ i da je u 2025. zabeležen 371 slučaj ugrožavanja njihove bezbednosti. Kao generator atmosfere straha navodi se targetiranje novinara, i to od strane visokih državnih funkcionera.
Kritički novinari sistematski su izloženi kriminalizaciji, dehumanizaciji i profesionalnoj diskreditaciji, zaključuje se u monitoringu verbalnih napada koji sprovodi SĆF.
Ista organizacija ukazuje i na sistematska odstupanja u programima nacionalnih televizija i zloupotrebe „u svrhu političke mobilizacije i propagande“.
U takvim okolnostima, pitanje je na koji način je moguće dostići uredničku nezavisnost, kako to proklamuje EMFA.
„Pre svega: Politika, dalje ruke od medija! To je uslov svih uslova“, odgovara Ivana Stevanović.
Na čemu EMFA još insistira?
Ističe se pravo publike na pluralističke i urednički nezavisne sadržaje. To uključuje i poštovanje države koja bira da se uzdrži od uticaja na uređivačke odluke.
Dokument dalje govori o transparentnosti medijskog vlasništva. Ona znači, između ostalog, formiranje javno dostupne evidencije podataka.
U Srbiji takva evidencija postoji. Registar medija uspostavljen 2014. podrazumeva registraciju osnovnih podataka o izdavačima, kao i o osobama i kompanijama koje (neposredno ili posredno) imaju više od pet odsto udela u osnivačkom kapitalu.
SĆF i Koalicija navode da se primarna implementacija EMFA „mora odnositi na unapređenje tačnosti, ažurnosti i dostupnosti ovakvih podataka“.
Još jednom, pitanje prakse, a ne propisa.
„Sve dok nemamo uređeno društvo, ono u kojem rade sudovi i nezavisna tela i u kojem postoji minimum političke odgovornosti, ne možemo da govorimo ni o kakvom zakonskom mehanizmu“, kaže Stevanović.
On podseća da smo imali, na primer, garancije kada je dozvoljeno da se država vrati u vlasništvo medija, kroz mogućnost Telekoma da ih osniva i kupuje, iako je tokom donošenja zakona to bila jedna od vrlo spornih tačaka. Tadašnje garancije države na papiru odvele su čitavu stvar u pogrešnom smeru.
„Završilo se tako što Telekom u ovom trenutku ima najmanje 35 medija. Oni zapravo horski ponavljaju isti sadržaj bez vesti. Ili prenose sadržaj koji prikriva vesti ili sadržaj koji služi propagandi i koji se non-stop emituje na velikom broju od tih 35 kanala“, naglašava izvršna direktorka SĆF.
NEZAVISNOST REGULATORA KLJUČNI PREDUSLOV ZA IMPLEMENTACIJU EMFA
U slučaju Srbije, to je Regulatorno telo za elektronske medije (REM), a Savet ovog tela ne postoji od novembra 2024.
U međuvremenu, EMFA regulatoru daje šira ovlašćenja i pretvara ga u centralno telo za zaštitu medijskog pluralizma.
Regulator nadgleda uređivačku nezavisnost, uklanjanje onlajn sadržaja, metodologiju merenja, transparentnost oglašavanja. Sarađuje s regulatorima drugih zemalja.
„EMFA dramatično proširuje nadležnosti regulatora. To znači da regulator nije nadležan samo za elektronske medije, već praktično za ceo medijski sistem. On vodi računa o državnom oglašavanju, o vlasništvu nad medijima… Tako da bez zaista nezavisnog REM-a ne možemo ni da sanjamo o tome da se ispuni duh EMFA“, upozorava Ivana Stevanović.
U analizi SĆF i Koalicije ističe se da je nepostojanje nezavisnog i efikasnog regulatora „sistemska prepreka“, te „značajan rizik od zloupotrebe“.
„Veoma je bitno da obezbedimo da budući Savet REM-a, koji je ponovo u nekakvom limbu, zaista odražava znanje, stručnost, integritet i autoritet. Bez toga ćemo satrti i ono malo medija što je ostalo i što pokušava da živi, radi i funkcioniše“, objašnjava sagovornica Cenzolovke.
„I zato nije važno samo da imamo bilo kakav REM, samo nekakav Savet u kojem ćemo biti zadovoljni što imamo tri ili četiri nezavisna kandidata. Ako zaista želimo da se uključimo u evropske tokove, neophodno je telo s devet članova koji svojim profesionalnim kapacitetom mogu da omoguće primenu zakona.“
EMFA podrazumeva obaveze država u pogledu zaštite novinarskih izvora i uopšte poverljivosti komunikacije. Novinari su onoliko dobri koliko i njihovi izvori. Načelno, država ne bi trebalo da uradi ništa što bi potencijalno otkrilo osobe koje komuniciraju s novinarima. Ali…
Pravno gledano, ovako nešto bi, smatra SĆF, „podrazumevalo multisektorske izmene propisa“, što Ministarstvo informisanja i telekomunikacija ne predlaže. Oni ostaju limitirani na delimičnoj izmeni isključivo medijskih zakona.
U međuvremenu, vidljivi su primeri zadiranja u tajnost novinarskih izvora.
Amnesty International je identifikovao tri špijunska softvera (NoviSpy, Pegasus i Cellebrite) koje su domaće službe bezbednosti instalirale u telefone novinara i aktivista. Bez jasnog pravnog osnova.
Istina, EMFA dozvoljava pojedine slične prakse, ali isključivo u vrlo strogo definisanim i sudski kontrolisanim slučajevima.
„Mi ovde takvu kontrolu nemamo, niti smo je ikad imali. Mi prosto ne znamo ni da li se ovaj naš razgovor upravo sluša ili snima. Ovde se sud ili u potpunosti ignoriše ili je stavljen u funkciju ostvarivanja političkih interesa vladajuće stranke“, smatra Stevanović.
„I to je još jedan od vrlo ozbiljnih rizika. U odsustvu bilo kakve institucionalne i sudske kontrole, legalizovalo bi se masovno prisluškivanje novinara. Jasno je kuda bi to odvelo. U potpuno zastrašivanje izvora. Onih retkih koji su povremeno spremni da s medijima razgovaraju ili im daju osetljive podatke. S time možemo da se pozdravimo.“
Instalacija špijunskog softvera omogućava pristup najrazličitijim podacima, ugrožava pravo na privatnost i zaštitu ličnosti. Kompromituje se novinarski rad.
Oni se mogu uzdati samo u jednu vrstu fer-pleja režima, da se uzdrže od špijuniranja i primenjuju svoja ovlašćenja u skladu sa zakonom.
„Ovo jeste jedan od najvećih rizika koje smo uočili. Imamo direktno dokazana instaliranja malvera na telefone novinara i to dok su bili u policijskim stanicama, ispitivani. Dakle, praktično od strane države. Da ne pominjemo različite moguće zloupotrebe prisluškivanja, što smo, nažalost, imali prilike da vidimo. Čak i emitovanje poverljivih razgovora na pojedinim televizijama“, objašnjava Stevanović.
Na kraju, dakle, ostaje sumnja u dobru volju.
Ministarstvo informisanja je u proces implementacije EMFA uključilo organizacije bez rezultata u oblasti slobode medija, što je dovelo u pitanje nezavisnost i kredibilitet cele stvari.
Većina nezavisnih medijskih i novinarskih udruženja zahteva od ministarstva da obustavi izmene medijskih zakona „dok se ne obezbede uslovi za transparentan, inkluzivan i stručan rad“.
„Manipulacija, zloupotreba i relativizacija regulatornih procesa putem uključivanja simulovanih udruženja predstavlja akutni problem“, navodi se u analizi SĆF i KZSM, „koji se javno manifestovao u postupku izbora članova REM-a“.
IMPLEMENTACIJA EMFA NA ZAČETKU I U DRŽAVAMA EU
EMFA je prvi evropski propis koji se bavi svim medijima. Usvojen u martu, a stupio na snagu u maju 2024.
Glavni razlozi za kreiranje EMFA leže, s jedne strane, u neujednačenosti pravila i institucija u medijskim sistemima različitih država, i s druge, u potrebi da se uspostave zajednički zaštitni mehanizmi od neprimerenog političkog i ekonomskog uticaja.
Kao ključna pitanja za medijski pluralizam navode se: prava korisnika medijskih usluga da pristupaju pluralističkim i urednički nezavisnim medijskim sadržajima; zaštita medijskih sloboda i uređivačka nezavisnosti; zaštita novinarskih izvora i poverljivosti komunikacije; obezbeđivanje nezavisnog funkcionisanja javnih medijskih servisa; obezbeđivanje transparentnosti medijskog vlasništva; postojanje nezavisnih regulatornih tela za medijske usluge; uspostavljanje zaštitnih mehanizama protiv neopravdanog uklanjanja online medijskih sadržaja, itd.
I u samoj EU je proces implementacije EMFA još uvek u začetku. Mnoge države članice nalaze se u početnim fazama.
Kao razlog što još nije došlo do pune implementacije navodi se sama priroda, to jest struktura EMFA. Osim neposredne primene, ona „podrazumeva i značajne institucionalne, proceduralne i organizacione kapacitete na nacionalnom nivou“.
Pojedinačne države – kako članice EU, tako i one koje tome (barem deklarativno) teže – očekuju detaljnija uputstva Evropske komisije o tome kako da se pojedine odredbe uvedu a da ne ugrožavaju slobodu medija.
Grozev: Vrednost FSB izveštaja o zvučnom oružju je nula, duboko je uvredljiv za svakog ko kritički razmišlja
Deset istraživačkih priča koje svaki građanin Srbije treba da pročita
Žene koje su progovorile o seksualnom zlostavljanju: Kakve posledice ostavljaju senzacionalističko izveštavanje i javni sudski postupak?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.