Vojkan Kostić: Zastrašuju novinare, šalju poruku kako će se provesti oni koji se bave temom zvučnog oružja

„U ovome što se meni dogodilo nisam bitan ja. Jasno se šalje poruka svim medijima kako će se provesti ukoliko se bave temom zvučnog oružja. To je zastrašivanje i profesionalnih medija, njihovih sagovornika i građana koji bi mogli da nešto kažu o ovoj temi”, kaže za Cenzolovku Vojkan Kostić, glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta, koji je sinoć dao izjavu u Upravi kriminalističke policije u svojstvu građanina,  nakon što mu je uručen poziv za saslušanje.

Podvlači da ovaj događaj nikako neće uticati na izveštavanje medijske kuće na čijem je čelu i dodaje da je ponosan što ga je po izlasku iz policije dočekalo nekoliko članova redakcije, koji su došli da se raspitaju šta se sa njim dogodilo.

„Sa Aleksandrom Radićem sam bio slučajno. Sedeli smo u kafiću i razgovarali kada je na telefon dobio poziv iz policije da dođe odmah kući. Nisu rekli zašto ga zovu, već samo da odmah dođe. Pomislili smo da je obijen stan, da se nešto ozbiljno dogodilo, pa smo krenuli zajedno. Kada smo se približili stanu, video sam da je na Informeru izašla informacija da je počeo pretres Radićevog satana, što nas je šokiralo, jer mi u tom trenutku nismo ni stigli do stana”, objašnjava Vojkan Kostić i dodaje:

„Kako smo krenuli da se penjemo uz stepenice, dao mi je telefon, rekavši: ‘Evo, ti telefon, sada će da me zovu mediji za izjavu, pa da mogu da uđem unutra dok se pretresa‘.”

Posle sat i nešto, pojašnjava Vojkan Kostić, policija mu je tražila da im preda telefon:

„Pitao sam na osnovu čega mi traže, po kom osnovu… nisam ni znao zašto su tačno tu. Rekli su mi šta se stavlja Radiću na sumnju i onda su mi pretili da i ja mogu biti uključen u isto krivično delo. Objasnio sam im da u tome nisam učestvovao, da sam na novinarskom zadatku, da izveštavam za Betu o tom pretresu sa lica mesta, da ne treba da me zastrašuju. Telefon sam im predao, ali sam ostao, nisam hteo da se udaljim”, objašnjava glavni i odgovorni urednik Bete.

Odakle najava pretresa u Informeru?

Tražio je, podvlači, da mu prisutni tužilac objasni kako je ta informacija o pretresu stana Aleksandra Radića procurela u provladine medije i pre nego što je pretres počeo.

„Kazao mi je da on to ne zna. Zna jedino da on nije taj koji je to rekao i da ga u suštini ne zanima mnogo kako je informacija procurela Informeru. Upitao sam kako je moguće da ga ne zanima i da li je ranije imao takve situacije. Odgovorio je da mu je ovo tek drugi izlazak na teren, da takve probleme nije imao i da je on tu da uradi svoj posao. Nakon što se završio pretres, policija mi je uručila poziv da se javim u Upravu kriminalističke policije, na Novi Beograd, kao građanin, a radi prikupljanja informacija u vezi sa krivičnim delom koje se zove organizovanje radi rušenje poretka Republike Srbije”, podvlači Kostić i dodaje:

„Naravno, odmah sam otišao, rekao sam sve šta sam imao. Sačinili su zapisnik i u tom smislu policija je bila korektna prema meni.”

Na tom ispitivanju za policajce su glavna tema bili Radićev telefon i postavljanje novinarskih pitanja.

„Pitali su kako je došao telefon kod mene, zašto sam insistirao na razlogu zašto mi traže da im ga predam, šta sam tamo radio, kako sam se našao na licu mesta. Kazao sam da sam bio sa njim u trenutku kada su ga zvali i da sam krenuo ne znajući šta je u pitanju.”

Tog dana, 22. juna, par sati pre pretresa stana, agencija Beta je emitovala vest u kojoj vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da će se istina o korišćenju soničnog oružja protiv učesnika studentskog protesta 15. marta 2025. u Beogradu „otkriti tek kada se promeni vlast i kada se pojave svedoci-saradnici koji će svedočiti šta je ko uradio kritičnog dana“.

Kontrolisanje štete propagandom

Radić je dodao da „vlast sada pokušava da propagandnim metodama kontroliše štetu, jer je zbog upotrebe soničnog oružja pod velikim pritiskom Ujedinjenih nacija i Suda za ljudska prava iz Strazbura”.

„Reakcija protiv Radića i mene je udarac na dva nivoa. Sa jedne strane je to zastrašivanje ljudi koji pričaju o ovoj temi, da se svima pokaže kako će proći oni koji insistiraju da govore o upotrebi zvučnog topa. Sa druge, u pitanju je želja da se prikriju za vlast vrlo neprijatne stvari koje se tiču ubistva u restoranu 27, učešća čelnih ljudi beogradske policije u kriminalnim aktivnostima, slanje čarter leta u Crnu Goru i tako dalje. Pokušavaju da skrenu pažnju i naroda koji će učestvovati na skupu planiranom ovog vikenda. Pretpostavljam da ovako žele da obodre svoje simpatizere, da im pokažu da nisu u defanzivi”, dodaje Vojkan Kostić.

Kaže da se u karijeri nije sreo sa tim da nekom tako neverovatnom brzinom bude uručen poziv da se javi u Upravu kriminalističke policije, kao što je njemu.

„Nemam baš previše iskustva u ovome, ali mi je fascinantno da bukvalno na leđima ispišu poziv da se javim u roku od odmah. A kada sam tamo otišao, pošto je bilo posle radnog vremena, u Palati Srbija praktično nije bilo nikoga osim portira i čistačice. Onda sam morao njih da čekam. Te iste ljude koji su me pozvali morao sam da čekam najmanje 45 minuta da se vrate sa pretresa da bi me saslušali.”

Ponovio sam im i ponavljam – mi kao novinari ne znamo da radimo drugačije, podvlači Vojkan Kostić.

„Ne pravimo se mi ni hrabri, ni važni. Nastavićemo da radimo isto, sa verom da je to što radimo u interesu javnosti. Ne tvrdimo ništa, samo prenosimo stavove ljudi koji su relevantni i imaju kvalifikovano mišljenje za ovu temu. Nemamo nikakvu zlu nameru. Da li se to nekome sviđa ili ne, da li šteti ovoj vlasti ili ne, to nas u suštini nije briga. Nama je bitno da ne šteti interesu javnosti. Tako smo izveštavali o svim događajima, uključujući i one od 15. marta prošle godine”, podvlači sagovornik Cenzolovke i zaključuje:

„Ali, sada nam se valja poruka da mi treba da razmislimo da li ćemo o nečemu izveštavati ili ne. Na to ne možemo da pristanemo. Koliko god bude bilo potrebno, mi ćemo tu cenu platiti.”